EKSPLOZIJE širom Belgoroda: SAD razmatra kako da pomogne Poljskoj i Bugarskoj oko gasa

Invazija ruske vojske u Ukrajini danas je ušla u 64. dan.

Juče je Gasprom je objavio da je u potpunosti obustavio isporuku gasa bugarskoj kompaniji Bulgargaz i poljskoj Pgnig zbog neplaćanja u rubljama. Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, osudila je Rusiju zbog pokušaja da “uceni” Evropu nakon što je ruski energetski gigant Gasprom potvrdio da je prekinuo isporuku gasa Poljskoj i Bugarskoj.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

19:00 Opet eksplozije u Belgorodu

Dve eksplozije čule su se danas u ruskom gradu Belgorodu. Eksplozije su se čule u južnom delu grada, ali nije odmah jasno šta ih je izazvalo i da li ima žrtava ili štete.

Kremlj je poslednjih dana izvestio, kako kaže, seriju napada ukrajinskih snaga u Belgorodu i drugim južnim regionima koji se graniče sa Ukrajinom.

18:12 SAD razmatra kako da pomogne Poljskoj i Bugarskoj oko gasa

Predsednik SAD Džozef Bajden rekao je da se vode razgovori kako da se pomogne Bugarskoj i Poljskoj, nakon što je Rusija obustavila isporuku ka ovim zemljama.

Kako je naveo, SAD bi mogle da preusmere prodaju prirodnog gasa da pomognu.

– Poljska je naznačila da ima značajne rezerve gasa, kao i Bugarska, ali ne toliko. Radili smo sa saveznicima iz Japana i možda ćemo preusmeriti prodaju prirodnog gasa iz tih zemalja u Poljsku i Bugarsku. To je sve što trenutno mogu da kažem – poručio je on.

17:44 Postignut dogovor! Oglasio se Zelenski: Transport ukrajinskih žitarica ubuduće preko Varne

Ukrajina i Bugarska su postigle dogovor o transportu ukrajinskih žitarica preko bugarske luke Varna, rekao je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posle razgovora sa bugarskim premijerom Kirilom Petkovim, a više o tome pročitajte OVDE.

16:55 Jedan britanski državljanin je ubijen, a jedan nestao u Ukrajini

Jedan Britanac je ubijen u Ukrajini, a drugi Britanac se vodi kao nestao, saopštio je danas Forin ofis.

Smatra se da su se njih dvojica borili protiv ruskih snaga kao dobrovoljci u podršci ukrajinskoj vojsci, iako to nije potvrđeno.

Forin ofis nije saopštio nikakve detalje o tome šta je muškarac radio u Ukrajini, kao ni detalje o tome kada je britanski državljanin ubijen i kada je drugi muškarac nestao.

16:51 Bajden traži još 20 milijardi vojne pomoći za Ukrajinu

Džo Bajden traži od Kongresa da odobri još 20 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini.

Bajden će takođe tražiti 8,5 milijardi dolara ekonomske pomoći Kijevu i 3 milijarde dolara humanitarne pomoći, kao i sredstva za pomoć u povećanju američke proizvodnje prehrambenih useva i strateških minerala kako bi se ublažio uticaj rata u Ukrajini na globalne isporuke.

16:00 Izveden najteži napad na Azovstalj

Ukrajinski zvaničnik u Mariupolju rekao je za CNN da je čeličana Azovstal pogođena najtežim ruskim vazdušnim udarima do sada.

– Sinoć je fabrika pogođena najjačim udarom do sada. Prvo je došlo do masovnog vazdušnog udara sa sedam aviona Tu-22M3. Zatim je bilo više od 50 vazdušnih udara. Očigledno su radili Su-25 ili su Su-24. Ne mogu da identifikujem pošto smo bili u skloništu. Bombardovanje je izvršeno na mestu gde se nalaze teški ranjenici — u bolnici – rekao je Mihail Veršinjin, načelnik patrolne policije Mariupolja, koji je bio u Azovstalu u toku vazdušnih udara.

15:41 U regionu Kijeva pronađena tela više od 1.000 civila?

Tela 1.150 civila pronađena su u ukrajinskom regionu Kijeva od početka ruske invazije, rekao je u sredu šef kijevske regionalne policije Andrij Nebiton.

– Kao rezultat akcije čišćenja i rada detektivskih grupa u Kijevskoj oblasti, pronašli smo i pregledali 1.150 tela ubijenih civila i predali ih medicinskoj forenzici – rekao je Nebiton u video snimku objavljenom na svom Jutjub kanalu.

Nebiton je naglasio da su “to bili civili, a ne vojnici, koji nisu imali veze sa Teritorijalnom odbranom ili drugim vojnim subjektima”.

