Invazija ruske vojske u Ukrajini danas je ušla u 70. dan.
Ruski predsednik Vladimir Putin i francuski predsednik Emanuel Makron razgovarali su juče telefonom, a razgovor dvojice lidera trajao je dva sata i deset minuta.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski apelovao je juče tokom obraćanja parlamentu Albanije putem video linka da ova zemlja zatvori luke za ruske brodove i ograniči dolaske ruskih turista.
Zelenski je dodao da ruske banke treba odvojiti od globalnog finansijskog sistema, a u međuvremenu, zatvoriti luke za ruske brodove i ograničiti broj ruskih turista, prenosi Euronjuz Albanija.
23.00 Ukrajina pozdravila predlog embarga EU na rusku naftu
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba pozdravio je danas odluku Evropske komisije da predloži embargo na rusku naftu.
Kuleba je rekao da Kijev nije srećan što će embargo biti odložen za nekoliko meseci, ali je dodao da je to “bolje nego ništa”.
22.10 Sirene za vazdušnu opasnost u više gradova
Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se večeras u mestima širom Ukrajine, posle čega su ubrzo usledili raketni udari u gradovima Čerkasi, Dnjepar i Zaporožje.
Gradonačelnik Dnjepra Boris Filatov rekao je da je jedan projektil pogodio centar grada. Vlasti Dnjepra su prethodno saopštile da je u napadima pogođena železnička infrastruktura, ne navodeći detalje. Ukrajinske železnice su navele da među osobljem te kompanije nije bilo povređenih tokom napada na Dnjepar.
Rusija je bombardovala železničke stanice i druge važne infrastrukturne tačke širom Ukrajine, pod izgovorom da Zapad “puni oružjem” tu zemlju.
21.00 Moskva: Prekid vatre na Azovstalj za evakuaciju tri dana
Rusija je večeras objavila da će njene snage prekinuti vatru na čeličanu Azovstalj u ukrajinskoj luci Mariupolj i od četvrtka otvoriti humanitarni koridor na tri dana za evakuaciju civila.
“Ruske oružane snage otvoriće humanitarni koridor od 08:00 do 18:00 časova po moskovskom vremenu (05:00 do 15:00 GMT) 5, 6. i 7. maja od lokacije čeličane Azovstalj za evakuaciju civila”, izjavio je funkcioner ruskog ministarstva obrane.
20.26 Ruske snage ušle su na teritoriju fabrike Azovstalj u opkoljenom gradu Mariupolju, saopštio je šef vladajuće parlamentarne frakcije Ukrajine David Arahamia.
U komentarima za RSE, kako je preneo Rojters, Arahamia je rekao da je od srede uveče ostao kontakt između ukrajinske vlade i ukrajinskih boraca u fabrici.
19.20 Novi video snimak navodno prikazuje vazdušne udare koji pogađaju čeličanu Azovstal u opkoljenom gradu Mariupolju dok se civili kriju unutra, prenosi CNN.
Video posted from a Russian-backed account shows Russian air strikes at the Azovstal steel plant in Mariupol, Ukraine, that is housing civilians, according to the city's mayor. Watch CNN's @ScottMcLean report here: https://t.co/E5T1jIPM6P
— CNN (@CNN) May 4, 2022
18.26 Kišida: Rusija odgovorna za odnose, sankcije su neprihvatljive
Japanski premijer Fumio Kišida izjavio je danas da je neprihvatljiva odluka Rusije da zabrani ulazak u tu zemlju njemu i nizu drugih japanskih zvaničnika i državljana, optuživši Moskvu da snosi punu odgovornost za stanje trenutnih bilaterlanih odnosa dveju zemalja.
Sankcijama je obuhvaćeno ukupno 63 državljana Japana.
Kišida je novinarima u Rimu, nakon sastanka sa italijanskim premijerom Mariom Dragijem, ocenio da “ruska invazija na Ukrajinu predstavlja jasno kršenje međunarodnog prava”.
