UDBA krila veliku TAJNU: Tito je sve znao, a onda su papiri došli u Jovankine ruke, napravila je haos

Godina je 1981. Josip Broz Tito, doživotni predsednik bivše SFRJ, mrtav je nešto više od 10 meseci. Državni vrh, okupljen u Savezni savet za zaštitu ustavnog poretka, vrhovno telo koje se bavi najtajnijm pitanjima državne sigurnosti, diskretno se okupilo u Zagrebu. Tema tajnog sastanka bila je Titova udovica Jovanka Budisavljević,  navodi dokaze “Express.hr” iz skrivanih dokumenata iz arhive Predsedništva SFRJ .

Na proširenoj sednici Izvršnog biroa Predsedništva SKJ koja je održana 9. marta 1974. godine u Karađorđevu kojoj je predsedavao Predsednik SKJ drug Tito, usvojeni su zaključci da Izvršni biro Predsedništva SKJ obavi razgovor sa Jovankom Broz.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

U postojećim materijalima nema podataka o tome: da li su vođeni i drugi razgovori sa Jovankom Broz po zaključcima Izvršnog biroa Predsedništva SKJ koji su usvojeni na sednicama održanim 7. i 10. marta 1974. godine u Beogradu i Karađorđevu. U prisustvu Predsednika Republike, Stane Dolanc i Rato Dugonjić su razgovarali sa Jovankom Broz u Karađorđevu. Dolanc je izneo da su, zajedno sa Predsednikom Republike, od nje tražili da vrati dokumenta za koje tvrdi da poseduje o pojedinim rukovodiocima i da iznese šta ima “u vezi sa prljavim rabotama koje se vrše protiv nje”. Ističe da je Jovanka Broz, “blago je rečeno krajnje nekorektno”, odbila da Predsedniku Republike da bilo šta od toga. Predsednik Republike je tom prilikom Jovanki Broz rekao:

JOVANKA ODBILA DA TITU PREDA DOKUEMENTA

– Ja sam generalni sekretar Partije i tražim da daš dokumenta ako ih imaš –  na što je ona odgovorila: “Ne dam”, što je ponovila dvadesetak puta. Dolanc iznosi da je Jovanka Broz dalje rekla:

– Uostalom, tu je Stevo Krajačić i neka i on prisustvuje razgovor”.

Na to su joj Rato Dugonjić i Stane Dolanc rekli da ne žele da u prisustvu Steve Krajačića razgovaraju sa njom i Predsednikom Republike, sa čime se i Predsednik Republike složio. Napominje da je taj razgovor prekinut bez rezultata. Mirko Milutinović u navedenoj izjavi o tome, između ostalog, kaže da je Jovanka Broz, u periodima kada bi se ponovo uspostavili narušeni odnosi između nje i Predsednika republike (na primer, sredinom 1975. godine), vodila otvorenu kampanju prema nekim radnicima u rezidencijama i “izdavala naređenja da se većini novoangažovanih radnika u rezidencijama zabrani dolazak na rad”. Ističe da je napadala lekare da ne leče Predsednika Republike kako treba i insistirala na njihovoj zameni, posebno dr. Mioljuba Kušića, posebno posle dolaženja do beleške koju je on napisao o njenom zdravstvenom stanju. Milutinović iznosi da je Jovanka Broz od Predsednika Republike zahtevala i zamenu šefova Kabineta Predsednika Republike, ađutanata Vrhovnog komandanta i drugih rukovodećih radnika. Navodi slučaj kada je, u prvoj polovini 1976. godine, u poslednjem momentu odbila da putuje sa Predsednikom Republike u Švedsku, a zatim na Konferenciji komunističkih i radničkih partija Evrope u Berlin, samo zbog toga što je Predsednik Republike odlučio da ga prati ađutant general Marko Rapo, čiju je ona smenu posebno zahtevala. Milutinović dalje iznosi da je Jovanka Broz, kada je dužnost ađutanta Vrhovnog komandanta preuzeo admiral Tihomir Vilović, i prema njemu zauzela negativan stav. Iznosila je da je admiral Vilović određen za ađutanta zbog toga “da dovede do konačnog raskida između nje i Predsednika Republike”.

