Ofanziva ruske vojske u Ukrajini danas je ušla u 48. dan. Ukrajinski predsednik, Volodimir Zelenski kaže da se Rusija sprema za još jače napade na istoku i da koncentriše desetine hiljada vojnika za novu ofanzivu. On je izjavio da nije spreman da deo svoje zemlje ustupi Rusiji, a da zauzvrat dobije mir. Ukrajinski MUP tvrdi da je u Kijevskoj oblasti otkrivena još jedna masovna grobnica.
Svetska banka prognozira da će privredni pad Ukrajine u 2022. iznositi 45 odsto.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
16.56 – Kijev: Osujećen ruski pokušaj hakovanja električne mreže
Ukrajina je danas saopštila da je prošle nedelje osujetila pokušaj ruskih hakera da oštete njenu električnu mrežu sajber napadom.
Zamenik predsednika Državne službe za specijalne komunikacije Viktor Žora nazvao je napadače “hakerskim timom” i naveo da je njihov cilj bio da onesposobe niz objekata, uključujući i trafostanice.
Kijev je za napad okrivio grupu koju su istraživači nazvali “Peščani crv” i koja je ranije bila povezana sa sajber napadima pripisanim Rusiji.
Ukrajinski tim za kompjuterske hitne slučajeve, CERT-UA, naveo je u saopštenju da su hakeri ciljali računare koji kontrolišu visokonaponske podstanice u Ukrajini i da je udar izvršen u dva talasa, prvom koji je izveden prošlog februara i imao je za cilj da ugrozi elektroenergetsku mrežu Ukrajine i drugom, koji je trebalo da onesposobi trafostanice i ošteti infrastrukturu, a izveden je prošlog petka uveče, navodi Rojters.
Kako je saopšteno, Ukrajina je uspela da spreči napad i nije bilo oštećenja na mreži.
Moskva dosledno negira optužbe da je pokrenula sajber napade na Ukrajinu.
Slovačka firma za sajber bezbednost ESET, koja je saopštila da je radila sa Ukrajinom na sprečavanju napada, opisala je upotrebljeni kompjuterski virus kao malver, tj. nadograđenu verziju programa koji je izazvao nestanak struje u Kijevu 2016, prenosi britanska agencija.
16.41 – Malpas: Svetska banka priprema paket podrske od 1,5 milijardi dolara za Ukrajinu
Svetska banka priprema paket pomoći od 1,5 milijardi dolara za ratom razorenu Ukrajinu, koji će biti podržan isplatom jedne milijarde dolara iz fonda razvojne agencije za najsiromašnije zemlje, izjavio je danas Dejvid Malpas, predsednik Svetske banke.
U govoru u Varšavi, Malpas je precizirao da je ovaj paket finansijske podrške omogućila jučerašnja odluka zemalja donatora i zemalja primalaca da odobre isplatu od milijardu dolara pomoći iz sredstava Međunarodne asocijacije za razvoj (IDA), kao i isplatu 100 miliona dolara iz IDA fonda susednoj Moldaviji.
Malpas je u napomenama, uoči prolećnog zasedanja Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda sledeće nedelje, naglasio da ova bančina podrška treba da pomogne Ukrajini da obezbedi finansiranje ključnih javnih službi, uključujući isplatu zarada bolničkom osoblju, isplatu penzija i socijalnih programa.
– Svetska banka je stvorena 1944. da bi pomogla Evropi u obnovi posle Drugog svetskog rata. Kao i tada, bićemo spremni da pomognemo Ukrajini u obnovi kada za to dođe vreme – rekao je on.
Šef Svetske banke nije naveo izvor iz kog će biti obezbeđeno preostalih 500 miliona dolara za Ukrajinu.
Ovaj paket tek treba da dobije potpuno odobrenje Upravnog odbora Svetske banke u narednim nedeljama, navodi Rojters i podseća da ta pomoć dolazi povrh oko 923 miliona dolara brzog finansiranja koje je Svetska banka odobrila za Ukrajinu prošlog meseca, pri čemu i taj iznos uključuje doprinose zemalja donatora.
Malpas je naveo da je Svetska banka u neposrednoj komunikaciji sa ukrajinskim vlastima radi pružanja podrške i da radi na pomoći ukrajinskim izbeglicama i zemljama za prihvat izbeglica.
Dodao je da Svetska banka analizira globalne uticaje rata u Ukrajini, uključujući skok cena hrane i energije, i da “priprema hitan odgovor na krizu koji će obezbediti fokusiranu podršku zemljama u razvoju”.
16.11 – Štajnmajer želi u Ukrajinu, Zelenski neće da ga primi
Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer izjavio je nedavno da želi da poseti Kijev, ali predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ne želi da ga primi, tvrdi dnevnik “Bild”.
List navodi da se poseta već priprema, ali da postoji problem sa domaćinima.
Prema pisanju “Bilda”, Zelenski ne želi da se sastane sa Štajmajerom, jer je šef nemačke države proteklih godina negovao bliske odnose sa Rusijom.
Dok je bio ministar spoljnih poslova Nemačke, on se dobro slagao sa Segerjom Lavrovim, a ujedno, podržava i gasovod “Severni tok 2”, što je sve razlog za Zelenskog da odbije gostoprimstvo Štajnmajeru.
“Bild” se s tim u vezi poziva na neimenovanog diplomatu, koji je naveo “da Štajnmajer trenutno nije dobrodošao u Kijevu, a da li će se to jednom promeniti ostaje da se vidi”.
15.50 – Gradonacelnik Buče tvrdi da su vlasti pronašle 403 tela
Gradonačelnik ukrajinskog grada Buče u blizini Kijeva Anatolij Fedoruk tvrdi da su vlasti do sada pronašle 403 tela osoba za koje veruju da su ih ubile ruske snage tokom okupacije te oblasti, dodajući da taj broj i dalje raste.
Poručio je tokom konferencije za novinare da je prerano da se stanovnici vrate u grad, nakon što su se ruski vojnici povukli krajem prošlog meseca.
Britanska agencija navodi da nije mogla nezavisno da proveri Fedorukove navode o broju ljudi koji su pronađeni mrtvi u Buči.
Takođe, agencija dodaje da je bila očevidac pronalaženja posmrtnih ostataka pet žrtava u Buči kojima je pucano u glavu, ali nije mogla nezavisno da utvrdi ko je odgovoran.
Ministarstvo odbrane Rusije demantovalo je optužbe ukrajinskih vlasti o ubijanju civila u Buči, ocenivši fotografije i video-snimke iz Buče kao još jedan “izrežirani događaj kijevskog režima za zapadne medije”.
15.05 – Lukašenko: Poseta kosmodromu odraz najvećeg poverenja Rusije
Poziv za posetu ruskom kosmodromu “Vostočni” odraz je najvećeg stepena poverenja Rusije, izjavio je danas beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.
– Ako se nekima čini da je ovo obična poseta dvojice predsednika, iz ugla Belorusije ovo je najveći stepen poverenja, jer smo došli do zatvorenog objekta gde praktično nikoga ne vodite – poručio je Lukašenko tokom razgovora sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom na kosmodromu “Vostočni” u Amurskoj oblasti.
Prethodno je izjavio da će Belorusija biti uz Rusiju u svakoj situaciji.
– Možete da računate na Beloruse. Znajte da bez obzira kakva je situacija, možete da računate na nas, a Rusi mogu da računaju na nas, mi ćemo uvek biti tu, ma kako se situacija razvijala – kazao je Lukašenko.
15.03 – Grupa C5 obećala dalju pomoć Ukrajini
Ministri spoljnih poslova Centralno evropske petorke, C5, izjasnili su se za dalju pomoć Ukrajini.
Na sastanku u Stirinu kod Praga šef austrijske diplomatije Aleksander Šalenberg je kazao da je rat u Ukrajini brutalna priča, što, kaže, pokazuju stravične slike iz Buče.
On je izrazio strepnju da će u narednom periodu stizati i dalje takve slike, te se založio za dalje sankcije protiv Rusije, ali koje ne bi pogodile EU.
Domaćin skupa ministar spoljnih poslova Češke Jan Lipavski kazao je da se ne može ćutati pred ratom u Ukrajini, već da je neophodno jedinstveno i odlučno delovanje.
On je kazao da bi Ukrajina trebalo što pre da bude primljena u EU.
– To je politička odluka i ne smemo oklevati u njenom donošenju – poručio je Lipavski.
On je najavio da će se Češka, koja u drugoj polovini godine predsedava EU, založiti za obustavu uvoza nafte iz Rusije.
Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto rekao je da Mađarska pomaže Ukrajini finansijski, ali ne vojno.
– Mađarska vlada će u svakom slučaju poštovati želju građana da ne učestvuje u ratu. Vlada ima obavezu da garantuje energetsku bezbednost Mađarske. Ne možemo podržati sankcije na uvoz ruske nafte i gasa – ponovio je Sijarto.
Ministar spoljnih poslova Slovačke Ivan Korčok izjasnio se za embargo na ruske energetne, dodajući da je politička realnost da se taj novac koristi za finansiranje rata.
Međutim, ukazao je da obustavljanje uvoza nije moguće odmah.
Šef slovenačke diplomatije Anže Logar kazao je da se ne smeju ponoviti greške iz vremena aneksije Krima i založio se za dalje sankcije EU protiv Rusije, naglasivši potrebu prijema Ukrajine u EU.
14.45 – Putin: Suprotstavićemo se izolaciji Rusije i Belorusije
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da će se Moskva suprotstaviti pokušajima da se izoluju Rusija i Belorusija i naglasio potrebu za produbljivanjem saradnje između tih zemalja u svetlu zapadnih sankcija.
Putin je to rekao nakon razgovora sa beloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom na ruskom Dalekom istoku.
14.32 – Bahus: Istražiti navode o seksualnom nasilju u Ukrajini
Sve je više izveštaja o silovanju i seksualnom nasilju nad ženama i decom u Ukrajini, izjavila je danas izvršna direktorka UN Vimin Sima Bahus, dodajući da se optužbe moraju ispitati.
Kombinacija masovnog raseljavanja sa velikim prisustvom regruta i plaćenika i brutalnosti koja je prikazana prema ukrajinskim civilima podigla je sve crvene zastave, rekla je ona.
– Rizik od trgovine ljudima raste kako situacija postaje sve strašnija – dodala je Bahusova.
Mlade žene i tinejdžerke bez pratnje su u posebnom riziku, istakla je ona.
13.30 – Prizor sa ratišta: Ukrajince iznenadio tenk i razneo ih sa par metara razdaljine
Snimak tenka koji raznosi ukrajinsku pešadiju sa samo nekoliko metara razdaljine pojavio se ovih dana na društvenim mrežama, a navodno je nastao u okolini Harkova.
Na njemu se vidi kako grupa od desetak vojnika stoji pored puta dok im polako prilazi oklopno vozilo. Oni deluju opušteno, verovatno očekujući da je u pitanju njihov tenk, a onda se cev okreće ka njima i ispaljuje granatu. Osoba koja je snimala zatim panično beži.
Snimak i više o ovoj vesti pogledajte klikom OVDE.
12.30 – Poslanici vladajuće koalicije putuju u Ukrajinu
Dok je nemački kancelar Olaf Šolc uzdržan po pitanju posete Ukrajini, tri poslanika Bundestaga iz vladajuće koalicije krenuli su u posetu toj zemlji.
Radi se o predsedavajućoj Odbora za odbranu Mari-Agnes Štrak-Cimerman (FDP), predsedniku Odbora za evropska pitanja Antonu Hofrajteru (Zeleni) i predsedniku Odbora za spoljnu politiku Mihaelu Rotu (SPD).
Ono što ova tri poslanika spaja jeste i zahtev da se ubrza tempo isporuke naoružanja Ukrajini.
Poslanici Bundestaga otputovali su na poziv ukrajinske koleginice Haline Jančenka.
Prema pisanju nedelnika „Špigel“ delegacija Bundestaga sastaće se sa Jančenko u nekom mestu nadomak poljske granice.
Iz bezbednosnih razloga poseta je držana u tajnosti.
12.22 – Ruski državljanin u Poljskoj priveden zbog optužbi za špijunažu
Nacionalno javno tužilaštvo Poljske objavilo je pritvaranje ruskog državljanina koji živi u Poljskoj zbog optužbi za špijunažu.
– Tokom istrage koju je sprovelo Odeljenje za vojne poslove Regionalnog tužilaštva u Gdanjsku, pripadnici vojne žandarmerije lišili su slobode državljanina Rusije, koji je stalno nastanjen u Poljskoj. Podaci Vojne kontraobaveštajne službe sugerišu da se bavio špijunskim aktivnostima u interesu Ruske Federacije – navodi se u saopštenju javnog tužilaštva, prenosi agencija TAS S.
Kako se navodi u saopštenju, privedeni ruski državljanin je, između ostalog, “prikupljao informacije o vojnim jedinicama, njihovoj opremljenosti i rasporedu”.
Uhapšeni državljanin biće u zatvoru tri meseca, ali mu preti kazna do 10 godina.
11.46 – Nemačka suočena sa rekordnom inflacijom zbog rata u Ukrajini
Rastuće cene energenata usled ukrajinske krize značajno su poskupele život u Nemačkoj, koja je suočena sa rekordnom inflacijom.
Inflacija je u martu dostigla nivo od 7,3 odsto, što je najviši nivo od 1981. godine, saopštio je Statistički zavod Nemačke. Više o tome klikom OVDE.
11.25 – Ukrajina optužila Ruse za upotrebu hemijskog oružja, usledilo upozorenje Zapada
Sve opcije su na stolu, kao odgovor na bilo kakvu upotrebu hemijskog oružja u Ukrajini od strane Rusije, saopštio je britanski ministar za oružane snage Džejms Hipi.
– Postoje neke stvari koje prelaze sve granice, a na upotrebu hemijskog oružja će uslediti odgovor i sve opcije su na stolu za to kakav bi taj odgovor mogao biti – rekao je on. Više o tome klikom OVDE.
10.11 – Rusija raspoređuje tešku vojnu opremu blizu Finske i Švedske nakon njihovog razmatranja o ulasku u NATO
Rusija raspoređuje tešku vojnu opremu prema granici sa Finskom nakon što su Finska i Švedska razmatrale ulazak u NATO, navodi Blumberg.
Naime, Finska se do kraja juna priprema za potencijalno istorijsku odluku o kandidaturi za članstvo u NATO-u radi odvraćanja ruske agresije, javlja AFP. Više o tome klikom OVDE.
09.56 – Kompanija “Nokia” povlači se sa ruskog tržišta
Kompanija za telekomunikacije “Nokia” povlači se sa ruskog tržišta, rekao je izvršni direktor Peka Lundmark za Rojters.
Dok je nekoliko sektora, uključujući telekomunikacije, izuzeto od nekih sankcija iz humanitarnih razloga, “Nokia” je saopštila da je odlučila da je napuštanje poslovanja u Rusiji jedina opcija.
– Jednostavno ne vidimo nikakve mogućnosti da nastavimo da radimo u zemlji u sadašnjim okolnostima – rekao je u intervjuu izvršni direktor Lundmark.
Dodao je da će kompanija nastaviti da podržava kupce tokom svog izlaska sa ruskog tržišta, a u ovoj fazi nije bilo moguće reći koliko će dugo trajati povlačenje.
Kako je rekao Lundmark, odluka “Nokije” da napusti Rusiju uticaće na oko dve hiljade radnika, a nekima od njih bi mogao da bude ponuđen posao u drugim delovima sveta.
– Mnogo toga bi moralo da se promeni pre nego što bude moguće razmatranje ponovnog poslovanja u zemlji – zaključio je izvršni direktor.
Stotine stranih kompanija prekidaju veze sa Rusijom nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini 24. februara i nakon uvođenja sankcija Zapada Moskvi.
09.55 – Rusija: Sprečen pokušaj ukrajinskih snaga da pobegnu iz Marijupolja
Predstavnik Ministarstva, general-major Igor Konašenkov rekao je na redovnom brifingu za novinare da su ostaci ukrajinskih jedinica, opkoljeni u fabrici „Iljič“, sinoć pokušali da se izvuku iz grada.
– Grupa ukrajinskih vojnika, njih oko stotinu, pokušali su da oklopnim vozilima izađu iz kruga fabrike i da napuste grad u pravcu ka severu. Vazdušnim i artiljerijskim udarima taj njihov pokušaj je osujećen – rekao je Konašenkov.
On je dodao i da su tom prilikom uništena tri ukrajinska tenka, pet vozila pešadije, sedam drugih vozila i da je likvidirano oko 50 vojnika.
– Dobrovoljno se predalo i položilo oružje 42 vojnika – rekao je Konašenkov.
Konašenkov je naveo i da su ruske snage uništile 32 ukrajinska vojna objekta, uključujući PVO sistem Buk-M1 i radiolokator za sistem S-300.
U toku noći uništena su i dva skladišta municije i to visoko preciznim oružjem sa kopna i mora.
U oblasti kod Berdjanska i Melitopolja uništena su dva drona.
Od početka operacije ruske vojske ukupno je uništeno 440 bespilotnih letelica i 130 aviona.
Vazdušnim i artiljerijskim udarima ruska vojska je sprečila pokušaj ukrajinskih vojnika da pobegnu iz Marijupolja, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
09.47 – Rusija: Uništena dva ukrajinska skladišta municije i hangar
Ruske trupe su izvele udar projektilima iz vazduha i sa mora i uništile dva ukrajinska skladišta municije i hangar sa opremom za avione, izjavio je danas portparol ruskog ministarstva odbrane Igor Konašenkov.
– Tokom noći, preciznim raketama, vazdušnim i morskim lansiranjem eliminisani su sledeći ciljevi: skladište municije i hangar sa opremom ukrajinske avijacije na vojnom aerodromu Starokonstantinov u Hmeljničkoj oblasti, kao i skladište municije u blizini naselja Gavrilovka u Kijevskoj oblasti – precizirao je Konašenkov, prenosi TAS S.
09.35 – Lukašenko stigao u Rusiju
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko doputovao je u radnu posetu Rusiji u okviru koje je planiran sastanak sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.
– Beloruski avion broj jedan sleteo je na aerodrom u Blagoveščensku. Šefa beloruske države dočekalo je rukovodstvo Amurske oblasti i Blagoveščenska, kao i članovi beloruske delegacije koji su stigli dan ranije – navodi se u saopštenju.
Pres-služba beloruskog predsednika dodaje da će se lideri Rusije i Belorusije danas sastati i da će povodom Dana kosmonautike posetiti kosmodrom „Vostočni“ u Amurskoj oblasti, u čijoj izgradnji infrastrukture se očekuje i učešće beloruskih stručnjaka. Putin i Lukašenko će se upoznati sa procesom izgradnje lansirnog kompleksa i razgovarati sa pilotima-kosmonautima i zaposlenima na kosmodromu.
08.50 – Ruska fregata uništila ukrajinski dron „Bajraktar“
Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je video-snimak fregate Crnomorske flote koja je uništila ukrajinsku udarnu bespilotnu letelicu „Bajraktar“ kod obale Krima.
– Posada fregate Crnomorske flote Rusije uništila je kod zapadne obale Krima dron ‘Bajraktar’, lansirajući dve rakete brodskog protivvazdušnog raketnog sistema ‘Štil’ – navodi vojni resor.
Na snimku se vidi uzastopno lansiranje dve protivvazdušne navođene rakete. Ukrajinski dron bio je 30 kilometara udaljen od fregate.
Ministarstvo je preciziralo da je dron vršio izviđanje aktivnosti brodova Crnomorske flote, kao i obalnih i kopnenih pozicija borbene tehnike Oružanih snaga Rusije koje se nalaze na Krimu i u južnom delu Ukrajine.
08.11 – Vereščuk: Devet koridora danas, iz Marijupolja automobilima
Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk saopštila je da je za danas dogovoreno devet humanitarnih koridora za evakuaciju civila, među njima i iz opkoljenog grada Marijupolja, ali samo privatnim automobilima.
Vereščuk je u saopštenju navela da je pet od devet koridora za evakuaciju iz oblasti Lugansk na istoku zemlje, za koju ukrajinski zvaničnici tvrde da je pod teškim granatiranjem, prenosi Rojters.
Ukupno 4.354 ljudi evakuisano je juče iz ukrajinskih gradova kroz humanitarne koridore, objavila je potpredsednica ukrajinske vlade u postu na Telegramu.
Mađu njima je i 556 osoba koje su juče evakuisane iz lučkog grada Marijupolja, koji je pod ruskom blokadom, prenela je britanska agencija.
08.05 – U Irpinju blizu Kijeva na snazi trodnevni policijski čas
Na teritoriji Irpinja, grada u ukrajinskoj Kijevskoj oblasti, na tri dana, od 12. do 15. aprila uvodi se policijski čas, saopštio je na Telegramu gradonačelnik Aleksandar Markušin, prenosi agencija Unian.
Ukrajinski zvaničnik je precizirao da će tokom trajanja policijskog časa biti zabranjen ulazak u grad, osim za policiju, vojsku, spasioce i komunalne službe.
Poslednjih dana situacija u Kijevskom regionu se stabilizovala, ali sirene za uzbunu se i dalje oglašavaju, a pored toga što Oružane snage Ukrajine drže pod kontrolom celu prestonicu i region, nisu isključeni ruski vazdušni udari, navodi ukrajinska agencija.
07.47 – Hagijuda: Japan ostaje koncesionar u ruskim energetskim projektima
Sjedinjene Države nikada nisu vršile pritisak da Japan napusti naftne i gasne projekte na ruskom ostrvu Sahalin u kojem japanske kompanije poseduju udeo, rekao je danas ministar industrije Koiči Hagijuda, dodajući da će Japan i dalje biti koncesionar u tim projektima.
– Nameravamo da nastavimo da držimo koncesije u projektima Sahalin 1 i 2 jer su oni stabilni dugoročni izvori jeftine energije i važni su za život japanskih građana i poslovne aktivnosti – rekao je Hagiuda na konferencija za medije, prenosi Rojters.
On je naveo da nikada nije osetio nikakav pritisak od strane SAD da se Japan povuče iz sahalinskih projekata, odgovarajući na pitanje o bilo kakvom pritisku Vašingtona.
Sjedinjene Države, dodao je, shvataju važnost energetske bezbednosti na osnovu situacije u svakoj zemlji.
Učecće Japana u naftnim i gasnim projektima Sahalin-1 i Sahalin-2 dopselo je u fokus zbog ukrajinske krize, pošto su zapadne naftne kompanije objavile da će se povući iz Rusije nakon njenog napada na Ukrajinu.
– Vodeći računa o tome da obezbedi stabilno snabdevanje energijom, Japan će istovremeno raditi na smanjenju zavisnosti od ruske energije diverzifikacijom izvora energije, uključujući obnovljivu i nuklearnu energiju, i diversifikacijom izvora snabdevanja – rekao je Hagijuda.
Takođe je saopštio da ministarstvo nije upoznato da su ruska državna preduzeća tražila od bilo koje japanske kompanije plaćanje u rubljama za isporuke prirodnog gasa.
07.41 – Britanija: Očekuju se intenzivne borbe u istočnoj Ukrajini
Borbe u istočnoj Ukrajini će se intenzivirati u naredne dve do tri nedelje, a Rusija nastavlja da preusmerava svoje trupe u tu oblast, saopštilo je danas britansko Ministarstvo odbrane u redovnom dnevnom izveštaju.
Ruski napadi ostaju usredsređeni na ukrajinske položaje u blizini Donjecka i Luganska, uz dalje borbe oko Hersona i Nikolajev i ponovni napad prema Kramatorsku, saopštila je na Tviteru britanska vojna obaveštajna služba, prenosi Rojters.
Prema britanskom izveštaju, ruske snage nastavljaju da se povlače iz Belorusije, u cilju pregrupisavanja kao podrške operacijama u istočnoj Ukrajini, a Rojters navodi da nezavisno nije mogao da potvrdi ove informacije.
07.30 – Putin i Lukašenko danas u poseti kosmodromu Vostočni
Predsednik Rusije Vladimir Putin i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, posetiće danas kosmodrom Vostočni u Amurskoj oblasti Rusije na Dan kosmonautike.
Planiran je bilateralni sastanak lidera, nakon čega će se obratiti novinarima,a ovo je prvo regionalno putovanje ruskog predsednika ove godine, prenosi TAS S.
Kako je saopštila pres-služba Kremlja, Putin će uručiti državne nagrade kosmonautima i zajedno sa Lukašenkom sastaće se sa radnicima na kosmodromu.
Nakon toga, lideri će razgovarati o bilateralnim odnosima i unapređenju integracione saradnje u okviru Unije država, navodi ruska agencija.
U Rusiji se 12. april obeležava kao Dan kosmonautike, u znak sećanja na prvi let sa ljudskom posadom u svemir, koji je 1961. godine izveo sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin.
07:15 Japan: Nove mere za Rusiju
Japanska vlada je danas odobrila dodatne sankcije za 398 pojedinaca i 28 organizacija iz Rusije, zbog vojne akcije u Ukrajini, objavljeno je na sajtu japanskog ministarstva spoljnih poslova.
07.13 – Dramatično upozorenje iz Francuske – Evropi preti rat
Rusko priznanje suvereniteta Donjecke i Luganske Narodne Republike pokazuje neuspeh sankcione politike zapadnih zemalja u proteklih osam godina, piše francuski list Le Monde diplomatique.
Prema rečima autora teksta, međunarodna antiruska sankciona politika je pokazala svoju neefikasnost i opasnost.
– Spirala jednostranih mera sada preti da dovede do rata u Evropi – zaključuje publikacija.
Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije primetio da masovna ograničenja sa Zapada imaju za cilj „pogoršanje života miliona ljudi“ i da imaju sve znake agresije, rata ekonomskim, političkim i informacionim sredstvima.
06.46 – UNICEF: Skoro dve trećine ukrajinske dece napustilo svoj dom
Skoro dve trećine ukrajinske dece napustilo je svoj dom od početka ruskog napada na Ukrajinu, 24. februara, a Ujedinjene nacije su utvrdile da je 142 dece od tada poginulo, mada je taj broj sigurno mnogo veći, saopštio je UNICEF.
Manuel Fontejn, direktor UNICEF-a za programe hitne pomoći, koji se upravo vratio iz Ukrajine, rekao je da za 31 godinu svog humanitarnog rada nije video da tako brzo toliki broj dece bude raseljen.
– Bili su primorani da sve ostave za sobom – svoje domove, škole, a često i članove svoje porodice – rekao je Fontejn u obraćanju Savetu bezbednosti UN napominjući da je 4,8 od ukupno 7,5 miliona ukrajinske dece raseljeno.
On je precizirao da je 2,8 miliona dece raseljeno unutar ukrajinske teritorije, a dva miliona su izbeglice u drugim državama, preneo je AP.
Fontejn je upozorio da je skoro polovina od 3,2 miliona dece koja su u Ukrajini ugrožena nedostatkom hrane, a da je najgora situacija u opkoljenom gradu Marijupolju.
06.41 – Sijarto ponovio: Protivimo se zabrani uvoza ruske nafte i gasa
Mađarska vlada se protivi zabrani isporuka ruskih energenata i nastaviće da brani svoj stav na sastancima Evropske unije, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
On je u ponedeljak učestvovao na sastanku ministara inostranih poslova EU u Luksemburgu, preneo je TAS S.
– Uzalud smo u nekoliko navrata odlučili da ni uvoz sirove nafte ni prirodnog gasa ne podležu sankcijama. Ovu poziciju treba braniti iznova i iznova. U tom pogledu diskusija u Luksemburgu neće biti izuzetak – napisao je Sijarto na Fejsbuku uoči sastanka.
On je poručio svima da mogu biti sigurni da Mađarska neće odustati i da će garantovati sigurno snabdevanje zemlje energentima i ubuduće.
06.32 – Iz ukrajinskih gradova evakuisano ukupno 4.354 ljudi
Ukupno 4.354 ljudi evakuisano je u ponedeljak iz ukrajinskih gradova kroz humanitarne koridore, navela je potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk u postu na Telegramu.
Mađu njima je i 556 osoba koje su juče evakuisane iz lučkog grada Marijupolja, koji je pod ruskom blokadom, preneo je Rojters.
06.17 – Nesterenko: Odluka Hrvatske kontraproduktivna za odnose dve zemlje
Proterivanje 18 ruskih diplomata iz Hrvatske je „kontraproduktivno” za odnose dve države, a ta odluka je deo „stare priče Evropske unije”, izjavio je ruski ambasador u Hrvatskoj Andrej Nesterenko.
Nesterenko smatra da razlog za odluku Hrvatske proističe “iz stare priče Evropske unije o ruskoj vojnoj agresiji na Ukrajinu, njenim ratnim zlocinima i kršenju teritorijalnih integriteta”.
– Ova odluka značajan je korak unazad u bilateralnim odnosima, kontraproduktivan za rusko-hrvatsku saradnju uoči svečanog datuma – 30. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između naših dveju zemalja – naveo je Nesterenko u objavi ruske ambasade na društvenim mrežama, prenosi Hina.
Hrvatska je juče ruskoj ambasadi uručila notu kojom traži da 18 diplomata i šest clanova administrativnog osoblja napusti državu.
Hrvatsko Ministarsvo spoljnih poslova je pritom još jednom „najoštrije” osudilo “brutalnu agresiju na Ukrajinu i brojne počinjene zločine”.
BONUS VIDEO:
Kolika je kamata i koji je period vraćanja glavnice? To niko ni da spomene.