– Ubijanje velikog broja nedužnih civila je teško kršenje međunarodnog humanitarnog prava i ratni zločin – rekao je Kišida.
On je optužio rusku stranu da je pribegla oružju i dovela do trenutne situacije, prenosi Rojters.
– Objava Rusije (o zabrani ulaska u zemlju) potpuno je neprihvatljiva – poručio je Kišida.
Rusija je danas zabranila ulazak u zemlju Kišidi i ministrima spoljnih poslova, odbrane, finansija i pravosuđa, kao i generalnom sekretaru vlade.
17.37 Ruska crkva: Papine izjave neće pomoći smirivanju tenzija
Papa Franja je u intervjuu koji je dao za italijanske novine „Corriere della Sera” pogrešno intepretirao razgovor s ruskim patrijarhom Kirilom, koji je vođen 16. marta, navela je danas Moskovska patrijaršija.
U saopštenju se navodi da će to “teško doprineti konstruktivnom dijalogu izmedu rimokatoličke i Ruske pravoslavne crkve, koji je naročito sada neophodan”
– Za žaljenje je što mesec i po dana nakon razgovora sa patrijarhom Kirilom, papa Franja izabrao pogrešan ton da prenese sadržaj tog dijaloga – istaklo je odeljenje patrijaršije za spoljne odnose.
Navodi se da su neke činjenice, koje je patrijarh predočio papi u razgovoru 16. marta putem video linka, potpuno ignorisane ili samo površno spomenute u zapadnim medijima.
16.30 Češka, Bugarska, Mađarska i Slovačka traže izuzeće od embarga EU na rusku naftu
Češka će tražiti period izuzeća od predloženog embarga Evropske unije na rusku naftu i tako dobiti vreme da poveća kapacitete naftovoda, najavio je danas premijer te zemlje Petr Fijala.
– Pokušavamo da dobijemo odlaganje za dve, možda tri godine – rekao je Fijala, a prenosi Rojters.
On je naglasio da je Češka spremna da podrži odluku o uvođenju sankcija Rusiji, koje uključuju naftu, s obrzirom na to da će, kako je naveo, postojati određeni period odlaganja dok se ne povećaju kapaciteti naftovoda, koji mogu da isporučuju naftu Češkoj.
Zamenik bugarskog premijera Asen Vasilev najavio je ranije danas da će Sofija tražiti izuzeće od predloženog embarga EU na rusku naftu.
Mađarska i Slovačka su još ranije tražile da budu izuzete iz predloženog embarga.
15.34 Snažna eksplozija u Nikolajevu
???? There was an explosion in Nikolaev. #Ukraine #UkraineWar #Russia #UkraineInvasion pic.twitter.com/veFZd5wAoS
— Ukraine War SitRep ?? (@UKRWarSitRep) May 4, 2022
14.59 – I Češka će tražiti izuzeće od embarga EU na rusku naftu
Češka će tražiti period izuzeća od predloženog embarga Evropske unije na rusku naftu i tako dobiti vreme da poveća kapacitete naftovoda, najavio je danas premijer te zemlje Petr Fijala.
– Pokušavamo da dobijemo odlaganje za dve, možda tri godine – rekao je Fijala.
On je naglasio da je Češka spremna da podrži odluku o uvođenju sankcija Rusiji, koje uključuju naftu, s obrzirom na to da će, kako je naveo, postojati određeni period odlaganja dok se ne povećaju kapaciteti naftovoda, koji mogu da isporučuju naftu Češkoj.
Zamenik bugarskog premijera Asen Vasilev najavio je ranije danas da će Sofija tražiti izuzeće od predloženog embarga EU na rusku naftu.
Mađarska i Slovačka su još ranije tražile da budu izuzete iz predloženog embarga.
Embargo koji je EU predložila znači postepeno okončanje snabdevanja ruskom sirovom naftom u roku od šest meseci i naftnim derivatima do kraja 2022.