Tadašnji šef kabineta predsednika Republike, Aleksandar Šokorac, u svojoj izjavi rekao je da je i dalje jedan od osnovnih problema u rezidencijama bio odnos Jovanke Broz prema svim službama koje su opsluživale Predsednika Republike. Ističe da se ona stalno i neposredno mešala u organizaciju i funkcionisanje službi u rezidencijama, posebno u kadrovska i personalna pitanja. Sve je to veoma otežavalo rad i izazivalo niz negativnih posledica, među kojima su najteže da Predsednik Republike nije opsluživan na zadovoljavajući način.

U vezi s tim, on navodi i slučaj kada je Jovanka Broz zaključala vrata u jednoj prostoriji u Rezidenciji i histerično i najgrublje napadala dr. Mihajlovića. Jovanka Broz se negativno izražavala o gotovo svim ranijim šefovima Kabineta Predsednika Republike, ađutantima Vrhovnog komandanta, ličnim sekretarima i savetnicima Predsednika Republike, a posebno o oficirima bezbednosti. Retko za koga je imala lepu reč, a svi koje je ona ocenila negativno bili su na neki način i šire “prokaženi”, tako da o njima nije bilo preporučljivo govoriti, a kamo li dozvoliti njihovo prisustvo u blizini Predsednika Republike. U “Podsetniku u vezi sa situacijom u kući”, između ostalog, navodi se da su u poslednje vreme učestali oštri prigovori Jovanke Broz na račun rada Kabineta Predsednika Republike i pojedinih službi, kao i pojedinaca – posebno ličnog lekara Predsednika Republike dr. Aleksandra Matunovića, te da se sa sigurnošću može očekivati dalja eskalacija u tom pravcu. Napominje se da Jovanka Broz, posebno posle posete rumunskog predsednika Nikolaja Čaušeskua, stalno zaoštrava odnose sa pojedinim funkcionerima i radnicima u službama Rezidencije.

Pri tome je pominjala i fizioterapeute Predsednika Republike, istakavši da je ona angažovala fizioterapeutkinju Darijanu Grbić, ali da je nastojala da je udalji čim je videla “kakvog je đavola uvela u kuću”, dodajući da je verovatno zavrbovana za neku stranu obaveštajnu službu. U ovom dokumentu se dalje kaže da je većina personala u Rezidenciji u Užičkoj 15, na radnom sastanku ukazivala na teške uslove rada, a pojedinci su tražili i zamenu na svom radnom mestu. Zaključuje se da se odnos Jovanke Broz prema ljudima ne odražava samo u zahtevima za hitna zamenjivanja, za određivanje preteranog obima rada i za oštro i neodmereno osuđivanje, već i za interesovanje kako pojedini radnici reaguju na neke njene postupke ili odluke. Odnosi i ponašanje Jovanke Broz prema najbližim saradnicima Predsednika Republike nisu se promenili ni posle održanih proširenih sednica Izvršnog biroa Predsedništva SKJ. Štaviše, ona je pojačala napade na pojedine saradnike Predsednika Republike, koji su po službenoj dužnosti ili u dogovoru sa Predsednikom Republike sa njom razgovarali u vezi sa njenim opštim ponašanjem i odnosom prema Predsedniku Republike ili na bilo koji drugi način dolazili sa njom u kontakt.

Titov tadašnji šef protokola,Mirko Milutinović, u vezi s tim, navodi da je Jovanka Broz, krajem 1975. i početkom 1976. godine, svoje prigovore na račun najbližih saradnika Predsednika Republike, usmeravala na drugove Kardelja, Vladimira Bakarića, a naročito na Petra Stambolića, Staneta Dolanca, Nikolu Ljubičića i Franju Herljevića. Tako je, na primer, otvoreno negodovala zašto na lečenje Predsednika Republike u Belje (septembra 1976. godine) sa njim putuje i Stane Dolanc i iznosila da je, zbog toga, odbila da i ona tamo ide sa Predsednikom Republike. U to vreme iznosila je tvrdnje “da Predsednik Republike, zbog stanja zdravlja i delovanja najbližih saradnika, nije u stanju da raščisti probleme u rukovodstvu, da se on inače slaže sa njom, a da nju rukovodstvo želi da raščisti kao suprugu Mao Ce Tunga ili je prinudi na samoubistvo, kao što je Staljin učinio sa svojom suprugom”. Milutinović naglašava da je, naročito u poslednjoj dekadi, kada je Predsednik Republike ređe koristio telefon za razgovore, mnoge razgovore preuzimala Jovanka Broz i utvrđivala razne obaveze u Rezidenciji, naročito kada se radilo o slučajevima najbližih političkih saradnika ili ličnih prijatelja Predsednika Republike.

