Godinu za nama, nažalost, nije obeležila pesma već, kao i prethodnu, pandemija, pa će, kada sat bude otkucao ponoć, Dragana Mirković i Rada Manojlović poželeti da koronavirus nestane i potrudiće se da 2022. obeleže duetom.
U razgovoru za Objektiv, pevačice su otkrile koliko su bliske, a dotakle su se i života na selu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kako je biti dobra devojka?
DRAGANA: Da li će neko biti dobra osoba ili ne, zavisi od dve stvari – karaktera i vaspitanja. Nisam volela da se svađam ni kada sam bila mala, a i roditelji su me naučili pravim vrednostima. Na estradi to nije poželjno ponašanje, jer nisi zanimljiv ako se ne svađaš, a i uglavnom sporije napreduješ. Imala sam sreću da sam bila hit pevač od prvog albuma i da su moje pesme i glas krčili put, tako da sam mlada ušla u prvu ligu pevača sa mnogo dužim stažom. Savete sam upravo od njih kupila, od Šabana, Zorice Brunclik, Tozovca, Marinka Rokvića, a ponajviše možda od Šemse Suljaković.
RADA: Oduvek sam bila dobra devojka i nikome se nisam zamerala. Lakše mi je da loše stvari prećutim, ako već nemam šta lepo da kažem o nekome.
Da li ste razmišljale o zajedničkoj pesmi?
DRAGANA: O tome pričamo već godinama, ali nikako da se pojavi adekvatna kompozicija. Nadam se da će u godini pred nama i to da se promeni.
RADA: Da! To je moja velika želja i drago mi je što je i ona raspoložena. Baš sam joj skoro poslala jednu interesantnu pesmu…
O čemu pričate a da nisu estradna dešavanja?
DRAGANA: Upravo o tome nikada ne pričamo. Teme su nam uvek životne ili privatne.
RADA: O našim životima, porodicama, selu…
Obe ste deca sa sela, da li biste opet mogle da zamislite svoj život tamo? Šta od seoskih poslova znate da radite?
DRAGANA: Umem da radim sve kućne poslove, ali ne činim to često. Prosto, život mi je nametnuo drugačiju dinamiku i obaveze. Što se poljskih radova tiče, moji roditelji se i danas bave poljoprivredom, dok ja ne mogu da se pohvalim da sam u tome vešta… (smeh)
RADA: Sada sam tek shvatila koliko je kuća u selu veliko bogatstvo. Mogla bih da zamislim život u selu, nema ništa lepše od toga. Prošle godine sam tamo provela oko dva i po meseca. U seoskom ambijentu vreme sporije prolazi i dani duže traju, čini mi se samim tim i život. Znam da radim skoro sve, ali najvažnije je da znam da kuvam.
Po čemu ćete pamtiti ovu godinu?
DRAGANA: Ovo je bila jedna od najgorih godina koje sam doživela. Mnogo ružnog se desilo, ne meni, ali ne mogu biti srećna dok ljudi pate. Želela bih da je zaboravim. I, ako ću nešto u ponoć poželeti osim standardne želje vezane za zdravlje svojih najmilijih, to je da se ova agonija okonča i da se vratimo normalnom životu.
RADA: Bila je bolja od one nesrećne 2020. Nastupala sam puno po celom regionu. Radila sam i na novim pesmama, koje polako skupljam jer je red da se vratim na velika vrata sledeće godine i ponudim publici nešto novo. Zbog koronavirusa su bili otkazani brojni nastupi.
Da li ste navikle da živite sa manje prihoda?
DRAGANA: Nisam o ovome razmišljala kao o finan- sijskom, već kao o životnom izazovu. Mnogo ljudi smo izgubili, čitav svet stoji već više od godinu dana, ograničeno je kretanje, deca ne idu na redovnu nastavu i gube deo normalnog odrastanja… To su ozbiljni problemi.
RADA: Naravno da se oseti, pogotovo kada imaš troškove prema autorima pesama, spotova… Cene u šoubiznisu nisu baš normalne, ali se nikada nisam rasipala.
Piše: Lola Stojanović
OVAJ I MNOGE SLIČNE TEKSTOVE ČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA.
Komentari (0)