14.43 – Zelenski: Kijev ne pristaje na zamrznuti konflikt s Rusijom
Ukrajina neće pristati na zamrznuti sukob sa Ruskom Federacijom, poručio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
On je u video obraćanju na sednici Saveta izvršnih direktora lista Vol strit džornal rekao da se Ukrajina nije povukla iz Minskog procesa za razliku od Rusije koja je to učinila nakon što je Vladimir Putin najavio invaziju u punom obimu.
– Nećemo ići u zamrznuti konflikt. Postao sam predsednik kada su postojali sporazumi “Minsk-1” i “Minsk-2”. Bilo je relevantnih dokumenata koji su prekršeni, što znači da ti dokumenti nisu bili ozbiljni. Ipak, na papiru je bilo dogovora. Bio je to zamrznuti konflikt. Ja sam protiv. Takav dokument sigurno nećemo imati – naglasio je Zelenski.
Dodao je da ne veruje u sporazume sa Ruskom Federacijom sve dok ih Vladimir Putin zvanično ne potvrdi, prenosi Ukrinform.
– Naše grupe komuniciraju na nivou pregovarača. Mogu iskreno da kažem da ne verujem baš u takve sporazume – kazao je Zelenski i dodao da dok predsednik Ruske Federacije ne stavi svoj potpis ili bar nešto zvanično ne kaže ne vidi nikakvu težinu u takvim sporazumima.
Zelenski je 16. aprila rekao da bi konačni dokument o okončanju rata koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine mogao da se sastoji iz dva dela, iz sporazuma o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu i odvojenog bilateralnog sporazuma između Ukrajine i Ruske Federacije.
Poslednji razgovori uživo između ukrajinske i ruske delegacije bili su 29. marta u Istanbulu.
14.41 – Ruski sud zaplenio imovinu Gugla vrednu 7 miliona evra
Arbitražni sud Moskve zaplenio je novac i imovinu kompanije Gugl u vrednosti od 500 miliona rubalja (skoro 7 miliona evra) kao privremenu meru u okviru tužbe televizijske kompanije NTV za vraćanje pristupa svom nalogu na Jutjubu, navodi se u sudskim dokumentima.
Sud je odlučio da „novac, uključujući sredstva koja će biti uplaćena na bankovne račune, kao i sva pokretna i nepokretna imovina koja pripada Guglu, u ukupnom iznosu od 500 miliona rubalja, podležu zapleni.
Prethodno su slične mere protiv Google preduzete po istoj tužbi GPM Entertainment Television u vlasništvu holdinga Gazprom-Media.
Jutjub je sredinom marta najavio da će blokirati kanale povezane sa ruskim državnim medijima širom sveta zbog rata u Ukrajini.
14.15 – London zabranio izvoz uslužnih sektora u Rusiju
Velika Britanija zabranila je danas izvoz svih uslužnih sektora u Rusiju i stavila na listu sankcija 63 osobe i organizacije, uključujući medijske kompanije i poznate ličnosti koje London optužuje za širenje dezinformacija.
Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras ocenila je da će se onemogućavanjem Moskvi da pristupi britanskim uslugama izvršiti veći pritisak na Kremlj i da će na kraju to pomoći da se osigura neuspeh Putina u Ukrajini.
– Poslovanje sa Putinovim režimom je moralni bankrot i pomaže u finansiranju ratne mašine, koja uzrukuje neopisivu patnju širom Ukrajine – rekla je Tras.
Evropska unija danas je predstavila šesti paket sankcija Rusija, kojima se uvodi embargo na uvoz ruske nafte.
14.13 – Australija: Sankcije za 110 zvaničnika Rusije, LNR i DNR
Zbog situacije u Ukrajini vlada Australije uvela je ciljane ekonomske sankcije protiv 110 državljana Rusije, Luganjske i Donjecke Narodne Republike – LNR i DNR, potvrdila je danas ministar spoljnih poslova Australije Mariz Pejn.
Ona je precizirala da nove liste sankcija uključuju 34 visoka zvaničnika u ukrajinskim regionima Donjeck i Lugansk, iz tzv. narodnog veća Narodne Republike Donjeck i narodnog veća Narodne Republike Lugansk.
– Ovi pojedinci su narušili suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine kroz preuzimanje vlasti nad ukrajinskim oblastima, bez odobrenja ukrajinske vlade – rekla je Pejnova i istakla da je pod sankcijama i 76 pripadnika ruske Dume koji su glasali za rezoluciju da se predsednik Putin pozove da prizna Donjeck i Lugansk kao nezavisne države.
13.58 – Šolc: Ukrajina da pomogne u poboljšanju odnosa sa Berlinom
Nemački kancelar Olaf Šolc ocenio je danas da postoji problem u odnosima Berlina i Kijeva, nakon što je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer u aprilu ove godine sprečen da poseti Kijev.
Šolc je obraćajući se novinarima rekao da Ukrajina treba da pomogne da se reši spor.
– Problem je za nemačku vladu i nemački narod to što je od predsednika traženo da ne dođe – naveo je Šolc.
Na pitanje kako bi moglo da dođe do smirivanja napetosti, Šolc je rekao da “Ukrajina mora da odigra svoju ulogu”.
Nemački kancelar, međutim, nije precizirao šta bi Kijev mogao da uradi da poboljša situaciju.
Štajnmajer je ranije ovog meseca planirao da poseti Ukrajinu, ali mu je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da je nepoželjan u Kijevu zbog svoje politike prema Rusiji.
Nemački predsednik je rekao da je njegov poljski kolega predložio da otputuju u Ukrajinu zajedno sa drugim EU liderima, kako bi pokazali solidarnost s tom zemljom, ali da se to “očigledno nije želelo u Kijevu”.
13.47 – Peskov: Ruske snage ne jurišaju na ekstremiste u Azovstalju
Ruske snage ne jurišaju na čeličanu Azovstalj u Marijupolju, ali suzbijaju pokušaje ekstremista koji se tamo kriju da zauzmu vatreni položaj, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
– Vrhovni komandant izdao je naređenje da se napad opozove. Nema napada. To svi vidimo. Eskalacije se dešavaju kada ekstremisti izađu i pokušaju da zauzmu vatreni položaj, ali mi takve pokušaje veoma brzo neutrališemo – rekao je Peskov.
13.37 – Peskov negirao spekulacije o opštoj mobilizaciji u Rusiji
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je danas kao besmislene i netačne spekulacije da Rusija planira da na Dan pobede 9. maja objavi rat Ukrajini i opštu mobilizaciju.
Na pitanje da li bi trebalo slušati navode o objavi opšte mobilizacije, Peskov je odgovorio odrečno.
– To nije istina, to je besmisleno – naglasio je on.
Upitan da li postoji ikakva mogućnost o zvaničnoj objavi rata Ukrajini 9. maja, Peskov je rekao da ne postoji.
– To je besmislica – ponovio je portparol Kremlja.
Ruski predsednik Vladimir Putin je dosadašnje akcije ruske vojske u Ukrajini okarakterisao kao “specijalnu vojnu operaciju”, a ne rat.
Američki Si-En-En objavio je juče da američki i zapadni zvaničnici veruju da bi Putin mogao zvanično da proglasi rat u Ukrajini 9. maja, što bi omogucilo potpunu mobilizaciju rezervnih snaga Rusije.
13.14 – Najveća ukrajinska čeličana sprema evakuaciju radnika zbog granatiranja
Najveći ukrajinski proizvođač čelika, Metinvest, saopštio je danas da je ponudio evakuaciju zaposlenih iz topionice u gradu Avdijevki, na istočnoj liniji fronta, nakon što je 10 radnika poginulo u ruskom granatiranju.
Radnici Metinvesta su, kako navodi Rojters, ubijeni na autobuskoj stanici u utorak dok su čekali autobus da ih odveze kući nakon završene smenu u fabrici.
– Uprkos otežanoj logistici i neprijateljskom granatiranju, grupa Metinvest je spremna da evakuiše sve zaposlene i članove njihovih porodica koji žele da napuste ovu opasnu lokaciju – navodi se u saopštenju kompanije.
Dodaje se takođe da je 20 ljudi ranjeno u napadu, koji žrtvama nije dao vremena da se vrate u fabrička skloništa koja su opremljena vodom za piće, lekovima i generatorima.
Metinvest je naveo da je u fabrici Avdivka minimizirao broj osoblja koje radi u njegovim pogonima za proizvodnju koksa i u hemijskom kompleksu, i da njegovi stručnjaci nastavljaju sa merama obezbeđivanju skladišta industrijskih objekata.
Ovaj konglomerat, koji je pod kontrolom najbogatijeg ukrajinskog biznismena, Rinata Ahmetova, uveo je specijalan režim za zaštitu opreme i sprečavanje nesreća u nekim od svojih proizvodnih pogona na početku ruskog napada na Ukrajinu.
Pod tim režimom je železara i čeličana Ilič, drugo po veličini metalurško preduzeće u Ukrajini, kao i železara i čeličana Azovstal, jedna od najvećih kompanija za proizvodnju valjanog čelika u zemlji koja se nalazi u lučkom gradu Mariupolju.
12.55 – Peskov: Zapad će platiti veliku cenu za antiruske sankcije
Portparol Kremlja Dmitroj Peskov izjavio je danas da građani zapadnih zemalja već plaćaju veliku cenu zbog antiruskih sankcija koje su uvele njihove države i upozorio da će ta cena rasti svakom danom.
Prema njegovim rečima, Kremlj priprema odgovor na šesti paket sankcija EU.
– Razmatramo razne opcije. Ako govorimo o oblasti sankcija uopšte, ovo je oružje sa dve oštrice, Amerikanci, Evropljani i druge zemlje pokušavaju da nam nanese štetu i oni moraju da plate veliku cenu – rekao je Peskov.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iznela je danas u Evropskom parlamentu detalje o šestom paketu sankcija protiv Rusije, koje pored ostalog podrazumevaju postepeno okončanje snabdevanja ruskom sirovom naftom u roku od šest meseci i uvoza rafinisanih proizvoda do kraja godine.
12.32 – Šojgu: “Ruska vojska kontroliše Marijupolj” – ministar zapretio i NATO savezu
Ruska vojska kontroliše Mariupolj, izjavio je danas ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.
Šojgu je rekao da se uspostavlja miran život na teritorijama samoproglašenih Luganske i Donjecke narodne republike – LNR/DNR i Ukrajine koje su pod kontrolom ruskih snaga.
Više o ovome pročitajte klikom OVDE.
11.56 – Ruski zvaničnik: EU će kupovati rusku naftu preko trećih zemalja
Evropa će nastaviti da kupuje rusku naftu preko trećih zemalja kada zemlje Evropske unije uvedu embargo, predviđa poslanik u ruskom parlamentu Vladimir Džabarov.
– Evropski lideri su malo poludeli. Kažu da neće kupovati naftu od nas. Pa, nemojte je kupovati, mi vas ne teramo na to. Ali, kupovaćete je i dalje, samo preko trećih zemalja – rekao je Džabarov.
Evropska komisija je predložila danas embargo na uvoz ruske nafte, koji predviđa postepeno potpuno okončanje kupovine tog energenta iz Rusije.
11.38 – Rusija lansirala rakete Kalibar sa podmornice u Crnom moru
Ruska podmornica u sastavu Crnomorske ratne flote ispalila je dve krstareće rakete tipa Kalibar i pogodila kopnene ciljeve u Ukrajini, saopštilo je danas rusko ministarstvo odbrane.
– Tokom izvođenja specijalne vojne operacije ruska vojska je izvršila još jedan udar pametnim krstarećim raketama tipa Kalibar na ukrajinsku vojnu infrastrukturu. Rakete lansirane sa podmornice u sastavu Crnomorske ratne flote uništile su zadate kopnene ciljeve u Ukrajini – navodi se u saopštenju ruskog ministarstva odbrane.