Aleksandar Šokorac iznosi da je, u odnosu na najbliže saradnike Predsednika Republike, iako je u tome bila opreznija, Jovanka Broz na razne načine nastojala da izoluje Predsednika Republike od ostalih rukovodećih drugova, pa čak i da razvija određeno nepoverenje prema njima. Ističe da se to osećalo iz cele atmosfere odnosa koje je Jovanka Broz stvarala. U vezi sa situacijom u Kući, u “Podsetniku” se navodi da je Jovanka Broz, u razgovorima sa pojedinim funkcionerima na radu u rezidencijama, iznosila uverenje “da naše najuže rukovodstvo, sa izuzetkom druga Kardelja, radi na tome da dođe do razvoda braka između nje i Predsednika Republike. Tvrdila je da pouzdano zna da su svi rukovodioci u januaru prošle godine (1973.) glasali u prilog razvoda braka, osim Kardelja”.

Predsednik Republike je u više navrata zbog toga oštro prigovarao, a do prvog oštrog sukoba između njih došlo je krajem 1974. godine, kada je kao fizioterapeutkinja kod Predsednika Republike angažovana Darijana Grbić. Ti odnosi su pogoršani za vreme boravka Predsednika Republike na Brionima početkom 1975. godine, tako da je Predsednik Republike otputovao u Rezidenciju u Igalu, a Jovanka Broz za Beograd. Milutinović dalje ukazuje da se Jovanka Broz, zbog nastale situacije, ponašala dosta uzdržano, da mu je u dva maha pominjala da drug Tito tako postupa prema njoj pod pritiskom, posebno iz Armije i bezbednosti i da je ispoljavala izrazitije vidove psihičkih poremećaja “uočene još ranije od strane lekara Predsednika Republike”.

U odnosu na zdravstveno stanje Jovanke Broz, dr. Mioljub Kušić iznosi da je “sredinom 1975. godine psihičko stanje Jovanke Broz bilo posebno izmenjeno i karakterisano povećanom agresivnošću. Procenili smo da je zdravstveno stanje Predsednika Republike ovim ozbiljno ugroženo, a postoji objektivna i realna opasnost za nekontrolisano nasrtanje i direktno ugrožavanja njegovog života. Ovo je bio razlog da se u ekipi ličnih lekara ovaj problem prodiskutuje i donesu određeni zaključci sa odgovarajućim predlozima. O našoj diskusiji i mišljenju upoznali smo ađutanta Vrhovnog komandanta generala Rapu i načelnika Kabineta Predsednika Republike Šokorca”.

Jovanka videla pisene zabeleške dr. Kušića o njenon zdravstvenom stanju i lišila dužnosti njega i šefa Titovog kabineta

Dr. Kušić svojevremeno je rekao da je on, kao najstariji među ličnim lekarima Predsednika Republike, o tome razgovarao sa E. Kardeljom, a zatim i sa Predsednikom Republike. Iznosi da se Kardelj složio sa iznetom ocenom i svim ostalim, ali je zamolio da se on u ovo ne meša. Takođe, iznosi da ga je Predsednik Republike, kome je izneo čitav sistem bolesnih ideja kod Jovanke Broz (ideje veličine, porekla, istorijskog zadatka i posebno naglašene ideje gonjenja), pažljivo saslušao i pri tome navodio primere koji su govorili u prilog iznetih zapažanja. Dr. Kušić ukazuje da se Predsednik Republike nije složio sa njegovim zaključkom da se radi o tipičnim paranoidnim idejama i o paranoidnoj ličnosti. Dodaje da je pri tome Predsednik Republike izneo mišljenje da su izneta zapažanja tačna, ali da razlog za takvo ponašanje Jovanke Broz leži u njenoj nezreloj ličnosti koja nije dorasla situaciji u kojoj se našla, uz napomenu da verovatno i klimaks u znatnoj meri utiče na to.

Na kraju, dr. Kušić napominje da je svoju ocenu o zdravstvenom stanju Jovanke Broz i o opasnosti njenog prisustva po zdravstveno stanje predsednika Republike izneo na sastanku najviših državnih i političkih rukovodilaca i dodaje da je – pošto je Jovanka Broz došla do njegove pisane zabeleške o njenom zdravstvenom stanju – “najpre otišao sa dužnosti šefa Kabineta Predsednika Republike Aleksandar Šokorac, a zatim i on i ostali članovi lekarske ekipe”.

BONUS VIDEO: