Inavzija ruske vojske u Ukrajini ušao je u 78. dan. Mihail Mizincev, načelnik ruskog Centra za upravljanje nacionalnom odbranom izjavio je da Ukrajina kao živi štit drži 90.000 civila.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
22.02 – Marčenko: Ukrajina potrošila 8,3 milijardi dolara na rat
Ukrajina je bila primorana da potroši 8,3 milijardi dolara na rat sa Rusijom umesto na razvoj, saopštio je danas ministar finansija Sergej Marčenko za Rojters.
Podatak koji ukrajinska vlada do sada nije objavila otkriva ekonomski vrtlog u kojim se Ukrajina nalazi, dok se istovremeno bori sa obnovljenom ruskom ofanzivom na istoku zemlje.
Potrošnja, preusmerena iz nekih sredstava koja su prvobitno bila predviđena budžetom za razvoj, išla je za kupovinu i popravku oružja, za hitnu pomoć interno raseljenim licima, rekao je ministar finansija Sergej Marčenko.
Prema podacima ukrajinskog Ministarstva socijalne politike zvanično je registrovano 2,7 miliona interno raseljenih lica iako je stvarna cifra višestruko veća.
Vlada je prikupila samo 60 odsto planiranih poreskih prihoda za april, što je manjak koji je dopunjen na ekvivalent od 79,5 odsto grantovima stranih partnera, naveo je Marčenko u pisanom komentaru britanskoj agenciji.
Ukrajinski ministar je rekao da je Kijevu hitno potrebna strana podrška da bi se konsolidovalo stanje, jer je vlada primorana da ulaže milijarde dodatnih dolara u hitnu potrošnju.
20.30 – CNN: Ruski brod s ukradenim ukrajinskim žitom stigao u Siriju
Ruski brod Matros Pozinič, za koji se veruje da prenosi ukradeno žito iz Ukrajine, pristao je u luku Latakiju u Siriji, nakon što mu je najmanje jedna mediteranska luka odbila da uplovi.
Satelitski snimci i podaci o praćenju pokazuju da je Matros Pozinič iz Sevastopolja na Krimu prešao Bosfor i stigao do egipatske luke Aleksandrije, koja mu je odbila pristajanje.
Zvanični Kijev je saopštio da je brod natovaren sa skoro 30.000 tona ukrajinske pšenice.
Prema ukrajinskim zvaničnicima ovo plovilo je jedan od tri ruska broda koja su uključena u trgovinu ukradenim žitom.
Krim, koji je 2014. pripojen Rusiji, daje malo pšenice zbog jer se nedovoljno navodnjava, ali ukrajinski regioni na severu, koje su okupirale ruske snage od početka marta, proizvode milione tona žita svake godine, a ukrajinski zvaničnici tvrde da se hiljade tona sada transportuje na Krim.
20.22 – Ambasadori Kine i Rusije za koncept ustavnog uređenja BiH
Ambasadori Kine i Rusije u UN Džang Ðuen i Vasilij Nebenzja zalažu se za koncept ustavog uređenja BiH sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda i ne žele da se u BiH sprovodi centralizacija u interesu samo jednog naroda.
Oni su to preneli Zoranu Tegeltiji, predsedavajućem Savetom ministara BiH na sastanku u Njujorku.
Tegeltija je izjavio da je tokom odvojenih sastanaka ambasadorima Nebenzji i Ðuenu ukazao na ključne probleme u BiH i preneo im da je juče želeo da se obrati Savetu bezbednosti UN kako bi se čula istina.
– Ohrabrujuće je da ambasadori Kine i Rusije razumeju jako dobro odnose u BiH. Bili su na sednici Saveta bezbednosti i njihovo se izlaganje značajno razlikovalo od izlaganja Kristijana Šmita i nekih drugih ambasadora u Savetu bezbednsti UN – naveo je Tegeltija.
On je naglasio da će nastaviiti komunikaciju sa ambasadama Rusije i Kine u nameri da se i nekim drugim zemljama prenese istina o stanju u BiH.
– Oni su ponovili svoje stavove sa početka sednice Saveta bezbednosti, a to je da bi bilo pristojno da Šmit ukoliko želi da podnese izveštaj Savetu bezbednosti, zatraži podršku tog istog tela UN što on u ovom trenutku nije učinio – kazao je Tegeltija.
Napomenuo je da su ambasadori Ðuen i Nebenzja ponovili da im je jasno da izveštaj koji je podneo Šmit nije izbalansiran, te da u suštini predstavlja viđenje jedne strane.
20.14 – UNICEF: Skoro 100 dece ubijeno u Ukrajini tokom aprila
UNICEF je danas saopštio da je gotovo 100 dece ubijeno u Ukrajini tokom aprila, a da se veruje da bi stvarne brojke mogle biti znatno veće.
