Porodični život kontroverzne zadrugarke Dalile Dragojević svakodnevno je pod budnim okom javnosti, a taman kada se može pomisliti da je sve ispričano, nova saznanja nas demantuju.
Ovog puta Huso Mujić je u iskrenoj ispovesti za Objektiv prvi put otkrio pojedinosti vezane za njegovu ćerku, a Dalilinu polusestru, o kojoj se praktično ništa ne zna, a koja je oduzeta od strane Centra za socijalni rad i dodeljena na staranje dobro situiranoj porodici iz Nemačke.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Dalila je izjavila da se viđa sa vašim sinovima, a da li ih vi viđate?
‒ Ja se svojih sinova nisam odrekao. Meni je sin bio na pet dana pred Novu godinu sa ženom i sa detetom. A drugi me zove stalno iz Nemačke. Od trećeg imam poruku kada je Dalila pošla, u kojoj piše da se sestra javila iz Beča i da joj se brat javlja iz Beča da joj poželi srećan ulazak u „Zadrugu”. Razgovaram sa decom kad god hoću. Bog mi je svedok da od moje dece nema nijedno da ne govori sa mnom.
Šta je sa vašom kćerkom koju su vam oduzeli i koju je kasnije usvojila jedna nemačka porodica?
‒ Nisam bio tu kada su je oduzeli, bio sam u Beču i nju nije imao više ko da gleda. Jedno vreme sam plaćao ženu da je gleda, ali ona više nije mogla to da radi. Onda su oni nju oduzeli i je*iga, tako to ide… Bunio sam se, ali nije vredelo. Dete je tamo kod jedne dobre i ugledne žene. Očekujem sad, ovih godina, da se javi. Sada je stekla status da može da traži svoje roditelje.
Fetah je rekao da je vaša kćerka koju vam je oduzela socijalna služba bila maltretirana od strane Emine. Da li je to tačno?
‒ Ne bih sa njim da se prepucavam. On ima svojih problema i treba o svojoj deci da misli. Bilo je maltretiranja, čujte, koja maćeha voli tuđe dete. Čaršija priča, svašta se pričalo, a gde ima dima, ima i vatre. Nisam lično to video, ali pričaju da je to radila kada ja nisam bio u kući.
Dalila je rekla da vas je gledala sa prozora kada ste odlučili da napustite nju i tadašnju suprugu Eminu?
‒ To je bilo kasno uveče. Mi smo se malo posvađali. Hteo sam da se vratim u Šepak. Oni nisu hteli da se ja vratim. Majka nije htela da joj dozvoli da ide iz grada. Bio je sneg. Ja sam krenuo, upalio i otišao. Bilo mi je teško zbog Dalile, ali šta da radim. Ja nisam više mogao. Želeo sam da se vratim u svoje selo. Istina je šta je Dalila rekla, da sam imao problem sa kockom i alkoholom. Ali to je bilo pre nego što se ona rodila, od 1993. godine se to nije dešavalo.
Fetah Mujić misli da ste ga vi prijavili policiji za pretnju smrću?
‒ Šta ima on da misli. Pa to je video čitav svet. Policija je došla sama kada je videla neke gluposti. I onda sam ja rekao šta je i kako je. Verovatno će zbog toga ići na sud, ne znam šta će odlučiti policija u svom izveštaju. Znate i sami da je to krivično delo. Mrava zgazio nisam da se ja plašim toga. Ja ne želim da se svađam. Džaba pokrenuta svađa, bez veze. Šta on traži i što uopšte priča gluposti, ja ne znam. I zbog čega?
Fetah je ipak rekao da će javno da vas izbaci iz te kuće?
‒ Ova kuća gde sam ja sada, tu kuću su pravila moja braća, trojica njih. Ja sam želeo kuću da pravim, brat mi nije dozvolio, jer za nas dvojicu pored ove kuće nema potrebe da se pravi druga. E sad, ja kada sam došao u tu kuću, ona je bila skroz devastirana. Ja sam sve promenio, uveo grejanje i sve ostalo uradio. Ispred kuće, do lokala, uradio sam nove pločice, sve sam. Omalterisali smo kuću, postavili ogradu. On nikad nije banke dao. Njihov je lokal. On je plaćen. Nije banke dao, to zna čitav narod u selu ko je pravio ovu kuću i kako je napravio. Moj najstariji i pametni brat, njegov otac, uzme i prepiše njima jednu kuću ovde i ovu kuću prepiše na njegovu majku…. On ne zna ko je pravio kuću jer nije njegova kuća, ali bi da otme kuću. Na sreću, postoje za to i sud i zakon.
Fetah tvrdi da ste mu uzeli hektar zemlje gde je izvor kisele vode, a pomenuo je i kombi koji vam je nabavio, zašto mu ne vratite taj novac?
‒ I to laže. Dao je ovde 8.000 maraka kada mu je otac otvarao kuću i prodavnicu. Uveli su pločice i grejanje u lokalu gde ja radim. On tvrdi da je dao 25.000 evra. Pa gde je 25.000 evra u 100 kvadrata pločica i grejanja?! Za kombi, taj dečko što me duži hiljadu-dve, možda dve i po hiljade maraka, o tome nemam pojma. To se pojavilo posle 40 godina. Posle trideset i nešto godina kaže da mu ja dugujem dve hiljade, nije problem. Ostavio sam mu lokal, novi izlog isto toliko košta. Kupio sam novu peć za grejanje, to isto ostaje. Eto, tu ćemo to odbiti od dve hiljade maraka, nije nikakav problem. I ne sećam da mi je dao, ali ako je dao to, nije nikakav problem vratiti. Koliko sam ja njima davao, to uopšte nije ni bitno, ali nema veze, on se ničega ne seća.
Kako ste vi posle svih ovih dešavanja u „Zadruzi”?
‒ Sve mi je gore i gore kada vidim ova bezvezna ponižavanja. Dete koje me ponižava. Ona nema gde i u koga da se zaljubi. To nije čovek, to je idiot. Ono pljuvanje, udaranje konzervom… Mogla je da završi u gipsu. Tu nema sreće. Ona je imala čoveka koji je bio najbolji.
Dalila je izjavila da će sigurno živeti u Beogradu posle „Zadruge”, kakvo je vaše mišljenje o tome?
‒ Nek živi ona ako hoće, al’ tog čoveka nek zaboravi. Može i svog babu da zaboravi ako se ne okani tog kriminalca. Spreman sam da je se odreknem. Ne mogu da pređem preko nekih stvari koje je sebi dopustila. Ja to više ne mogu da gledam jer proživljavam pravi pakao. Juče je polupao ovo, ono. Ja to ne gledam, ali mi izlaze informacije na telefonu. Ali neko mi nekada pošalje da vidim šta se dogodilo, a pratim i šta izađe u novinama.
Piše: TANjA SVILANOVIĆ
Ovaj i druge zanimljive tekstove čitajte u današnjem broju štampanog Objektiva
BONUS VIDEO:
Komentari (0)