Priča o italijansko-američkoj porodici Korleone ekranizovana je pre punih pet deceija i do danas je ostala jedna od najboljih filmskih priča svih vremena. Adaptacija romana “Kum” Marija Puza ugledala je svetlost dana 24. marta 1972. godine, a glavne uloge u ovom kultnom ostvarenju pripale su Marlonu Brandu i Alu Paćinu.
Film je dobitnik brojnih nagrada među kojima je nagrada Američke filmske akademije za najbolji film, kao i nagrade za najboljeg glumca i najbolji adaptirani scenario, a izabran je i za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru Sjedinjenih Država.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Za mnoge, ovo je najbolji film svih vremena, međutim, pojedine detalje o nastanku ove kultne priče mnogi nisu znali. Naime, autor istoimenog romana, Mario Puzo, ovu priču prodao je producentu Robertu Evansu za 12,5 hiljada dolara, kako bi vratio svoj kockarski dug, i ne sluteći da će “Kum” postati najgledaniji film o mafiji koji je ikada snimljen.
Evans je u saradnji sa rediteljem Frensisom Fordom Kopolom odlučio da snimi film po ovoj priči, uprkos tome što su Kopolu u to vreme mnogi pokušavali da odvrate od “sulude” ideje, tvrdeći da će bankrotirati.
Budući da je iza sebe imao nekoliko neuspeha, smatralo se da će “Kum” Kopoli odrediti put – ili će ga odvesti u propast, ili će mu doneti svetsku slavu. Upravo to se i dogodilo – srećom, ishod je bio pozitivan, a Kopolu je ovo ostvarenje vinulo u zvezde, nakon čega su snimljeni i nastavci – “Kum 2” i “Kum 3”.
Međutim, iako je priča o čuvenoj porodici danas jedna od najpoznatijih, a trilogija “Kum” jedna od najgledanijih svih vremena, pojedini detalji o nastanku ovih ostvarenja malo su poznati javnosti.
Naime, malo ko zna da je Kopola za ulogu don Vita Korleonea želeo isključivo Marlona Branda, uprkos tome što je njega u Holivudu pratila izuzetno loša reputacija. Smatrali su ga prezahtevnom i vrlo temperamentnom osobom sa kojom je teško sarađivati.
Upravo zbog toga većina je za ovu ulogu predlagala Lorensa Olivijea ili Ernesta Borgnajna, međutim, kada se Brando pojavio na audiciji, oduševio je prisutne. U pitanju je bila čuvena scena sastanka pet mafijaških porodica. Međutim, da bi Marlon Brando dobio glavnu ulogu, Kopola je morao da pristane na to da Sonija Korleonea igra Džejms Kan.
Al Paćino, koji tumači lik Majkla Korleonea, takođe je bio jedini izbor Frensisa Forda Kopole. Odabran je prvenstveno zbog izgleda, budući da je izgledom veoma podsećao na Italijana američkog porekla. Al Paćino se dosta potrudio oko svoje uloge, pa je za scenu razgovora sa Solocom i kapetanom MekKlaskijem vezao vilicu žicom, da bi otežano govorio zbog prethodno nanetog udarca, dok je Marlon Brando, da bi što bolje prikazao izgled jednog mafijaškog dona, napunio je usta vatom na audiciji. Tako je uspeo da ih ne otvara previše i ujedno postigne šištavi zvuk smirenosti. Prilikom snimanja, izrađena je posebna proteza za ovu priliku.
Svi se dobro sećamo jedne od najjezivijih scena iz filma, kada se glumac Džon Marli budi i u svom krevetu zatiče krvavu konjsku glavu. Iako su glumci na probama vežbali sa veštačkom glavom, malo je poznato da je u filmu zapravo korišćena – prava konjska glava!
Naime, za ovaj detalj nije znao ni sam glumac, koji je tek na snimanju shvatio da se na setu zaista nalazi prava konjska glava, koja je nabavljena u jednoj fabrici za proizvodnju pseće hrane. Upravo zbog toga, krici glumca koji je zatekao ovakav prizor zapravo uopšte nisu odglumljeni, već su potpuno realni. Grupe za zaštitu životinja pokušavale su da izdejstvuju da se ta scena izbaci iz filma, ali bezuspešno.
Ono što je takođe malo poznato javnosti jeste činjenica da su se, uprkos napetosti i jezivim scenama, glumci na setu ludo zabavljali. Naime, Marlon Brando, Džejms Kan i Robert Duval su se tokom celog snimanja utkrivali ko će više puta uspeti da onom drugom pred svima svuče pantalone i osramoti ga pred celom ekipom. Ova igra završila se tako što je Brando usred snimanja scene venčanja svukao svoje pantalone i svima pokazao golu zadnjicu. Kanu i Duvalu nije preostalo ništa drugo osim da – priznaju poraz.
Još jedna zanimljiva činjenica jeste ta da su snimanju scene raskošnog venčanja prisustvovali članovi pravih mafijaških porodica, koji su kroz česte razgovore davali važne savete glumcima kako bi što bolje dočarali likove.
Ipak, najkoplikovanija scena sa specijalnim efektima je bila ona u kojoj Soni Korelone gine. Odelo Džejmsa Kana je bilo napunjeno s 127 jastučića lažne krvi, a ova scena koštala je skoro 100.000 dolara, što ju je činilo jednom od najskupljih scena do tada snimljenih.
Još jedna od zanimljivosti jeste ta da je čuveni pevač Frenk Sinatra bio protiv ovog filma, zbog čega je navodno pretio Mariju Puzu 1970. i to zbog sličnosti Džonija Fontane i njega. Sinatra je, naime, bio opsednut karijerom i znao je da je uloga Vita Korelonea odlična prilika za njega. Kada se sreo sa Kopolom, dosta pre početka snimanja rekao mu je: “Frensis, ja ću igrati Don Vita za tebe. Nikada to neću uraditi za one momke iz Paramaunta, pa hajde da ti i ja otkupimo nazad autorska prava i snimimo film.” Kopola je odbio ponudu i to je pojačalo mržnju Sinatre prema celom projektu.
Osim Sinatre, i šef mafijaške porodice Džozef Džo Kolombo žestoko se protivio snimanju Kuma. Kao osnivač Italijansko-američke lige za ljudska prava, smatrao je da bi još jedan u nizu filmova o italijanskoj mafiji u Americi mogao da doprinese lošoj reputaciji takvih organizacija, „jer su u filmovima članovi istih uvek prikazivani kao ubice“. Često su pretili Robertu Evansu, kao i Kopoli, sve dok oni nisu poslali čoveka koji će lično pregovarati sa Kolombom. Kolombo se na kraju složio sa idejom o snimanju filma uz jedan uslov – da se nigde u filmu ne pomene reč „mafija“. Pored toga, dva člana pravih mafijaških porodica dobili su uloge u filmu. U pitanju je Leni Montana, koji igra Luku Bracija i Đani Ruso, koji igra Karla Ricija.
Kada je u pitanju zarada, zanimljiv podatak je da je Al Paćino za ulogu Majkla Korleonea u prvom delu filma dobio samo 35.000 dolara, dok je od filma “Kum 2” zaradio čak 600.000 dolara, kao i 10 odsto od prihoda filma.
Saga o mafijaškoj porodici Korleone decenijama je zasluženo na vrhu svake iole relevantne liste remek-dela sedme umetnosti, a ove godine svetska publika dobiće “ponudu koju neće moći da odbije” – u martu, na 50. rođendan prvog dela, “Paramaunt” će u odabranim bioskopima puštati digitalizovanu verziju “Kuma” kao podsetnik na ovu trajnu vrednost svetske kinematografije.
Kopola je u nedavnom intervjuu magazinu Empire, posvećenom 50. godišnjici “Kuma”, izjavio da je “Kum” promenio njegov život i proslavio ga, te da je stao rame uz rame sa najboljim iz svoje slavne generacije:
– Duboko u srcu sve što sam ikada želeo bio je da budem deo te grupe, što danas i jesam jer kad se govori o velikim rediteljima sedamdesetih godina, nabrajaju DŽordža Lukasa, Martija Skorsezea, Stivena Spilberga, Pola Šredera i mene. Tako da sam dobio što sam želeo – ja sam član grupe!
BONUS VIDEO:
Komentari (0)