– Samo prošlog meseca UN su potvrdile da je gotovo 100 dece ubijeno, a verujemo da su stvarne brojke znatno veće – rekao je visoki zvaničnik UNICEF-a Omar Abdi u obraćanju Savetu bezbednosti UN.
Abdi je naveo da je obrazovanje takođe na udaru i da se u Ukrajini škole i dalje koriste u vojne svrhe.
– Škole su spas za decu, posebno u sukobima. Škole su bezbedni prostori, s rutinama koje pružaju zaštitu od povređivanja i privid normalnosti. Škole su takođe vitalni kanali za informacije o rizicima smrtonosnih eksplozivnih naprava. I one su spona osnovnim zdravstvenim i psihosocijalnim uslugama – rekao je zvaničnik UNICEF-a.
On je saopštio da je najmanje 15 od 89 škola u istočnoj Ukrajini koje podržava UNICEF oštećeno ili uništeno u ratnim sukobima.
19.57 – Sijarto: Embargo na naftu pogodio bi nas mnogo teže nego Rusiju
Embargom na rusku naftu koji predlaže Evropska komisija – EK, Mađarska će biti teže pogođena nego Ruska Federacija, saopštio je mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto.
– Ovaj predlog bi nas pogodio mnogo teže nego Ruse. Mađarska nema izlaz na more, a zavisimo od ruske nafte i gasa – rekao je mađarski ministar u intervjuu koji je danas objavio španski list El Pais.
On je dodao da taj predlog EK stvara ogroman problem za njegovu zemlju.
Sijarto je ocenio juče da je jedini način da se postigne dogovor o embargu na rusku naftu da se on primenjuje na isporuke pomorskim putem, a da se izuzmu isporuke ruske nafte preko naftovoda.
Sijarto je u video snimku objavljenom na Fejsbuku upozorio da bi predlog Evropske unije o uvođenju naftnih sankcija Rusiji uništio mađarsku ekonomiju.
Primetio je i da se tim predlogom ne nudi rešenje za ogromne probleme koje bi sankcije predstavljale za Mađarsku.
19.45 – EU priprema plan kojim bi zaustavila uvoz ruskih energenata
Evropska komisija planira da predstavi plan vredan 195 milijardi evra kojim želi da zaustavi uvoz ruskih fosilnih goriva do 2027. godine.
Plan se zasniva na kombinovanju bržeg uvođenja obnovljive energije, uštede energije i prelaska na alternativno snabdevanje gasom.
Komisija očekuje da će mere zahtevati 195 milijardi evra ulaganja iznad onih koja su potrebna za postizanje klimatskog cilja koji EU želi da ostvari do 2030. godine kako bi smanjila izdatke za uvoz fosilnih goriva.
Brisel želi da do 2030. godine 45 odsto energetskih potreba EU zadovoljava energijom dobijenom iz obnovljivih izvora.
Biće predložene izmene zakona EU kako bi se ubrzali rokovi za izdavanje dozvola za neke projekte u vezi sa obnovljivom energijom i veća ulaganja u evropsku industriju solarnih panela.
EU želi da do 2030. godine proizvede deset miliona tona obnovljivog vodonika i da uveze još 10 miliona tona, a pokušaće i da poveća uvoz tečnog prirodnog gasa iz Egipta, Izraela i Nigerije, te da sagradi potrebnu infrastrukturu.
19.35 – Rusija trazi sednicu SB o americkim laboratorijama u Ukrajini
Rusija je danas zatražila javnu sednicu Saveta bezbednosti UN na temu vojno-biološkog programa na kojem su američke laboratorije radile u Ukrajini.
– Zatražili smo javnu sednicu Saveta bezbednosti UN kako bismo predstavili nove dokaze o vojno-biološkim programima koje su SAD sprovodile u laboratorijama u Ukrajini – saopštio je prvi zamenik ambasadora Rusije pri UN Dmitrij Poljanski.
On je na svom Telegram kanalu naveo i da je sednica zakazana za sutra u 17 časova po moskovskom vremenu.
19.17 – UN: Istraga mogućih ratnih zločina u Ukrajini
Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija danas je usvojio rezoluciju kojom se nalaže pokretanje istrage mogućih ratnih zločina koje su ruske trupe počinile u području Kijeva i drugim oblastima.
Savet za ljudska prava UN, sa sedištem u Ženevi, je sa 33 glasa za, dva protiv i 12 uzdržanih, usvojio rezoluciju kojom se komisiji za istragu nalaže da istraži događaje oko Kijeva i drugih područja kao što je Sumi, koja su bila pod privremenom kontrolom ruskih trupa.