Najveći broj žrtava je iz regiona Buče, a Buča prednjači po broju tela koja su pronađena, rekao je Nebiton i dodao da je “50-70 odsto umrlo od rana iz vatrenog oružja, upucanih iz automatskih pušaka“.

14.55 Putin i Erdogan razgovarali o humanitarnim aspektima situacije u Ukrajini

Lideri Rusije Vladimir Putin i Turske Redžep Tajip Erdogan razgovarali su o humanitarnim aspektima situacije u Ukrajini i Donbasu, uzimajući u obzir rezultate pregovora u Moskvi sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom, saopštio je Kremlj.

Navodi se da su dogovoreni dalji kontakti.

14.44 Zaharova: Ukrajina i SAD pripremaju sajber provokacije

Ukrajina je, uz učešće Sjedinjenih Američkih Država, počela pripreme za veliku sajber provokaciju protiv ruske strane, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

– Imajte na umu, neće proći pokušaj da se to predstavi kao sajber zločin koji su sa teritorije Ruske Federacije počinili građani naše zemlje – navela je Zaharova na konferenciji za novinare, prenosi Sputnjik.

Ona je dodala da Rusija “vidi” da su počele pripreme za veliku provokaciju u sajber okruzenju koje su pokrenuli kijevski režim, SAD, Zapad, strukture NATO-a i strukture EU.

Zaharova je podsetila na nedavne izjave zamenika premijera Ukrajine Mihaila Fjodorova o „formiranju prve sajber vojske na svetu od 300.000 sajber vojnika“ i skrenula paznju na to da je u Ukrajini bilo u toku regrutovanje sajber plaćenika, prenosi Sputnjik.

Prema njenim rečima, „prvi put je jedna drzava članica UN otvoreno najavila sajber agresiju i sajber rat”, a reč je o otprilike 700 hakerskih napada na ruske i beloruske kompanije, banke i institucije sa kojima je povezana Ukrajina.

Zaharova je navela i da je sa sajta Stejt departmenta 21. aprila upućen apel američkim drzavljanima da se pridruze antiruskoj propagandnoj kampanji, koristeći u te svrhe zapadne alate informaciono-komunikacionih tehnologija, koji omogućavaju privatnim korisnicima da sprovode informacionu agresiju protiv Rusije pomoću ličnih komunikacionih sredstava.

14.30 Stoltenberg o invaziji na Ukrajinu: Treba da se spremimo na duge staze, rat može da potraje godinama

NATO je spreman da podržava Ukrajinu godinama u ratu protiv Rusije, uključujući i pružanje pomoći Kijevu da pređe sa starog oružja iz sovjetske ere na modernu zapadnu vojnu opremu, rekao je danas generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg. Više o tome pročitajte klikom OVDE.

14.24 Šolc: Sankcije se ukidaju tek po povlačenju Rusije

Nemački kancelar Olaf Šolc istakao je danas, tokom posete Japanu, da će sankcije protiv Rusije biti ukinute tek nakon povlačenja ruskih trupa iz Ukrajine.

Šolc je naglasio da su sankcije veoma delotvorne i da Rusija primećuje da nanose ogromnu štetu mogućnostima ekonomskog razvoja. Kazao je da će se koristiti sankcije kako bi se sukob okončao i ruske trupe povukle, te da Ukrajina povratila suverenitet.

13.37 Kijev: Rusi ne dopuštaju evakuaciju ranjenika iz Azovstalja

Rusija ne dozvoljava da ranjeni ukrajinski borci budu evakuisani iz čeličane Azovstalj u Marijupolju, gde se nalaze pod opsadom, rekao je danas guverner Donjecke oblasti Pavlo Kirilenko.

On tvrdi da ruska strana ne dozvoljava ni uspostavljanje humanitarnih koridora za evakuaciju civila iz tog regiona, prenosi Rojters. Kirilenko je kazao da je u delovima Donjecke oblasti koje kontroliše Kijev ostalo samo 370.000 stanovnika, od 1,67 miliona koliko ih je bilo pre vojne operacije Rusije.

Ministarstvo odbrane Rusije u više navrata je proglašavalo “režim tišine” radi izlaska civila iz Azovstalja.

Ujedinjene nacije saopštile su nakon razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina i generalnog sekretara Svetske organizacije Antonija Gutereša u utorak da je Putin u principu pristao da UN i Međunarodni komitet Crvenog krsta učestvuju u evakuaciji civila iz kruga čeličane Azovstalj.

13:22 Marijupolju preti epidemija

Lokalne vlasti Marijupolja upozorile su da je podložan epidemijama s obzirom na užasne sanitarne uslove u većem delu grada i činjenicu da je možda hiljade tela ostalo neprikupljeno.

13.25 Putin i Erdogan razgovarali telefonom

Predsednici Rusije i Turske razgovarali su danas telefonom o situaciji u Ukrajini.

13.10 Peskov se oglasio povodom pomoći Ukrajini u vidu teškog naoružanja: “Ugrožavaju bezbednost kontinenta”

Trend upumpavanja teškog naoružanja u Ukrajinu i druge zemlje ugrožava bezbednost kontinenta, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, komentarišući izjavu britanske šefice diplomatije Liz Trus da zapadne zemlje treba da ojačaju vojni potencijal ne samo Kijeva, već i Moldavije i Gruzije. Detaljnije o tome pročitajte klikom OVDE.

12.54 Hitan odgovor Moskve nakon odluke Bundestaga: Oglasio se Medvedev – evo šta je poručio Berlinu

Nemački parlament doneo je odluku o slanju teškog naoružanja u Ukrajinu.

Kako se navodi 586 poslanika Bundestaga glasalo je za takvu odluku, 100 je bilo protiv, dok je uzdržano bilo 7 poslanika, a više o tome pročitajte klikom OVDE.

12.46 Policija: U Kijevskoj oblasti 1.150 mrtvih civila

Od početka sukoba u regionu Kijeva pronađena su tela 1.150 civila, a 50 do 70 odsto njih ima rane od metaka iz malokalibarskog oružja, saopštila je danas kijevska policija.

– Do danas smo pronašli, ispitali i predali forenzičkim institucijama 1.150 tela mrtvih civila – rekao je načelnik kijevske policije Andrij Nebitov na snimku objavljenom na Tviteru, na kojem stoji u ruševinama zgrada uništenih tokom teških borbi u Kijevskoj oblasti, prenosi Rojters.

Najviše tela je pronađeno u gradu Buča, gde je otkriveno na stotine leševa otkako su se ruske snage povukle, naveo je Nebitov. Video je postavljen na dan kada je u Kijevu planiran razgovor generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskiog.

Ukrajinske vlasti tvrde da su civile u Buči ubile ruske snage tokom okupacije tog područja, a Rojters navodi da nije mogao da proveri ni broj mrtvih ljudi u Buči, ni okolnosti njihove smrti.

Rusija od početka sukoba u Ukrajini poriče da su civili meta njene vojske, a navode da su ruske snage pogubile civile u Buči dok su kontrolisale grad ocenjuje kao “monstruozni falsifikat” sa ciljem da ocrni njenu vojsku, navodi britanska agencija.

12.42 Podoljak: Svet priznaje pravo Ukrajini da napada ruske baze

Pomoćnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak saopštio je danas da svet priznaje Ukrajini pravo da se brani tako što će izvoditi napade na ruske vojne baze i skladišta.

– Rusija je napala i ubija civile. Ukrajina će se braniti na sve načine, uključujući i udare na skladišta i baze ubica. Svet to pravo priznaje – napisao je Podoljak na Tviteru, prenosi Rojters.

Savetnik ukrajinskog predsednika juče je opisao eksplozije koje su se čule u tri ruske oblasti koje se graniče sa Ukrajinom kao “karmu” i osvetu za rat u Ukrajini.

Podoljak, u komentarima na Telegramu, nije priznao da je Ukrajina odgovorna za ove incidente, napomenula je britanska agencija.

Guverner Belgorodske oblasti u Rusiji Vjačeslav Gladkov saopštio je u sredu da se više uzastopnih eksplozija čulo u ranim jutarnjim satima u Belgorodu, u blizini granice sa Ukrajinom, i da gori skladište municije.

12.31 Donjeck: Dve osobe poginule u ukrajinskom granatiranju pijace

Dve osobe su poginule, a pet je ranjeno kada su ukrajinske snage granatirale pijacu “Merkur” u Donjecku, saopštio je štab teritorijalne odbrane samoproklamovane Donjecke Narodne Republike.

Gradonačelnik Donjecka Aleksej Kulemzin naveo je na svom Telegram kanalu da su, prema preliminarnim podacima, poginule tri osobe.

On je dodao da je nakon granatiranja na pijaci izbio požar.

Kulemzin je objavio i fotografije povređenih građana.

12.03 Konašenkov: Napad Ukrajine na Herson i Izjum ratni zločin

Napad ukrajinskih snaga na stambene četvrti Hersona i Izjuma je ratni zločin, izjavio je danas portparol Ministarstva odbrane Rusije, general-major Igor Konašenkov.

Prema njegovim rečima, tokom protekle noći ukrajinska strana je raketama “Točka-U“ napala stambene četvrti oblasnog centra Herson i grada Izjuma u ukrajinskoj Harkovskoj oblasti.

Dodao je da su ukrajinske snage Herson gađale i iz višecevnih raketnih bacača.

– Neselektivni raketni napad kijevskog nacionalističkog režima na stambene četvrti Izjuma i Hersona predstavlja ratni zločin i najgrublje narušavanje međunarodnog humanitarnog prava – rekao je ruski general, prenosi Sputnjik.

Konašenkov je dodao da je cilj napada Ukrajine bila gradska bolnica u kojoj je smešten i ruski medicinski odred, koji ukazuje pomoć žiteljima Harkovske oblasti.

Prema njegovim rečima protivvazdušni raketni kompleksi Rusije su nad Hersonom oborili dve rakete „Točka-U“ i 12 raketa ispaljenih iz višecevnih bacača velike snage.

– Fragmenti jedne od oborenih ukrajinskih raketa ”Točka-U” pali su u Ševčenkovski park – rekao je Konašenkov.

General je rekao i da je ruska vojna avijacija u protekla 24 sata pogodila 67 ukrajinskih vojnih objekata i 55 lokacija na kojima su koncentrisane protivničke snage.

– Likvidirano je više od 300 ukrajinskih nacionalista, oko 40 jedinica tehnike, dva skladišta naoružanja i šest upravljačkih punktova – rekao je Konašenkov.

11.55 Nemački parlament izglasao pomoć u vidu teškog naoružanja Ukrajini

Nemački parlament upravo je glasao o tome da li da pošalje teško naoružanje u Ukrajinu, a više o tome pročitajte klikom OVDE.

11.51 Gutereš obišao Buču, Borodjanku

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš nalazi se u Ukrajini u poseti, a kritikovan je jer je prvo posetio Rusiju. On je obišao Buču i Borodjanku.

Tokom obilaska Borodjanke, mesta u predgrađu Kijeva, Gutereš je rekao da je rat zlo.

– Kada vidim ove uništene zgrade, zamišljam svoju porodicu u jednoj od ovih kuća koje su sada porušene i crne. Vidim svoje unuke kako trče u panici. Rat je apsurdnost u 21. veku – rat je zlo i kada vidiš ove situacije, naša srca su sa žrtvama. Ne postoji način da rat bude prihvaćen u 21. veku – rekao je on.

11.17 Zaharova oštro poručila američkom Kongresu: Odgovorićemo na sve mere SAD, čak i idiotske

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, komentarišući predlog američkog Kongresa da se Rusija proglasi “sponzorom terorizma”, izjavila je da će Rusija odgovoriti na sve mere, uključujući, kako kaže, i idiotske, prenosi Sputnjik. Više o tome pročitajte klikom OVDE.

10.56 Oglasio se vlasnik čeličane Azovstal

Stotine, a možda čak i hiljade Ukrajinaca nalaze utočište u podzemnim tunelima čeličane Azovstal u Marijupolju. Smatra se da je to konačno uporište ukrajinskog otpora u gradu.

Izvršni direktor Metinvest Holdinga, koji je vlasnik čeličane, rekao je da oni koji su zarobljeni u kompleksu verovatno ostaju bez hrane i vode.

Jurij Riženkov je rekao za Sky news da je trebalo da pripremljene zalihe hrane i vode traju tri nedelje, ali da su civili i vojnici sada zarobljeni skoro dva meseca.

On je rekao da ne zna koliko je zaposlenih još u fabrici, ali se čini da je to “humanitarna katastrofa”.

– Pokušali su da se evakuišu civili, ali kad god su ljudi pokušali da izađu, ruske trupe su pucale na njih – rekao je Riženkov koji je situaciju opisao kao “pravu tragediju”.

10.54 Lavov ponovo meta napada

Gradonačelnik Lavova Maksim Kozicki objavio je na Tviteru da su u gradu aktivirane sinirene za vazdušnu opasnost zbog gađanja sa Crnog mora, ali da je PVO oborio projektil.

1/1 ⚡️Коротко про головне на Львівщині за добу:

? Мали одне сповіщення про повітряну тривогу. Була загроза ракетного удару з південно-східного напрямку з боку Чорного моря.

Дякую нашим бійцям протиповітряної оборони, що загроза не справдилася.

— Максим Козицький (@M_Kozytskyy) April 28, 2022

10.15 Kanada planira prodaju zaplenjene ruske imovine

Kanada planira da predlogom zakona koji je dostavila parlamentu dobije ovlašćenje da zaplenjenu imovinu sankcionisanih ruskih pojedinaca i kompanija proda i da ta sredstva iskoristi za obeštećenje žrtava rata u Ukrajini, javlja “Blumberg”.

