Selo Krimskoje nalazi se u Luganskoj oblasti, na samo 50 kilometara od istoimenog i glavnog grada jedne od dveju pobunjenih oblasti u Ukrajini. Stanovnici ovog sela žive u stanju invazije od 2014. godine. Oni će, nažalost, prvi osetiti na svojoj koži šta znače strahote rata, jer se nalaze na takvom geografskom položaju. I jedna i druga vojska prolaze tim delom i raspoređuju svoje snage.
Sudbina ovih ljudi je neizvesna, ali oni su navikli da žive sa strahom od mogućeg sukoba, to je ovde uobičajena svakodnevnica.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
ŽESTOKE BORBE
Snage Luganske Narodne Republike imaju svoje položaje u seoskom ataru, a ovde su se vodile žestoke borbe tokom sukoba u proleće i leto 2014. godine. Selo je poslednja ispostava Ukrajine na desnoj (južnoj) obali reke Severni Donjeck.
Prema popisu iz 2001, u selu je živelo nešto više od 1.600 ljudi, ali u međuvremenu se desilo nekoliko velikih ekonomskih i političkih slomova, pa je dobar deo stanovništva pobegao od bede. Najviše ljudi selo je napustilo kada su sukobi postali oružani.
PODELA STANOVNIŠTVA
Stanovništvo se deli prema jeziku kojim govori, i podrška ruskoj ili ukrajinskoj strani zavisi od toga, pošto je stanovništvo slovenskog porekla i pravoslavne veroispovesti. Ipak, ono što Krimskoje čini izuzetnim u odnosu na veliki broj sela na ničijoj zemlji jeste njegovo poreklo. Pre 1725. ovde je bila pusta stepa, na kojoj su se sukobljavali Kozaci, Tatari, Rusi i Poljaci.
Rusko carstvo počelo je da uništava Tatarski kaganat, odan turskom sultanu, i na nepreglednim prostorima trebalo im je odanih ljudi koji bi čuvali granicu. Kozaci su bili suviše nepouzdani, pa je carevima i caricama trebalo drugo rešenje.
NOVA SRBIJA
U isto vreme veliki broj Srba bio je nezadovoljan tretmanom koji su imali u Habzburškoj monarhiji posle dve velike seobe. Jedan deo prešao je u Rusiju, gde je formirana Nova Srbija, oblast na 240 kilometara južno od Kijeva.
Zbog međusobnih nesuglasica, deo Srba predvođen Rajkom Preradovićem i Jovanom Ševićem naselio se u Luganskoj oblasti, gde su osnovali naselja. Rusko carstvo od njih je formiralo Srpski husarski puk 1753, sa štabom u mestu Bahmutu. Ova jedinica je nekoliko puta bila reorganizovana, kada je i dobila konačno ime Bahmutski husarski puk.
PUT ZA KRIM
Krimskoje se tada zvalo Krimska jama ili Krimski šanac, a ime sela koje su osnovali Srbi ticalo se toga što je naselje bilo na putu za Krim. Svi stanovnici bili su deo 6. rote, odnosno šeste jedinice ove vojne formacije. Zbog toga što su živeli među nacionalno srodnim stanovništvom pravoslavne vere, vrlo brzo su izgubili svoje srpske posebnosti i korene.
Poslednji pisani dokument o prisustvu Srba datira pred Prvi svetski rat, kada su na lokalnom venčanju svoje sudbonosno “da” rekli Petar i Cvija, i nakon toga nestaje im svaki trag, ali stanovništvo koje živi u ovom kraju nesumnjivo je našeg porekla.
Piše: Filip Radojčić
OVU I DRUGE AKTUELNE PRIČE PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU ZA 15. I 16. FEBRUAR
BONUS VIDEO:
Komentari (0)