Zamenica ukrajinskog šefa diplomatije Emine Džaparova rekla je na zasedanju da su “u područjima koja su bila pod ruskom okupacijom krajem februara i u martu počinjena najjezivija kršenja ljudskih prava na evropskom kontinentu proteklih decenija”.
– Umesto da raspravljamo o pravim uzrocima krize u ovoj zemlji i tražimo načine da je rešimo, kolektivni Zapad organizuje još jednu političku borbu da demonizuje Rusiju – naveo je u saopštenju ruski ambasador pri UN-u u Ženevi Genadij Gatilov.
Rusija je nedavno isključena iz Saveta, ali i dalje može da prisustvuje sednici kao posmatrač, ali je odlučila da ne učestvuje na današnjem zasedanju u znak protesta zbog rezolucije, za koju tvrdi da je politički revanšizam.
Kina je zajedno sa Eritrejom glasala protiv rezolucije , a kineski ambasador Čen Su takođe je kritikovao “politizaciju” Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija.
– Primetili smo da je poslednjih godina politizacija i konfrontacija u Savetu u porastu što ozbiljno utiče na kredibilitet, nepristrasnost i solidarnost – naglasio je kineski ambasador.
Na istoj sednici, Visoki komesar UN-a za ljudska prava Mišel Bašele rekla je da ima mnogo primera mogućih ratnih zločina od početka ruske agresije, navodeći da je u Kijevskom regionu otkriveno 1.000 tela.
– Obim nezakonitih ubistava, uključujući i sumnje na nasumična pogubljenja u područjima severno od Kijeva je šokantan – naglasila je Bašele.
Rezolucijom se takođe zahteva od Visoke komesarke da u junu Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija izvesti o kršenjima prava u Marijupolju.
18.56 – UN: Ukrajina i Rusija da razgovaraju o humanitarnim pitanjima
Ujedinjene nacije traže načine da dovedu Rusiju i Ukrajinu za pregovarački sto kako bi razgovarale o humanitarnim pitanjima, uključujući bezbedan prolaz za civile i kretanje humanitarnih konvoja, saopštila je Džojs Msuja, pomoćnik generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja.
– Pored evakuacije iz fabrike Azovstalj i Marijupolja, pet humanitarnih konvoja UN sa osnovnim medicinskim potrepštinama, vodom, hranom, neprehrambenim artiklima, sistemima za prečisćavanje vode i generatorima pružilo je spas civilima u ratnom okruženju – rekla je Msuja na na današnjem sastanku Saveta bezbednosti UN, prenosi TAS S.
Ona je dodala da to nipošto nije dovoljno i pozvala strane u sukobu da nastave napore da doprinesu da pomoć da stigne do većeg broja civila.
„Naši nedavni napori da evakuišemo civile na istoku pokazali su nam da postoji dobra volja i zajednički jezik koje možemo da razvijamo između strana“, naglasila je zvaničnica UN.
Ona je dodala da zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih naroda za humanitarna pitanja Martin Grifits istražuje načine da okupi zaraćene strane kako bi razgovarali o humanitarnim pitanjima, uključujući bezbedan prolaz za civile i kretanje humanitarnih konvoja, navodi TAS S.
18.28 – Rusija: Optužbe za nasilje nad decom u Ukrajini su apsurdne
Sve optužbe na račun ruskih vojnika da su počinilI nasilje nad decom u Ukrajini su apsurdne, izjavio je danas ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja na sastanku Saveta bezbednosti UN o humanitarnoj situaciji u Ukrajini.
– Danas smo još jednom čuli izvestan broj naših kolega kako optužuju ruske vojnike za vršenje dela nasilja, uključujući seksualno nasilje, nad decom. To smo čuli od britanskog kolege i od drugih. Ove optužbe su u najmanju ruku apsurdne – naglasio je ruski ambasador.
Nebenzja još rekao da u prilog njegovoj tvrdnji ide i činjenica da je ukrajinska komesarka za prava deteta Darja Herasimčuk u nedavnom televizijskom intervjuu izjavila da Državno tužilaštvo u Kijevu nema potvrđene dokaze koji svedoče o najmanje jednom takvom slučaju.
17.41 – UN: Ukrajinu zbog rata napustilo preko 6 miliona ljudi
Broj ljudi koji su pobegli iz Ukrajine, zbog ruske agresije na tu zemlju, premašio je šest miliona, u najgoroj izbegličkoj krizi u Evropi od kraja Drugog svetskog rata, saopštila je u danas agencija UN za izbeglice.