Nove mere će biti uključene u vladin zakon o budžetu, što znači da će skoro sigurno biti usvojene u parlamentu do leta.

Kanadska ministarka inostranih poslova Melani DŽoli rekla je novinarima u Otavi da će Kanada postati prva industrijalizovana zemlja u Grupi 7 (G7) najrazvijenijih država sveta koja će dozvoliti otuđenje zaplenjene imovine i da poziva saveznike da slede taj primer.

– Danas tražimo ovlašćenje ne samo za zaplenu, već i za otuđenje imovine sankcionisanih pojedinaca i entiteta što bi omogućilo da žrtvama nadoknadimo prihode – rekla je ona.

Kanada je do sada sankcionisala više od 1.100 ruskih pojedinaca i kompanija od 2014. godine, kada je Krim pripojen Ruskoj Federaciji.

– Sankcije su jedan od alata koji su dostupni našoj vladi da izvrši pritisak na ruski režim u nastojanju da pozovemo na odgovornost one čije su akcije omogućile ovu nezakonitu i neopravdanu invaziju (na Ukrajinu)“, navela je DŽoli.

Prema njenim rečima, “slaba karika” u paketu sankcija zapadnih zemalja je nedostatak mogućnosti da se zaplenjena imovina proda i da se tako stečena sredstva iskoriste na “obeštećenje žrtava ovog rata protiv Ukrajine”.

Njeni komentari dolaze nakon što je Kanada objavila da je uvela nove sankcije za 203 osobe optužene da su saučesnici ruskog predsednika Vladimira Putina u nastojanjima da se Rusiji pripoje oblasti u istočnom ukrajinskom regionu Donbasa, navodi se u tekstu.

10.12 Rojters: Rastu isporuke gasa od Nemačke do Poljske

Protok gasa putem gasovoda “Jamal-Evropa” od Nemačke do Poljske nastavio je da raste jutros, nakon što je Rusija obustavila isporuke Poljskoj i Bugarskoj, pokazali su podaci nemačkog operatera “Gaskejd”, prenosi Rojters.

Fizički izlazni tokovi na mernoj tački Malnov na nemačko-poljskoj granici, pokazuju protok gasa iz Nemačke ka Poljskoj u zapremini od 13.191.391 kilovat sati na sat (kwh/h) do 07.00 časova, u odnosu na 12.742.545 kwh/h u ponoć, pokazali su podaci.

Ruski Gasprom saopštio je u sredu da je obustavlja isporuke gasa Bugarskoj i Poljskoj zbog neplaćanja gasa u rubljama, što je najteži odgovor Kremlja do sada na sankcije koje je uveo Zapad, prenosi Rojters.

Gasprom je danas nastavio da snabdeva Evropu prirodnim gasom preko Ukrajine u skladu sa zahtevima evropskih potrošača, pokazali su podaci ukrajinskog operatera gasovoda, navodi britanska agencija.

Nominacije za ruski gas za Slovačku preko Ukrajine preko granične tačke Velke Kapušan iznosile su 599.036 megavat sati (MWh) danas, što je manje od 601.288 MWh u sredu, pokazali su podaci slovačkog operatera TSO Eustrim.

Protok u Nemačku kroz gasovod Severni tok 1 preko Baltičkog mora iznosio je 72.166.427 MWh jutros, u skladu sa nominacijama i malo se promenio u odnosu na prethodna 24 sata, navodi britanska agencija.

10.12 Volas: Moguće da će Rusi u Ukrajini biti poput “tumora koji raste”

Britanski ministar odbrane Ben Volas ocenio je danas da ruski predsednik Vladimir Putin nije uspeo da ostvari glavne ciljeve u Ukrajini i upozorio da bi on zato mogao da naredi svojoj vojsci da učvrsti položaje u Ukrajini i tako postane, kako je rekao, neka vrsta “tumora koji raste” u zemlji.

Volas je za Skaj njuz rekao da Velika Britanija podržava potpuno potiskivanje Rusije iz Ukrajine, a nije ni isključio davanje podrške Ukrajini u vraćanju Krima, koji je Rusija pripojila 2014. godine, prenosi Gardijan.

– Mislim da je svakako slučaj da će Putin, pošto nije uspeo da ostvari skoro sve svoje ciljeve, možda pokušati da konsoliduje ono što ima, da na neki način ucvrsti i utvrdi kao što je uradio 2014. godine. I samo bude neka vrsta kancerogenog rasta unutar Ukrajine i oteža ljudima da ih sklone sa tih utvrđenih položaja – rekao je Volas.

On je sugerisao da će Velika Britanija isporučiti Ukrajini oružje, koje bi moglo da pogodi ruske pomorske snage u Crnom moru.