Moskva je krajem prošlog meseca prvi put potvrdila da je koristila podmornice za napade na ciljeve u Ukrajini.
11.33 – Ruska rublja na dvogodišnjem maksimumu prema dolaru i evru
Ruska rublja skočila je danas prema dolaru i evru na najivši nivo u poslednje gotovo dve godine, podržana oštrim merama kontrole kapitala pošto je Evropska unija predložila novi paket sankcija prema Rusiji zbog događaja u Ukrajini.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je postepeno potpuno okončanje uvoza ruske nafte u roku od šet meseci, zatim isključenje videće ruske banke, Seberbanke, iz SWIFT sistema, i zabranu emitovanja nekih ruskih medija u evropskom radiodifuznom prostoru, u nastojanju da pojača izolaciju Moskve.
Na trgovanju u Moskvi do 8:43 časova po srednjoevropkom vremenu, rublja je ojačala za 2,0 posto prema dolaru na 69,53 rublje, nakon što je u ranim satima jutros dostigla 68,6250 rubalja za dolar, što je njen najviši nivo od juna 2020.
Ruska valuta je takođe porasla za 2,1 procenat prema evru na 73,19 rubalja, pri čemu je prethodno na ranom trgovanju dostigla nivo od 72 rublje za evro, najjači od februara 2020.
Usponu rublje na Moskovskoj berzi doprinose mere kontrole kapitala, pri čemu je zabranjeno trgovanje akcijama s kratkim pozicijama (šorting), a stranim učesnicima na berzi je zabranjeno otuđenje akcija u ruskim kompanijama bez dozvole.
11.06 – EU za isključenje još dve ruske banke iz SWIFT-a, pored Sberbanke
Evropska komisija je predložila da se iz SWIFT-a, globalnog sistema međubankarskih transakcija, pored Sberbanke, isključe i Moskovska kreditna banka i Ruska poljoprivredna banka, izjavila su danas za Rojters dva izvora iz Evropske unije.
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je najavila ranije danas u Evropskom parlamentu, predstavljajući šesti paket sankcija protiv Rusije, isključenje Sberbanke iz SWIFT-a.
Jedan od Rojtersovih sagovornika kaže da novi paket predviđa sankcije protiv tri ruske banke koje će, ako predlog bude usvojen, biti isključene iz SWIFT-a, kako bi se otežale njihove transakcije s drugim zajmodavcima.
Komisija, međutim, nije predložila potpunu zabranu transakcija ili zamrzavanje njihovih sredstava, kako je to učinjeno prema nekim drugim ruskim bankama, uključujući VTB, u okviru prethodne runde sankcija EU.
EK se takođe uzdržala o toga da predlog sankcija obuhvati i Gasprombanku, koja je ključna za izvršenje plaćanja za isporučeni gas.
Predlog novog paketa sankcija EU ne odnosi se na ruski gas.
10.55 – Rusija zabranila ulazak premijeru i ministrima Japana
Rusija je danas zabranila ulazak u zemlju premijeru Japana Fumiu Kišidi, kao i ministrima spoljnih poslova, odbrane, finansija i pravosuđa.
Sankcionisana su ukupno 63 državljanina Japana, a spisak je objavljen na sajtu ruskog Ministarstva spoljnih polsova.
Moskva ocenjuje da je aministracija Kiside pokrenula neviđenu antirusku kampanju i da dozvoljava neprihvatljivu retoriku protiv Rusije, uključujući, kako se navodi, klevete i direktne pretnje.
Japan se pridružio zapadnim sankcijama protiv Rusije nakon što je ona počela vojnu intervenciju protiv Ukrajine.
10.00 – Fon der Lajen predložila program oporavka za Ukrajinu
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je danas pokretanje programa oporavka za Ukrajinu, kojim bi se pomoglo u obnovi zemlje kada se završi rat.