Ruska invazija, koja je počela 24. februara, prouzrokovala je da više od osam miliona ljudi bude interno raseljeno unutar Ukrajine, prema najnovijem izveštaju Međunarodne organizacije za migracije – IOM.
Podaci UN takođe pokazuju da je zaključno sa sredom, 6,3 miliona ljudi napustilo Ukrajinu, a većina izbeglica je prešla u Evropsku uniju preko graničnih prelaza u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Rumuniji, gde su se volonteri i vlade trudili da im pomognu da pronađu smeštaj i pruže podršku.
Preko 3,3 miliona ljudi, uglavnom žena i dece, prešlo je granicu sa Poljskom.
Poljska vlada procenjuje da bi oko polovina mogla ostati u toj zemlji na duži rok, što je dodatni izazov za tržište nekretnina, školstvo i zdravstveni sistem.
17.33 – Kuleba: Kijev spreman za razgovore, ali bez ruskih ultimatuma
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba poručio je da je Kijev spreman za razgovore sa Rusijom, ali da odbacuje ruske ultimatume.
U intervjuu koji je danas objavio nemački Di Velt, Kuleba je poručio: “Spremni smo za razgovore. Međutim, nismo spremni da prihvatimo ruske ultimatume”.
On je dodao da će ako situacija eskalira Kijev uzvratiti udarac.
Kuleba je naveo da Rusija ne želi da sedne za pregovarački sto i da umesto toga planira nastavak neprijateljstava.
– Pravi problem je što Rusija nije voljna da se uključi u stvarne i značajne pregovore – rekao je ukrajinski ministar.
On je kazao i da su Kijevu potrebne tri stvari da bi pobedio: ukrajinska otpornost, karakter i borbena moć, snabdevanje neophodnim oružjem i sankcije Rusiji.
– Ako se sva tri faktora udruže pobedićemo u ovom ratu – rekao je Kuleba.
Priznao je takođe da je ukrajinska privreda stradala više od ruske zbog onoga što se dešava.
– Iako su sankcije veoma važne i imaju efekat, one ne mogu da zaustave rusku ratnu mašineriju sve dok Evropa nastavlja da kupuje rusku naftu i gas – upozorio je Kuleba, te naveo da je kratkoročno Rusija ekonomski u boljoj poziciji od Ukrajine.
Zato je zamolio prijatelje i partnere da im pomognu ekonomski i omoguće da nastave borbu.
Rusko-ukrajinski pregovori traju od 28. februara, a moskovsku delegaciju predvodi Vladimir Medinski, pomoćnik ruskog predsednika.
U Belorusiji je održano nekoliko sastanaka, a zatim su strane nastavile da komuniciraju putem video veze, da bi nakon toga u Istanbulu 29. marta bili održani runda pregovori licem u lice.
17.10 – Bivši savetnik Merkelove: Ne treba potceniti rusku vojsku
Raniji vojno-politički savetnik bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, brigadni general Erih Vad kaže da ne bi trebalo potceniti rusku vojsku u Ukrajini.
Vad je, za švajcarski nedeljnik “Veltvohe”, rekao da je rusku vojsku na početku precenio i pošao od toga da će samo marširati do Kijeva.
– Ja sam ih precenio i potcenio spremnost na pružanje otpora Ukrajinaca. Danas preti opasnost da se Rusi potcene – upozorio je on.
Prema njegovim rečima Rusi su ti koji trenutno određuju gde se kojim snagama zadaje udarac.
– Oni u Donbasu, na frontu dugom oko 500 kilometara, deluju polako sa 100.000 ljudi – objasnio je on.
Bivši nemački oficir kaže da je za Ukrajince sada važno da deluju konvencionalnim, pre svega teškim oklopnim snagama protiv Rusa.
Međutim, dodaje da oslobađanje Donbasa vojno nije moguće.
– Za to su Rusi prejaki, imaju dominaciju na zemlji i u vazduhu. Šanse Ukrajinaca su u prolongiranju konflikta i time povećavanju troškove za Ruse. Na kraju to može voditi ka pobedi – poručuje Vad.
16.58 – Ukrajina: Oko 3.000 civila u Marijupolju zatočeno u zatvorima
Ukrajinski ombudsman za ljudska prava Ljudmila Denisova tvrdi da je oko 3.000 civila iz Marijupolja zatočeno u zatvorima koje kontrolišu proruske snage na industrijskom istoku Ukrajine.
Denisova je na društvenim mrežama objavila da Kijev zna za najmanje dva zatvora koja se nalaze u istočnom regionu Donjecka, jedan u regionalnoj prestonici Donjecku i drugi u Olenivki.