– Rekli smo da ćemo nabaviti i snadbevati, ako možemo, protivbrodskim raketama. Izuzetno je važno da žitarice koje utiču na sve nas, na cenu hrane, izađu iz Ukrajine. Ona ne može da kontroliše Crno more. Nije više njihovo. I zato je važno osigurati da se ruski brodovi ne koriste za bombardovanje gradova – naveo je Volas.

On je kazao da bi bilo legitimno i da se na meti ukrajinskih snaga nađe ruska logistika, ali je naveo da je malo verovatno da će u tom slučaju koristiti britansko oružje, prenosi Rojters.

– Ako bi Ukrajina izabrala da cilja logističku infrastrukturu ruske vojske, to bi bilo legitimno prema međunarodnom pravu. Oni trenutno nemaju britansko oružje koje bi to moglo da učini, tako da je malo verovatno da je to naše oružje. Mi nemamo zapravo mnogo oružja dugog dometa, koje se isporučuje na način na koji to radi njihova vojska – rekao je Volas za Bi-Bi-Si.

09.27 Grosi: Bezbednost u Zaporožju je crvena lampica koja treperi

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi (IAEA), izjavio je da je nivo bezbednosti u najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani Zaporožje, koja je trenutno pod ruskom okupacijom u Ukrajini, “crvena lampica koje treperi” i da agencija UN još nije dobila dozvolu za pristup tom objektu.

Grosi je, u intervjuu za Asošijeted pres, skrenuo pažnju na nuklearnu elektranu u Zaporožju, dan nakon 36. godišnjice katastrofe u Černobilju 1986.

On je izjavio da je IAEA zatražila pristup postrojenju u Zaporožju na jugu Ukrajine kako bi njeni inspektori, između ostalog, mogli ponovo da uspostave veze sa sedištem agencije UN u Beču, a za to je, kako je rekao, potrebno da pomognu i Rusija i Ukrajina, navodi AP.

– Elektrani su potrebne popravke, a to se ne dešava. Dakle, situacija koju sam ranije opisao, a ponovio bih je i danas, nije održiva takva kakva sada jeste. Dakle, ovo je problem na čekanju. Ovo je crveno svetlo koje treperi – rekao je Grosi.

On je za AP govorio u sredu, dan nakon sastanka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim o tom pitanju, a najavio je da se uskoro sastaje sa ruskom stranom.

– Razumljivo, moje ukrajinske kolege ne žele da inspektori IAEA idu u jedan od njihovih objekata po odobrenju treće sile. Sinoć sam imao dug razgovor o tome sa predsednikom Zelenskim i to je nešto što će zahtevati još konsultacija. Još nismo tamo – saopštio je Grosi.

Direktor IAEA naveo da u Zaporožju postoje dve jedinice koje su u aktivnom radu i druge koje su u remontu ili na hlađenju, kao i daje potrebno obaviti neke tehničke i inspekcijske aktivnosti u postrojenju.

Sa 15 reaktora i jednim od najvećih nuklearnih kapaciteta na svetu, rat je u suštini pretvorio delove Ukrajine u nuklearno minsko polje, navodi AP .

– Ovo je bez presedana da se rat odvija usred jedne od najvećih nuklearnih infrastruktura na svetu, što, naravno, stvara niz krhkih ili slabih tačaka koje bi se, naravno, mogle svesno ili nesvesno iskoristiti – dodao je Grosi.

Radnik obezbeđenja u Černobilju rekao je za AP da su Rusi preletali avionima iznad mesta oštećenog reaktora i kopali rovove u visoko radioaktivnoj zemlji.

Kako se navodi, u ponedeljak su ruske krstareće rakete letele iznad nuklearne elektrane Hmeljnicki u zapadnoj Ukrajini.

– Ne može biti nikakve vojne akcije u ili oko nuklearne elektrane – naglasio je Grosi, dodajući da je u vezi toga uputio apel Rusiji.

On je zaključio da je za rešenje ove situacije potrebno mnogo aktivnosti Međunarodne agencije za atomsku energiju kao i saradnja sa ruske strane, ali i razumevanje sa ukrajinske strane kako bi se izbegla nesreća, navodi AP.

08.46 Rusija za 6.maj saziva neformalni sastanak SB UN o Ukrajini

Rusija će za 6. maj sazvati neformalni sastanak Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o situaciji na terenu u Ukrajini, najavio je Sergej Leonidčenko, viši savetnik stalnog predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama.

– Ako želite da znate istinu o stvarnom stanju na terenu, dobrodošli ste na naš sastanak po “Arria-formuli” 6. maja – izjavio je Leonidičenko, prenosi TAS S.

On je najavio da će se na tom sastanku obratiti “nezavisni govornici sa prve linije fronta” koji će, kako je naveo, “saopštiti činjenice, a ne lažne informacije“. Ruski diplomata je ovo izjavio na sastanku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija po “Arria formuli”, koji su sazvale Francuska i Meksiko, navodi TAS S.

08.37 Stremousov: Herson se neće vratiti pod kontrolu Ukrajine

Pitanje povratka Hersonske oblasti pod kontrolu Ukrajine je isključeno, kaže zamenik predsednika vojno-civilne administracije ovog regiona Kiril Stremousov.

– Pitanje vraćanja Hersonske oblasti u nacističku Ukrajinu ne dolazi u obzir. To je nemoguće. Hersonska oblast će se ekonomski razvijati – rekao je Stremousov za RIA Novosti.

On je dodao da Kijev više neće moći da nameće svoju, kako je rekao, ružnu politiku, usmerenu na uništavanje ljudi i njihovog identiteta. Stremousov je rekao da je sada cilj da se obnovi ekonomija Hersonske oblasti.

On je i za Sputnjik naveo da je povratak Hersonske oblasti pod kontrolu Ukrajine isključen i dodao da se nad stanovnicima Hersonske oblasti sprovodi “ukrajinska informaciona propaganda da se navodno sprema oslobađanje Hersona”, što je odbacio kao lažnu informaciju.

– Ne planiraju se nikakvi referendumi. Ukrajinski propagandisti šire lažne informacije o stvaranju Hersonske Narodne Republike kako bi zastrašili lokalno stanovništvo. Hersonska oblast će se razvijati i pretvoriti u prosperitetnu zemlju u kojoj neće biti mesta za ideologiju ukrajinskog nacizma – rekao je Stremousov.

Ruska vojska je preuzela kontrolu nad Hersonskom oblasti na jugu zemlje i azovskim delom Zaporoške oblasti. U regionima su formirane vojno-civilne uprave, počelo je emitovanje ruskih TV kanala i radija, kao i obnavljanje trgovinskih veza sa Krimom.

08.34 Gutereš: Evo kada će se okončati rat u Ukrajini i ko odlučuje o tome

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš, koji je doputovao u posetu Ukrajini nakon što je boravio u Moskvi, opisao je sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kao “veoma koristan”.

Gutereš je rekao da je njegova poruka tokom sastanka sa Putinom bila ista kao i ona na početku sukoba, a to je da se “ruskom invazijom krši Povelja UN i da se ona mora završiti što je pre moguće”, prenosi Si-En-En, a detaljnije o tome pročitajte klikom OVDE.

08.16 Zelenski: Rusija koristi energente da ucenjuje Evropu

Rusija koristi energente da ucenjuje Evropu, tvrdi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Zelenski je, obraćajući se tokom noći, rekao da je odluka Rusije da prekine isporuke gasa Poljskoj i Bugarskoj pokazuje da “niko u Evropi ne može da se nada održavanju normalne ekonomske saradnje sa Rusijom”, prenosi Bi-Bi-Si.

– Rusija ne vidi samo gas, već bilo kakvu trgovinu kao oružje. Ona samo čeka trenutak kada je moguće koristiti jednu ili drugu trgovinsku oblast – naveo je Zelenski.

Ukrajinski predsednik rekao je i da Rusija vidi ujedinjenu Evropu kao metu i ocenio da što se pre svi u Evropi saglase da ne mogu da zavise od Rusije u oblasti trgovine, pre će biti uspostavljena stabilnost.

On je pozdravio dogovor sa EU o ukidanju carina i kvota na izvoz proizvoda iz Ukrajine, navodeći da Rusija želi da stvori haos na globalnim tržištima, posebno kada je hrana u pitanju.

– Izvoz iz Ukrajine pomogao bi da se stabliziuje tržište i podržao ekonomiju zemlje tokom krize – zaključio je Zelenski.

08.04 Bela kuća traži od Rusije oslobađanje bivšeg marinca

Bela kuća obećala je da će nastaviti da vrši pritisak za bezuslovno oslobađanje bivšeg američkog marinca Pola Vilana, koji je optužen za špijunažu i zatvoren u Rusiji.

Razmena zarobljenika u sredu između SAD i Rusije, kojom je oslobođen Amerikanac Trevor Rid, takođe bivši američki marinac, skrenula je pažnju i na Vilana koji poseduje pasoše SAD, Velike Britanije, Kanade i Irske, prenosi Rojters.

On je u junu 2020. godine osuđen na 16 godina zatvora zbog špijunaže. Sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki izjavila je da će Sjedinjene Američke Države nastaviti da se zalažu za njegovo bezuslovno puštanje na slobodu.

