Jedna od najpoznatijih američkih folk pevačica, Džoan Baez rođena je 9. januara 1941. godine u Njujorku.
Njen otac, Albert Baez, po zanimanju je bio fizičar (inače jedan od izumitelja x-ray mikroskopa) te je kao zaposlenik UNESCO-a bio prisiljen da sa porodicom često menja mesto boravka.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Džoanina majka Džoan ili ‘Big Džoan’, kako su je obično zvali, sa svojim ćerkama (Polinom, Džoan i Mimi) u stopu je pratila supruga na njegovim putovanjima. Porodica je živela svuda: od Engleske i Španije, preko Kanade i SAD-a, do Bliskog Istoka.
Brojna su putovanja mladoj Džoan proširila vidike i zainteresovala je za društvene probleme i borbu za ljudska prava, kojima se Džoan i dan-danas bavi. Istovremeno se prilično rano počela interesovati za muziku. Očev prijatelj poklonio joj je jednom prilikom ukulele, a ona je u svega nekoliko dana naučila par osnovnih akorda i krenula da svira svoje omiljene r’n’b stvari.
Možda prelomni trenutak za njenu buduću karijeru dogodio se kada je imala trinaest godina, na koncertu folk muzičara Pita Sogera na koji ju je povela tetka. Džoan se vratila potpuno opčinjena i uskoro je na svoj repertoar dodala skoro čitavu njegpvu diskografiju.
Njeni roditelji na početku nisu bili naklonjeni njenim interesovanjem za muziku, jer su verovali da će je ona zasigurno odvesti u zavisnost o kojekakvim opijatima, ali, ali su popustili i odlučili da je podrže. Štaviše, bili su deo malobrojne publike na Džoaninom prvom koncertu, održanom 1958. u Klubu 47. Baez je prvom svirkom zaradila svega deset dolara, ali svojim je glasom očarala prisutne i uskoro dobila stalan angažman.
Početak nekog većeg uspeha vezuje se za njen nastup na Newport Folk Festivalu 1959. godine, kada je s Bobom Gibsonom otpevala “Virgin Mary Had One Son” i “We Are Crossing Jordan River”.
‘Bosonoga madona’, kako su je tad prozvali zbog njenog anđeoskog glasa, već je sledeće godine potpisala ugovor s izdavačkom kućom Vanguard, a 1960. i izdala svoj prvi album “Džoan Baez”, sačinjen uglavnom od tradicionalnih folk balada.
Usledile su tri ‘zlatne ploče’, nakon kojih je, sredinom šezdesetih, postala središnja ikona folk scene; družila se i sarađivala s muzičarima poput Džudi Kolins, Emelaou Haris, Džoni Mičel i Boni Rait, a 1962. se našla na naslovnici Tajm Magazina, što je za muzičarku u to vreme bila posebna čast.
Kada joj je akustična gitara pomalo dojadila, Džoan je započela saradnju sa kompozitorom Piterom Šikelom. Usledili su novi albumi, a na jednom od njih prepevala rok hitove svojih savremenika Džona Lenona i Pola Makartnija, Tima Hardina, Pola Sajmona i Donovana.
Godine 1968. otputovala je u Nešvil, gde je u maratonskoj studijskoj sesiji snimila čak dva albuma, a iste godine izdala je svoje prve memoare nazvane “Daybreak”, dok je iduće godine nastupila i na čuvenom “Vudstoku”. Negde u to vreme Džoan počinje da piše i svoje pesme.
Zahvaljujući pre svega njenom nastupu na Vudstoku, a onda i istoimenom dokumentarcu iz 1970., Džoanina slava je u to vreme dosegla pozamašne razmere, a ona ju je odlučila iskoristiti kao oruđe u borbi protiv društvenih nepravdi.
Džoan je s aktivizmom zapravo započela još u 50ima, kada je učestvovala u brojnim demonstracijama koje je organizovao njen dugogodišnji prijatelj Martin Luter King.
Njena je možda najpoznatija politička akcija izvedba pesme “We Shall Overcome” za vreme slavnom Marša na Vašington 1963. godine, koja je spomenutu pesmu s Džoan zauvek povezala.
Krajem 60-ih bila je aktivna u antiratnom pokretu, a bila je i jedna od ključnih osoba zaslužnih za osnivanje Amnesty Internationala. Borila se protiv ratova, siromaštva i smrtne kazne te zalagala za prava LGBT zajednice i zaštitu okoline.
Godine 1976. dodeljena joj je nagrada Tomas Merton za aktivizam, 2006. Distinguished Leadership Award za dugogodišnju borbu protiv nasilja, a 2011. je Amnesty International njenim imenom nazvao nagradu koja se dodeljuje pojedincima za izvanredna dostignuća u svetskoj borbi za ljudska prava.
Nakon desetogodišnje pauze, 2018. objavila je album Whistle Down the Wind koji sadrži obrade muzičara kao što su Tom Vejts i Anohni.
Uprkos svim spomenutim dostignućima, Džoan će, kako to u istoriji često biva, zasigurno ostati zapamćena po odnosu sa svojim dugogodišnjim saradnikom i prijateljem, Bobom Dilanom.
Ovo je on rekao o njoj:
“Folk pevačice poput Pegi Siger, Džin Riči i Barbare Dejn nisu se mogle povezati s modernom publikom. Džoan nije bila poput njih. Nije bilo nikoga poput nje. .. Izgledala je poput religijske ikone, kao neko za koga bi poželio da se žrtvjuješ. Pevala je glasom koji se obraćao direktno Bogu.”
BONUS VIDEO:
Komentari (0)