– Ovim programom bi trebalo da se dovedu velike investicije kako bi se ispunile sve potrebe i izvele neophodne reforme – rekla je Fon der Lajen pred evroparlamentarcima, dok je predlagala šesti paket sankcija Rusiji.
Ona je dodala da će vremenom, taj program otvoriti put Ukrajini ka budućnosti u Evropskoj uniji.
Kada je reč o uvođenju novih kaznenih mera Rusiji, da bi se uveo šesti paket sankcija Moskvi, potrebna je saglasnost svih 27 članica Evropske unije.
09.49 – DNR: U ukrajinskom napadu poginula 1 osoba, ranjeno dvoje
Najmanje jedna osoba je ubijena i još dve su ranjene tokom ukrajinskog granatiranja skladišta nafte u Makejevki, saopšteno je danas iz štaba teritorijalne odbrane samoproglašene Donjecke narodne republike.
– Prema preliminarnim izveštajima, u napadu na skladišta nafte ubijena je jedna osoba, a dve su ranjene – dodaje se u saopštenju.
Iz štaba su rekli da je nakon napada došlo do požara u kojem je vatra zahvatila četiri skladišta nafte, kapaciteta po 5.000 tona.
09.16 – Težak udarac za Moskvu: EU uvodi potpuni embargo na rusku naftu – Fon der Lajen otkrila šta će to značiti
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iznela je danas detalje o šestom paketu sankcija prema Rusiji koji će biti usvojen narednih dana.
Prema njenim rečima, novi paket će obuhvatiti četiri različite vrste sankcija.
Više o ovome pročitajte klikom OVDE.
8:23 Volodin: NATO pripremao Ukrajinu za napad na Rusiju
NATO je pripremao napad Ukrajine na Rusiju, ali je odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da sprovede specijalnu vojnu operaciju na ukrajinskoj teritoriji uspela da spreči ogromnu tragediju, izjavio je danas predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin.
On je na Telegramu postavio pitanje kako se drugačije može objasniti to što je Vašington sve odluke o isporuci oružja Ukrajini doneo u januaru, pre početka ruske vojne operacije, prenosi RIA Novosti.
– Da nije bilo odluka koje je doneo predsednik Putin, vojne operacije bi se vodile na teritoriji naše zemlje. On je uspeo da spreči napad na Rusiju – naglasio je Volodin.
08.18 – EU danas objavljuje nove sankcije Rusiji
Očekuje se da će Evropska unija danas predstaviti šesti paket sankcija Rusiji koji bi prvo razmatrali ambasadori 27 zemalja članica, a zatim i Evropski parlament, a kako se najavljuje, odnosio bi se na rusku naftu kao i na banke.
Prema pisanju “Gardijana”, zvaničnici EU su u utorak uveče predali nacrt sankcija zemljama evropskog bloka, ali postoje podele o tome kako bi naftni embargo trebalo ubuduće da izgleda.
Evropska komisija ne planira da otkrije sadržaj nacrta, pre nego što se predsednica Ursula fon der Lajen danas ne obrati Evropskom parlamentu.
Šef diplomatije EU Žozep Borelj rekao je u utorak da Unija radi na šestom paketu sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini, koje će se, kako je najavio, odnositi na rusku naftnu industriju, još neke ruske banke, kao i za “odgovorne za širenje dezinformacija”.
– Radimo na šestom paketu sankcija čiji je cilj da se još banaka izbaci iz SWIFT sistema, popišu akteri za širenje dezinformacija i reši pitanje uvoza nafte – naveo je Borelj na Tviteru.
07:22 Australija uvela sankcije poslanicima Dume i ministrima
Australijska vlada uvela je nove sankcije za 75 poslanika iz Rusije i 32 ministra samoproglašnih Donjecke narodne republike (DNR) i Luganske narodne republike (LNR) zbog situacije u Ukrajini, saopšteno je iz ministarstva spoljnih poslova te zemlje.
Prema saopštenju, na crnoj listi se našlo 75 poslanika iz donjeg doma ruskog parlamenta, Državne dume, kao i 20 ministara iz DNR i 12 iz LNR, preneo je TAS S.
Australijska vlada je takođe uvela sankcije i novinaru ruske državne televizije Vladimiru Solovjovu.
06:58 Ukrajinski generalštab: Cilj raketnih napada Rusije uništenje transportne infrastrukture
Generalštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je jutros da su ruske snage izvele raketne udare na ciljeve u mnogim regionima Ukrajine, sa ciljem da unište transportnu infrastrukturu. Navedeno je da su ruske snage izvele višestruke raketne udare po ciljevima u Dnjepropetrovskoj, Kirovogradskoj, Lavovskoj, Vinickoj, Kijevskoj, Zakarpatskoj, Odeskoj i Donjeckoj oblasti, prenosi Interfaks Ukrajina.
Ukrajinski generalštab dodaje da ruske snage nastavljaju vazdušne udare na čeličanu Azovstalj u Marijupolju.
06.56 Vazdušni udari na Lavov, delovi grada bez struje
Rusija je sinoć izvršila vazdušne udare na grad Lavov na zapadu Ukrajine, a deo grada je ostao bez struje, saopštio je gradonačelnik Andrej Sadovij, prenosi AP.
– Kao posledica raketnog udara oštećene su dve trafostanice. Deo grada nema struju – napisao je na Tviteru gradonačelnik Lavova.
Udari su se desili juče iz više pravaca nešto pre 20.30 časova, oko sat i po nakon što su se sirene za vazdušni napad oglasile u ovom gradu i širom Ukrajine, a najmanje četiri eksplozije mogle su se čuti iz centra Lavova, navodi AP.
Sadovij je u objavi na društvenim mrežama pozvao ljude da ostanu u podzemnim skloništima, a ukrajinske železnice objavile su da su vozovi zaustavljeni na ulazu u grad zbog ruskog gađanja željezničke infrastrukture, kao i da će zbog napada biti kašnjenja.
Poslednji veliki napad na grad dogodio se 18. aprila, u kojem je poginulo najmanje sedam ljudi, a Lavov je postao utočište za one koji beže od linije fronta na istoku Ukrajine, prenosi AP.
06: 55 Ruske snage ispalile više od 20 projektila na Ukrajinu
Ruske snage su sinoć su ispalile više od 20 projektila na različite regione Ukrajine, uglavnom iz Kaspijskog mora, saopštio je načelnik Komande Vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine Jurij Ignat.
On je naveo da su ruski strateški bombarderi Tu-95 ili Tu-160 lansirali rakete iz Kaspijskog regiona, prenosi Ukrajinska pravda.
Navodi se da je oko 18 projektila ispaljeno iz aviona na infrastrukturne objekte u Dnjepropetrovskoj, Kirovogradskoj, Lavovskoj, Vinjickoj, Kijevskoj i Zakarpatskoj oblasti.
Iz drugih sredstava izvedeni su raketni udari na Odesku i Donjecku oblast, rekao je Ignat.
06:50 Putin i Lukašenko razgovarali o predstojećem samitu ODKB
Ruski predsednik Vladimir Putin i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko razgovarali su u utorak telefonom o pripremama za predstojeći sastanak lidera Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), saopšteno je iz Kremlja.
– Razgovarano je o nekim aspektima saradnje u okviru integracionih asocijacija na evroazijskom prostoru, uključujući pripreme za predstojeći sastanak lidera ODKB”, navodi se u saopštenju.
Prema Kremlju, Putin i Lukašenko su razmotrili i trenutnu situaciju u okolnostima kada Rusija nastavlja da sprovodi “specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini”.
Moskva će tokom ovog meseca biti domaćin jubilarnog samita ODKB, a portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov ranije je saopštio da je datum sastanka već određen, ali da će biti objavljen naknadno.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)