07.53 Stremousov: Hersonska oblast prelazi na rublju od 1. maja

Ukrajinska Hersonska oblast, koja je pod kontrolom ruskih snaga, preći će na korišćenje rublje od 1. maja, najavio je zamenik predsednika vojno-civilne administracije Hersonske oblasti Kiril Stremousov.

Stremousov je za RIA Novosti rekao da će prelazni period trajati do četiri meseca i da će za to vreme u opticaju biti i ruska rublja i ukrajinska grivna. Posle tog perioda, Hersonska oblast preći će isključivo na korišćenje rublje, dodaje Si-En-En.

07.43 Putinovo ponašanje zbunilo svet: Jedan potez predsednika Rusije izazvao ogromnu pažnju

Snimak Vladimira Putina čija se ruka nekontrolisano trese obišao je juče svet, i otvorio diskusiju o zdravstvenom stanju predsednika Rusije, a više o tome pročitajte klikom OVDE.

07:00 Šteta u Ukrajini do sada 600 milijardi dolara

– Ukupni gubici koji su Ukrajini naneti ratom dostigli su 600 milijardi dolara, rekao je Zelenski.

Više od 32 miliona kvadratnih metara stambenog prostora, više od 1.500 obrazovnih objekata i više od 350 medicinskih objekata je uništeno ili oštećeno, a oko 2.500 km puteva i skoro 300 mostova je uništeno ili oštećeno.

06:58 Putin upozorio na “munjevitu” odmazdu ako Zapad interveniše

Vladimir Putin je upozorio da će sve zemlje koje pokušaju da se umešaju u Ukrajinu naići na “munjevitu” reakciju Moskve. U obraćanju poslanicima u Sankt Peterburgu, ruski predsednik je rekao da će vojnici koristiti “sve alate za to – one kojima se niko ne može pohvaliti”.

06:55 Britanska sekretarka spoljnih poslova: Udvostručiti podršku Kijevu

Zemlje koje se protive invaziji Rusije na Ukrajinu moraju da udvostruče svoju podršku Kijevu, uključujući snabdevanje teškim naoružanjem, tenkovima i avionima, rekla je britanska sekretarka spoljnih poslova Liz Trus.

Do sada su Britanija, države EU, SAD i drugi saveznici isporučivali oružje za pomoć ukrajinskim snagama u borbi protiv ruske vojske, ali su prestale da se upuštaju u direktan sukob sa Moskvom.

06.42 Ukrajina ispalila tri rakete na Herson, ruska PVO oborila dve

Ukrajina je sinoć ispalila tri rakete na centar južnog grada Hersona, od kojih je ruska PVO oborila dve, javila je novinska agencija RIA Novosti, pozivajući se na bezbednosni izvor.

Izveštač RIA Novosti sa terena ranije je izvestio o seriji snažnih eksplozija u blizini televizijskog centra u Hersonu, prenosi Rojters.

06.41 Gutereš: U toku izrada plana za evakuaciju civila u Azovstalu

U toku je izrada plana za evakuaciju civila iz čeličane Azovstalj u Marijupolju, izjavio je sinoć generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

Kako prenosi BBC, on je naveo da je to vrlo kompleksna operacija sa kojom se ruski predsednik Vladimir Putin u načelu saglasio. Detalji će biti dogovoreni na sastancima koji su u toku, dodao je Gutereš i naveo da se više stotina civila nalazi u veoma specifičnim uslovima, u bunkerima.

On je kazao da će pokušati da ih evakuišu sutra, ali da se za tako nešto moraju steći uslovi.

06.37 Blinken: Ukrajina da odluči o akcijama van svojih granica

Na Ukrajini je da odluči hoće li da preduzima vojne akcije izvan svojih granica, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken obraćajući se podkomitetu američkog Senata za državne, inostrane operacije i srodne aktivnosti.

– Odlučni smo da im obezbedimo ono što im je potrebno da se izbore sa ruskom agresijom i da potisnu Ruse iz zemlje. Drugo pitanje je da li bi Ukrajinci trebalo da preduzimaju akcije i izvan svojih granica – rekao je Blinken u sredu i ponovio da je od vitalnog značaja da se učini sve što je potrebno za odbranu od ruske agresije, prenosi TAS S.

Ranije je šef ruskog istražnog komiteta Aleksandar Bastrikin dao je uputstva da se dokumentuju dokazi o ilegalnim aktivnostima ukrajinskih oružanih snaga u ruskim regionima Kursk i Voronjež.

Juče je oboren mali ukrajinski izviđački dron u blizini grada Voronježa, a sinoć je jedna ukrajinska bespilotna letelica presretnuta u regionu Kursk.

BONUS VIDEO: