Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede i član Predsedništva Srpske napredne stranke, u intervjuu za Objektiv govori o tome koji nas sve izbori očekuju naredne godine, o tome da li mu je izmakla premijerska fotelja, iznosi i svoj stav o Aleksandru Šapiću, priča sa kim se druži iz Vlade Srbije, ali i kakvu hranu jedemo.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Sledeće godine treba da se održe predsednički beogradski izbori.Očekuju li nas tad i parlamentarni?
– Zasigurno. Premijerka je u svom ekspozeu rekla da je mandat ove vlade oročen i nesumnjivo je da će oni biti u vreme kada budu bili i drugi izbori, osim ukoliko se ne postigne neki politički dogovor da oni budu razdvojeni.
Šta konkretno znači ujedinjenje SNS i SPAS Aleksandra Šapića? Jel’to pravljenje nove političke organizacije ili utapanje Šapićeve stranke u SNS?
– Razgovori između SNS i SPAS vodiće se u narednih mesec dana i nemojmo da prejudiciramo ništa, ali veoma je važno da se razgovori vode. Ovde treba da govorimo više o energijama koje se sabiraju i koje su važne za buduće događaje koji čekaju Srbiju nego o formalnostima – koja su imena, ko se kako zove i šta se tu uopšte dešava.
Jel’ vama lično Aleksandar Šapić prihvatljiv kao kandidat naprednjaka za gradonačelnika Beograda?
– Čovek koji vodi najveću lokalnu jedinicu, u kojoj živi neko liko stotina hiljada stanovnika, ne može tako dugo da ostane na njenom čelu a da nema određene političke sposobnosti i određene kvalitete. Iskreno mislim da je to dobro za ovu našu zajedničku političku borbu.
Vi kao stranka nemate kvalitetan kadar pa morate da uvozite?
– Onda je pitanje i šta ja radim u SNS. I ja sam došao u stranku posle njenog formiranja. Mislim da u SNS ima dovoljno ljudi koji su politički jaki, ali uvek je svaka energija dobrodošla.
Predsednik Aleksandar Vučić je još krajem januara nije krio nezadovoljstvo radom pojedinih ministara. Jeste li se prepoznali?
– Ja uvek prepoznajem tu kritiku i uvek polazim prvo od sebe. Mi moramo da shvatimo da nema ništa bez rada na terenu, džaba sve priče sa Terazija i iz Nemanjine. Teren je jedino mesto gde se sve pokazuje. Da ne delim političke lekcije ko šta treba da radi, ali malo političkog aktivizma na terenu nikome nije lošeg donelo.
Bili ste viđeni za premijera. Kako vam izmiče premijerska fotelja?
– O tome se pisalo, ali to su bile dezinformacije.
Imate, reklo bi se, tvrđi stav u vezi sa Kosovom. Rekli ste da biste se odrekli EU po cenu Kosova. Je l’ Srbija u poziciji da može da bira? Pita li se išta po tom pitanju?
– Kad ste ministar poljoprivrede, možete da imate pravo i na tvrđe i mekše stavove, ali onaj koji vodi državu, poput predsednika i premijerke, mora da vodi računa o interesima države uvek. To ne znači da moj stav i to što ja mislim nije u interesima Srbije, ali to je, pre svaga, moja želja i želja najvećeg dela Srbije. Mi moramo da vodimo računa u svakom trenutku o budućnosti, ali i pri tomene smemo da se odreknemo dela naše teritorije, u krajnjoj liniji, to je naša ustavna obaveza.
Da li je taj stav u vezi sa Kosovom nešto što nosite još iz DSS?
– Pravo da vam kažem, nosim to iz kuće. To nema veze ni sa jednom političkom organizacijom, to ima veze s nečim s čim živite i rastete i rodite se. I to je nešto potpuno prirodno. Da pitate svakog Srbina, isto bi vam odgovorio.
Čujete li se sa bivšim stranačkim kolegama? Možda sa Vojislavom Koštunicom?
– Njega nisam viđao ni kad sam bio u DSS, a ne da se čujem s njim sad. Ima nekoliko ljudi koji se sad nalaze u SNS, a koji su poreklom (smeh) iz DSS. Vidim Milenka Jovanova, kao i Miška Petkovića iz Čačka. Oni su u lokalnim organizacijama uglavnom, ali kad idete po terenu, uvek viđate ljude.
Šta očekujete od međustranačkog dijaloga?
– Očekujem da ljudi iz opozicije shvate da izbori služe za takmičenje i odmeravanje političkih partija. A bojkot – nikad dosad nisam čuo da neko postoji da ne bi učestvovao.
Kako komentarišete zahteve opozicije?
– Koje? Dovođenje novog generalnog direktora RTS koji će opet da potpisuje ugovore za pojedine medijske kuće, a gde će oni zaraditi 600 miliona evra. Je l’ tako to treba da prevedem!? Ili je to zbog izbora? Nisam razumeo to. Ili nisam razumeo kako da delimo novu nacionalnu frekvenciju. Isti ti su dodeljivali frekvencije i istima je odgovarao Pink, pa im sad ne odgovara.
Koliko ima istine u tome da jedemo najveće smeće, koje u našu zemlju stiže iz EU i ostalih zemalja?
– Ne slažem se sa tim. Bar što se tiče mesa, napravili smo toliki iskorak u poslednjih nekoliko godina da mi bukvalno više nemamo nijedan standard koji je drugačiji od bilo koje razvijene zemlje u svetu. Danas imamo laboratoriju za bezbednost hrane, koja kontroliše hranu u svakom trenutku. Danas je viršla – viršla.
Koliko naša mesna industrija uvozi mesnih sirovina?
– Goveđe meso gotovo ništa. Što se tiče samog svinjskog mesa, od Nove godine gotovo da toga nema ni u polutkama ni u smrznutom mesu. Koristi se srpska sirovina koliko god je to moguće. Naravno, u skladu sa SSP koji je potpisan 2009. i koji je u sektoru poljoprivrede najnepovoljniji deo. Tog ko je pregovarao što se tiče poljoprivrede treba udaviti za dva minuta. Ovo možda zvuči presurovo, ali mnogo patimo zbog toga.
Kako?
– Za mesne prerađevine od svinjskog mesa – salame, viršle, paštete, mi smo ukinuli carinu na uvoz toga iz EU. A druge zemlje koje su isto potpisale SSP poput BiH, Severne Makedonije i Crne Gore, i dalje su zadržale zaštićeni mehanizam, i carine i prelevmane, iako je njima svinjarstvo na 97. mestu i nemaju te prerađivačke kapacitete. A mi koji smo lideri na Balkanu, mi smo skroz spustili gard. To je sramota šta smo mi uradili 2009. kao država. Mi sad pokušavamo koristeći alate iz SSP da vratimo na meru koja bi bila korisna za Srbiju. Nenormalno je da svi imaju zaštitu kod svinjskih prerađevina, samo Srbija da nema. To ko je smislio ili je lud ili nešto drugo.
Šta se dešava sa cenom svinja? Kakva je sad?
– Problem je trenutno na svetskom tržištu. Kina je zatvorila granice, ne pušta nikoga da izveze. Mi ovih dana pregovaramo sa Vijetnamom, koji kada bi nam dao dozvolu da izvozimo tamo, nama bi to ogroman deo svinjskog stočnog fonda povuklo. Drugi problem jeste što nisu radili restorani, oni su sad već počeli sa radom, pa će doći do veće potražnje, pa tako i stabilizacije. Razgovarao sam sa nekoliko klaničara i cena je u petak bila 150 dinara plus PDV. To odgovara nekim proizvodnim troškovima. Ne može da se zaradi, ali dobijate subvenci je od države. Ali ne mogu da razumem prerađivače kojima ne trebaju svinje, koji imaju dovoljno svojih i namerno izađu sa cenom od 120 dinara samo da bi nervirali poljoprivrednike.
Oni koji bi se latili poljoprivrede, šta im poručujete, gde da ulažu?
– Ja bih uvek uložio u višnju, a lenjima preporučujem da ulože u lešnik i orahe. U ratarstvu se ove godine dešavaju naučnofantastične stvari. Cene su takve da će ljudi zaraditi ogroman novac. Naročito oni koji se bave suncokretom, pšenicom, pa i sojom.
Na kakvu pomoć države mogu da računaju oni koji se već bave poljoprivredom?
– Evo primera. Ko hoće da kupi traktor, dobije pola novca nazad, ko hoće da podigne zasad, dobije pola novca za voćke, ko hoće plastenik, dobije pola novca nazad. Ne znam gde ima da dobiješ pola novca nazad.
Mladen Šarčević više nije u Vladi, patite li za njim?
– Videli smo se nedavno na otvaranju jednog vrtića u Sremskoj Mitrovici. Poštujem ga, poštujem i to što je on radio i pre Vlade. On je jedan pragmatičan čovek i neko ko je spreman da vidi dalje iza plota.
S kim se sad družite od ministara?
– Čekajte da se setim ko je u novoj vladi (smeh)… Imam dobru komunikaciju sa svima, sve kolege poštujem, ali sa Vulinom najviše.
Imate li vremena za fudbal?
– Svake nedelje bar tri puta. I sinoć sam igrao, sve me boli.
Jeste li se preselili za Beograd?
– Ne, niti ću. Ostajem u Sremskoj Mitrovici.
Dosta ste na terenu. I ovaj intervju radimo u Cvetojevcu, selu kod Kragujevca. Ima li neki deo Srbije gde niste bili?
– Nema. Samo u poslednje dve i po godine obišao sam 700 sela. Sećam se da mi je vozač rekao da smo autom kojim smo tada išli prešli kao svi ostali zajedno koji su vozili taj auto.
Vakcinisali ste se?
– Jesam. I to vakcinom kojom je malo ko – „Astrazenekinom”. Ne znam zašto mi nećemo tu vakcinu. Kad kraljica, Boris Džonson i 30 miliona Britanaca mogu da prime tu vakcinu, ne vidim u čemu je problem. Mislim da je problem samo u tome jer su najjeftiniji na tržištu surove farmaceutske industrije.
Imate li poruku za građane koji se nisu vakcinisali?
– Ne znam šta čekaju. Imaju samo dve opcije – da se vakcinišu ili da dobiju koronu. Ako se vakcinišeš, bićeš siguran da nećeš završiti u bolnici ili, ne daj bože, na respiratoru. Imao sam koronu, ležao u bolnici, bio na kiseoniku, video kako to funkcioniše. Ne bih to poželeo nikom živom.
PIŠE: M.KERANOVIĆ
Ovu i ostale aktuelne teme pročitajte u štampanom izdanju Objektiva
Komentari (0)