Kako je rekla, vlasti u Kijevu su primile izveštaje o ljudima koji su “mučeni, ispitivani, kojima je prećeno smrću i koji su primorani da sarađuju”, a da su drugi nestali nakon ispitivanja.
Takođe tvrde da su zatvorenici držani u “nehumanim uslovima”, sa neadekvatnim pristupom kupatilima i bez prostora za ležanje.
Dodaje da su neki od zarobljenika pušteni nakon 36 dana, nakon potpisivanja neutvrđenih dokumenata.
Kako navodi američka agencija, ukrajinske vlasti pozvale su Ujedinjene nacije da reaguju.
16.40 – Švajcarska “odmzla” 3,4 milijarde franaka ruske imovine
Švajcarska vlada je objavila danas da zamrznuta ruska imovina u toj zemlji iznosi 6,3 milijarde švajcarskih franaka – 6,33 milijarde dolara, prenosi Rojters i dodaje da je Švajcarska “odmrzla” ukupno 3,4 milijarde franaka privremeno blokirane ruske imovine.
Majska cifra je, prema računici britanske agencije, manja za 1,2 milijarde franaka nego 7. aprila, kada je Švajcarska prijavila iznos od oko 7,5 milijardi franaka zamrznute ruske imovine, pri čemu je vladin zvaničnik Ervin Bolindžer ukazao da su blokirana sredstva tada smanjena za 2,2 milijarde franaka. To znači da je Švajcaeska deblokirala ukupno 3,4 milijarde dolara ruskih sredstava, od marta kada su uvedene sankcije Moskvi zbog napada na Ukrajinu.
– Ne možemo da zamrznemo sredstva ako nemamo dovoljno osnova – rekao je novinarima Bolindžer, visoki funkcioner u Državno sekretarijatu za ekonomske poslove – SECO, koja nadgleda primenu sankcija.
Švajcarska, popularna destinaciju moskovske elite i mesto za čuvanja ruskog bogatstva, nalazi se pod pojačanim pritiskom da brže identifikuje i zamrzne imovinu više stotina Rusa koji su pod sankcijama.
Helsinška komisija u SAD, telo koje finansira vlada i koje se bavi pitanjima bezbednosti, saradnje i ljudskim pravima u Evropi, početkom maja je prozvala Švajcarsku kao “vodećeg pomagača” ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovih prijatelja, koji, kako je navela komisija, koriste “švajcarske zakone o tajnosti da bi sakrili i zaštitili prihode stečene zločinima”.
Švajcarska vlada je na “najoštriji mogući način” odbacila te optužbe, a predsednik te zemlje Ignacio Kasis je u telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom zatražio od vlade SAD da “odmah koriguje ovu obmanjujuću sliku” o Švajcarskoj.
13:52 Putin: Zapadne sankcije Rusiji izazivaju globalnu krizu
Zapadne sankcije Rusiji nanose štetu ekonomijama zemalja koje ih uvode i izazivaju globalnu krizu, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin.
“Ove sankcije u velikoj meri izazivaju globalnu krizu. Njihovi autori, vođeni kratkovidim naduvanim političkim ambicijama, rusofobijom, u većoj meri narušavaju sopstvene nacionalne interese, sopstvenu ekonomiju, dobrobit svojih građana”, poručio je Putin na sastanku o ekonomskim pitanjima, prenosi agencija TAS S.
Takođe, kako je ocenio ruski lider, nastavak politike “opsesije sankcijama” prema Rusiji dovešće do najkomplikovanijih i gotovo nepovratnih posledica po građane Evropske unije i najsiromašnijih zemalja sveta.
“Očigledno, zbog objektivnih ekonomskih zakona, nastavak opsesije sankcijama, ako mogu tako reći, neminovno će dovesti do teške, gotovo nepovratne posledice za Evropsku uniju, za njene građane i za najsiromašnije države”, istakao je Putin.
13:20 Ukrajinska Vrhovna rada odobrila zaplenu ruske imovine u Ukrajini
Ukrajinska Vrhovna rada odobrila je ukaz predsednika Volodimira Zelenskog o zapleni ruske imovine u Ukrajini, saopštio je danas poslanik Jaroslav Železnjak.
“Rada je usvojila predsednički dekret o zapleni ruske imovine”, napisao je poslanik Železnjak na Telegramu, prenosi agencija TAS S.
Kako se navodi u izveštaju ruske agencije, dekret je usvojen sa 334 glasova “za”, dok je za usvajanje ove odredbe bilo potrebno 226 glasova.
13:18 Rusko MSP: Razgovaraćemo na odluku Finske za NATO
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je danas da su izjave finskog predsednika Saulija Ninista i premijerke Sane Marin o ulasku u NATO savez, radikalna promena u spoljnoj politici zemlje, te da će Moskva reagovati u skladu sa situacijom.
“Ruska strana je više puta napomenula da je izbor načina na koji će se osigurati nacionalna bezbednost Finske na vlastima i narodu te zemlje. Međutim, Helsinki treba da bude svestan odgovornosti i posledica takvog koraka”, navodi rusko Ministarstvo u saopštenju, prenosi agencija RIA Novosti.
Kako se ističe, pristupanje Finske NATO izazvaće ozbiljne posledice po bilateralne rusko-finske odnose, održavanju stabilnosti i bezbednosti u severnoevropskom regionu.
“Cilj NATO, čije su zemlje članice energično ubeđivale finsku stranu da nema alternative članstvu u Alijansi je jasan, a to je da nastavi širenje ka granicama Rusije, da stvori još jedan bok za vojnu pretnju našoj zemlji. Ali zašto bi Finska svoju teritoriju pretvarala u liniju vojne konfrontacije sa Ruskom Federacijom, a pritom gubila nezavisnost u donošenju sopstvenih odluka, o tome će suditi istorija”, dodaje se u saopštenju.
Takođe, kako je navelo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, Rusija će biti prinuđena da preduzme uzvratne korake, kako vojno-tehničke, tako i druge prirode, a kako bi zaustavila pretnje po nacionalnu bezbednost koje se javljaju u vezi sa ovom odlukom.
Ranije danas su Ninisto i premijerka Marin saopštili da ta zemlja mora da podnese zahtev za članstvo u NATO bez odlaganja.
12:44 Medvedev preti nuklearnim ratom?
Snabdevanje Ukrajine oružjem povećava verovatnoću za sukob između Rusije i NATO, koji može da se pretvori u nuklearni rat, upozorio je danas zamenik ruskog bezbednosnog saveta Dmitrij Medvedev.
12:20 Kremlj: Ulazak Finske u NATO je definitivno pretnja za Rusiju
Kremlj je danas saopštio da je Finski korak ka učlanjenju u NATO “definitivno” pretnja za Rusiju i da širenje Severnoatlantskog vojnog bloka neće načiniti svet stabilnijim.
Govoreći na konferenciji za novinare portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da su koraci koje preduzima Finska ka NATO za žaljenje i razlog da se odgovori adekvatno, preneo je Rojters, a više o tome pročitajte OVDE.
12:12 Habek: Možda izguramo zimu bez ruskog gasa
Nemačka će možda moći da izgura narednu zimu bez ruskog gasa, izjavio je ministar ekonomije te zemlje Robert Habek.
On je za današnje izdanje “Virtšafs Vohe” rekao da je Berlin pojačao napore da smanji svoju zavisnost od ruskih energenata, nakon napada Rusije na Ukrajinu.
Međutim, on je dodao da će Nemačka najverovatnije i dalje u značajnoj meri biti zavisna od ruskog gasa do nekog momenta u 2024. godini, preneo je BBC.
“Ukoliko budemo imali puna skladišta na kraju godine, ukoliko dva od četiri skladišta prirodnog tečnog gasa koje smo zakupili budu povezana na mrežu i ako ostvarimo značajne uštede energije, možemo donekle proći kroz zimu ako zalihe gasa iz Rusije nestanu”, rekao je ministar.
11:30 EU planira 195 milijardi evra za energetsku nezavisnost od Rusije
Zemljama Evropske unije biće potrebno 195 milijardi evra u narednih pet godina da se oslobode energetske zavisnosti od Rusije, piše Fajnenšel tajms.
Toliki budžet je uključen u projekat ubrzane energetske tranzicije koji je pripremila Evropska komisija, ističući da je brzo odbacivanje ruskih energetskih resursa moguće samo kroz preorijentaciju na čistu energiju, prenose RIA novosti posanje britanskog poslovnog lista.
Da bi to ostvarile, evropske zemlje će morati da pojača uštedu energije za 13 odsto do 2030. godine umesto planiranih devet procenata, što bi trebalo da se postigne povećanjem energetske efikasnosti, prema nacrtu plana EK.
Pored toga, predviđa se da će Evropa u narednih osam godina aktivno koristiti zeleni vodonik u količini do 20 miliona tona godišnje, od čega će se veći deo uvoziti.
Kako prenosi FT, ovaj dokument će zvanično biti predstavljen 18. maja.
Posle početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini zapadne zemlje su pojačale sankcije Moskvi, a u Evropi su sve glasniji pozivi da se smanji zavisnost od ruskih energenata. Evropska unija je već uvela pet paketa sankcija i sada se raspravlja o šestom, koji bi uključivao i embargo na rusku naftu.
Kremlj je ove mere nazvao ekonomskim ratom kakvog nije bilo u istoriji, navode RIA novosti, dodajući da je predsednik Rusije Vladimir Putin rekao da sankcije zadaju ozbiljan udarac celokupnoj globalnoj ekonomiji i da aktuelni događaji predstavljaju podvlačenje crte na globalnu dominaciju Zapada i u politici i u ekonomiji.
11:10 Kolone od po 10 kilometara na ulazu u Ukrajinu iz Poljske
Na graničnom prelazu Dorohusk, jednom od osam na granici Poljske i Ukrajine, ovih dana primetne su duge kolone kamiona i drugih vozila, ali na ulazu u Ukrajinu, za razliku od marta meseca kada je u najvećem izbegličkom talasu u suprotnom smeru dnevno prelazilo i 80.000 žena, dece, bolesnih, starih…
Danas iz Ukrajine dnevno stiže tek nešto manje od 900 ljudi, a gužva je na drugu stranu, u smeru zemlje u kojoj besni rat.
Region Lubelski mesto je, gde prema rečima prvog čoveka te oblasti Leha Spravke, Urakajinci “ulaze u poljsku stvarnost”.
“Naš osnovni zadatak je da se izbeglicama iz Ukrajine, a do sada ih je u našu zemlju ušlo 3,3 miliona, obezbede ni manja ni veća prava nego građanima Poljske”, rekao je Spravka novinarima iz Srbije, među kojima je bila ekipa Tanjuga, sa kojima je razgovarao na prelazu Dorohusk gde je danas bila kilometarska kolona, ali suprotno očekivanjima za ulaz u Ukrajinu.
Tokom marta na lokalnim prelazima, sa poljske strane nije bilo nikoga, a iz pravca Ukrajine čekalo se po nekoliko dana. Danas je slika potpuno odrugačija.
Na ulaz u Ukrajinu danas se čekalo 21 sat. Kolone kamiona, šlepera sa polovnim vozilima, automobila… bile su duže od 12 kilometara.
Prema rečima nadležnih iz granične policije Slavomira Gontaža šleperi su rezulat toga što je u Ukrajini ukinut porez na kupovinu vozila. Mnogi drugi prevoze hranu, prelaze granicu kako bi kupili osnovne namirnice jer su cene hrane više u Ukrajini nego u Poljskoj.
Spravka, koji je vojvoda regiona Lubelski, vraća se na priču o tome kako i koliko Poljska pomaže ljudima koji su bili prinuđeni da zbog rata napuste svoje domove. Na početku kaže da sve izbeglice dobijaju jednokratnu pomoć od 60 evra, kao i 110 evra pomoći po svakom detetu, na koju pravo imaju i građani Poljske.
Kako kaže, izbegli Ukrajnici imaju obezbeđen i smeštaj. Ukoliko im porodica u koju su došli ne naplaćuje stan ili sobu, država će njihovim domaćinima davati po 40 zlota – devet evra po osobi dnevno u narednih 120 dana, rekao je Spravka i dodao da na taj novac mogu da računaju i ruske i ukrajinske porodice koje su izbeglima pritekle u pomoć.
Nadležni su novinare upoznali sa koracima pomoći izbeglima, koje na prelazima čekaju i besplatne sim kartice, hrana, sredstva za higijenu, prevodici, psiholozi, šatori za odmor…
To je prvi korak, nakon čega se pomoć nastavlja, jer je cilj, kako dodaje Spravka, da se ljudi što pre prebace ka njihovim krajnjim destinacijima da bi mogli normalno da nastave život.
“Druga etapa je da se naši gosti iz Ukrajine integiršu u svakodnevni život, da nađu bilo kakav posao, deca krenu u škole… Ova etapa uključuje i besplatnu socijalnu pomoć, dok treća podrazumeva medicinsku pomoć. Četvrti segment pomoći je stvaranje uslova za stalan smeštaj i omogućavanje da, ako je moguće, ti ljudi rade u svojoj profesiji”, rekao je Spravka.
Sredinom marta Poljsku je zapljusnuo najveći talas izbeglica – ukupno je do sada 3,3 miliona ljudi ušlo u zemlju, od kojih 1,4 miliona u region Lubelski, a Spravka naglašava da je Poljska potpuno spremna za novi izbeglički talas u slučajuda Rusija još ozbilnjije napadne Ukrajinu .
Izbeglice su u Poljskoj zbrinute na najbolji nacin, a zahvaljujući pomoći na državnom i lokalnom nivou, kao i snazi 12.000 volontera, pronaden im je smeštaj, ljudi su zaposleni, deca idu u škole, a pojedini su već pokrenuli i sopstveni biznis. U poljskim školama nalazi se oko 200.000 ukrajinske dece, a više od 100.000 izbeglica se zaposlilo.
Od 16 poljskih regiona samo se dva – Lubelski I Karpatski graniče sa Ukrajinom. Oba imaju po četiri granična prelaza, preko kojih je drumskim i železničkim saobraćajem ušlo više od tri miliona ljudi. Samo na prelazu Dorohusk bilo ih je do sada 462.000, od kojih je 44.000 granicu prešlo pešice, rekao nam je zamenik šefa granične polilcije Tomaš Zibinski. Među njima i beba stara svega četiri dana…
09:30 Nemačka odlaže slanje Geparda
Nemačka odlaže prebacivanje samohodnih topova Gepard u Ukrajinu, ne dajući Kijevu tačne informacije za dobijanje oružja, prenosi Velt, pozivajući se na izvore u Kijevu.
– Ministarka odbrane Kristin Lambreht nije obavestila ukrajinsku vladu da će Kijev morati da naruči protivvazdušne instalacije Gepard od kompanije za oružje Kraus-Mafei Vegman (KMV). Umesto toga, Ukrajini je rečeno da će dobijaju tenkove direktno od savezne vlade, piše list.
Velt naglašava da su obećanja Berlina Kijevu u potpunosti u suprotnosti sa izjavama Lambrehtove u javnosti.
08.05 Nastavljaju se borbe sa Oružanim snagama Ukrajine u fabrici Zarja
Na teritoriji fabrike „Zarja“ u gradu Rubežno, nastavljaju se borbe između Narodne milicije LNR i ukrajinskih trupa.Stambeni delovi grada su pod kontrolom LNR, rekao je za RIA Novosti vojni komandant Rubižnoje „Kambrod“.
– Industrijska zona je sada oslobođena, ali se vode borbe u fabrici Zarja. Tamo je siva zona. I naši i neprijatelj su t, reče komandant.
U gradu Rubižnoje ostalo je oko 3,5-4 hiljade civila. Oni osećaju nestašicu lekova, dok se granatiranje sa ukrajinske strane nastavlja, rekao je „Kambrod“. .
2019. godine u gradu je živelo 57,3 hiljade ljudi.
08.00 Ukrajinski vojnici pokušavaju da napuste Rubižne pod maskom izbeglica
Ukrajinska vojska pokušava da napusti područje grada Rubežno, oblačeći se u civilnu odeću, rekao je za RIA Novosti vojni komandant grada „Kambrod“.
– Postoje slučajevi kada su se ukrajinski vojnici obukli u civilnu odeću i pokušali da napuste Rubižne na teritoriju LNR . Mi ih zadržavamo, rekao je komandant.
7.45 Mizincev: Ukrajina kao živi štit drži 90.000 civila
Ukrajinske trupe drže pod blokadom više od 90.000 ljudi u stambenim naseljima i u prostorijama preko deset preduzeća u gradovima Kramatorsk i Slavjansk, izjavio je Mihail Mizincev, načelnik ruskog Centra za upravljanje nacionalnom odbranom.
– Sveukupno, više od 90.000 civila je zarobljeno od nacionalista, koji se kriju iza njih kao živog štita, u stambenim naseljima ili u prostorijama više od deset velikih industrijskih preduzeća u Kramatorsku i Slavjansku, tvrdi Mizincev, kako prenosi TASS.
Ruski general tvrdi i da ukrajinske snage brutalno suzbijaju pokušaje civila da se sami evakuišu u bezbedna područja, bilo u Rusiju ili na teritoriju pod kontrolom Kijeva.
7.20 Bela kuća: Razgovor sa Rusijom bio o uskom spektru pitanja
Američki ambasador u Rusiji DŽon Salivan sastao se sa ruskim zvaničnicima kako bi razgovarali o uskom spektru pitanja u bilateralnim odnosima, saopštio je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.
– Ambasador Salivan sa svojim ruskim kolegama razgovara o pitanjima u bilateralnim odnosima. Oni imaju tendenciju da budu prilično uski. U mnogim slučajevima, oni su uglavnom usredsređeni na funkcionisanje naše ambasade, rekao je Prajs na jučerašnjoj konferenciji za novinare, prenosi Rojters.
7.00 Japan i EU nastavljaju pritisak na Rusiju
Japan i EU nastaviće da vrše pritisak sankcijama Rusiji u vezi sa situacijom u Ukrajini, izjavio je japanski premijer Fumio Kišida nakon sastanka sa liderima Unije u Tokiju.
On je rekao da su strane potvrdile potrebu zajedničkog rada na uvođenju strogih sankcija Rusiji i jačanju podrške Ukrajini.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)