Predsednički kadndidat stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski je pet minuta pre gostovanja u emisiji “Novo jutro” saznala loše vesti. Njoj su jutros javili da joj je umro otac, Rajko Đurđević.
Rajko Đurđević je rođen u Kaluđerici, u Beogradu. Završio je srednju ekonomsku školu i potom novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, studirao je i ekonomiju. U Tibingenu u Nemačkoj pohađao je i završio književno-prevodilačku školu u periodu 1969 – 1974.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Đurđević je najpre radio 9 godina kao reporter sa Kosova i Metohije za list “Duga”. Nakon serije Đurđevićevih reportaža sa Kosova i Metohije albanski političar Azem Vlasi je tražio zabranu Đurđevićevog pisanja, a tadašnji urednik Mihalj Kovač tu zabranu je realizovao.
Đurđević je nastavio da piše za listove “Pravoslavlje”, “Svetosavsko zvonce” i stranu štampu. Često je nastupao i na tribini Francuske 7. Organizovao je peticiju zvanu “211” koju je potpisalo 211 000 ljudi, tri četvrtine akademika i profesora beogradskog univerziteta. Hapšenje je tada izbegao jer se u Službi bezbednosti mislilo da je tvorac peticije Dobrica Ćosić.
Đurđević je zapošljavan i otpuštan iz “Duge”, “Nin”-a, “Radio Požarevca”, “Radio Beograda” i “TV Novi Sad”. Radio je u srpskoj televiziji “Pale”, u Banjaluci.
Zajedno sa dr Đorđem Ilićem pokrenuo je i uređivao časopis Glasilo Srba “Tamo daleko” u periodu (1987—1989), najvećeg srpskog udruženja koje su osnovali Srbi u Švajcarskoj za čitavu Evropu. Časopis je objavljivao sve što se nije smelo objaviti u tadašnjoj Srbiji i Jugoslaviji, “porobljenoj titoizmom”. U tom časopisu su objavljeni značajni prilozi nekoliko najuglednijih srpskih akademika, pisaca i istoričara. Titoistička Služba bezbednosti je zapretila da će dignuti u vazduh eparhijsku štampariju u Himelstiru u Nemačkoj, gde je časopis tajno štampan i širen po Srbiji i svetu. Đurđević je zbog rada u tom glasilu označen kao neprijatelj “naučnog titoizma i samoupravljanja”. Delio je sudbinu progonjenih, hapšenih i privođenih. Nastavio je da piše za crkvena glasila, ali i za mnoge strane i domaće časopise.
Rajko Đurđević je proveo tri godine na ratištima Jugoslavije (od Pakraca do Sinja, od Velebita do Višegrada), kao ratni reporter “TV Novi Sad”. Napravio je nekoliko dokumentarnih filmova i mnogo video materijala potpunog živog prenosa rata. Njegovi video materijali sa ratišta su objavljeni na četvrtom kanalu Ruske televizije, a nagrađen je za humano i hrabro izveštavanje o ratu.
Politička reportaža bila je njegov osnovni novinarski izraz. Nacionalna sudbina, Kosovo i Metohija, državotvorno pitanje ugnjetavanih Srba i pravoslavlja osnovne su teme Đurđevićevog stvaralaštva, njegova strast i sudbina. Kada su redakcije postale sasvim zatvorene za njegov rad, počeo se oglašavati u polju književnosti.
Deo Đurđevićevog dramskog dela je izložen i prikazan u sedmoj knjizi edicije “Savremena srpska drama”, koju je objavilo Udruženje dramskih pisaca Srbije, a 2015. godine Rajko Đurđević je primljen u Udruženje pisaca Ruske federacije i dobitnik je međunarodne nagrade u Oberhauzenu 1987. za dokumentarni film “Majka sa Kosova”. Njegovo dramsko delo „Kosovska hronika” odigrano je 99 puta na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
Đurđević je devedesetih bio istaknuti član Srpske radikalne stranke, bio je poslanik radikala u Skupštini Republike Srbije, nakon ideoloških neslaganja sa Vojislavom Šešeljem napustio je stranku i vratio poslanički mandat. Sarađivao je sa Dobricom Ćosićem oko pitanja vezanih za Kosovo i Metohiju o čemu postoje brojne fusnote u Ćosićevim objavljenim zapisima i dnevnicima. Bio je jedan od idejnih tvoraca i osnivača Srpskog sabora Zavetnici u kojem povremeno deluje kao savetnik.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)