Kakvi su to fudbaleri mogli da budu…
Mnogo puta se pričalo o tome kakve je Srbija imala talente, kojima je predviđana blistava fudbalska karijera, ali do nje nikada, ili barem još uvek nije došlo.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Sve je počelo od Filipa Jankovića, “vunderkida” sa Marakane, koji je debitovao sa 16 godina za Zvezdu, kada mu je Prosinečki ukazao šansu. Upravo je Janković bio poređen sa čuvenim Robijem i sve se “crtalo” ka tome da mladi plavušan bude budućnost srpskog šampiona.
Ipak, kao što znate, u Zvezdi nikada nije uspeo, brzo je napustio Srbiju i otišao put Italije. Prvo Parma, pa Katanija, ali nije dostigao visine koje su mu se nudile.
Učestvovao je u osvajanju Mundijala za igrače do 20 godina 2015., međutim, od tada mu se gubi svaki trag. Trenutno nastupa u Sloveniji, ima 26 godina i sva je prilika da je njegova fudbalska karijera dostigla vrhunac kada je još bio tinejdžer.
Slična priča je i sa Markom Pavlovskim.
Čudo od deteta sa Novog Beograda je bio najbolji omladinac Srbije, igrao za OFK Beograd, pa je nakon osvajanja zlatne medalje na EP za omladince 2013. godine otišao put Porta – i napravio veliku grešku.
Nije se snašao u velikom klubu i novoj sredini, trenirao je sa drugim timom i najbolje godine za napredak je proćerdao.
Kasnije se “seljakao” od Splita, Belgije, pa do Voždovca, da bi početkom ove godine trenirao sa OFK Beogradom, koji nastupa u trećem rangu srpskog fudbala.
Mogao je više i Staniša Mandić. Zlatni dečko iz Herceg Novog je postigao onaj pogodak Brazilu u finalu pomenutog Mundijalita i činilo se da Srbija dobija novog igrača za velika dela.
Međutim, on je iznenada odlučio da promeni reprezentaciju i Srbiju zameni rodnom Crnom Gorom, pa je tako usledio i strmoglav pad u njegovoj karijeri.
Iz Čukaričkog je krenuo dalje, da bi prethodne godine igrao u mnogo slabijoj ligi BiH, sada je član slovenačke Mure i ima 25 godina.
I za Petra Golubovića se govorilo da može da bude dostojan naslednik Aleksandra Kolarova.
Oboje su stasali u istom klubu – OFK Beogradu, igrali na istim pozicijama, ali se Golubović odlučio da mnogo rano napusti Srbiju.
Kada Roma zove, teško da bi bilo ko odbio, ali se to nekada ne čini ispravnim. Golubović se nadao da će mu odlazak u Rim pružiti totalnu afirmaciju u svetu fudbala, međutim, Roma ga je prosleđivala na razne pozajmice i njegov put je išao silaznom putanjom, da bi se “skrasio” u ekipi Kortrijka, koja ruku na srce, nije ekipa o kakvoj je maštao u svom usponu pre par godina.
Ivan Šaponjić i Danilo Pantić su produkti čuvene Partizanove škole fudbala.
Takav talenat dugo nije viđen na našim prostorima i sve je krenulo po njih kao iz bajke. Debitanti u prvom timu sa 16, 17 godina, golovi, titule i Večiti derbiji, a onda kao i u slučaju njihovih prethodika – inostrantvo.
Pantić je dobio poziv Čelsija, dok je Šaponjić prodat u Benfiku. Dva velika kluba i još premladi igrači za bilo kakvo učestvovanje u tim uspesima. Pozajmice su bile neminovnost. Pantić se ponovo vratio u Partizan, bio u Mađarskoj, da bi od ove sezone u Čukaričkom pokušao da oživi karijeru i vine se u malo jaču ligu.
Sa druge strane Šaponjić je “rešetao” za rezervni tim Benfike, da bi se odjednom našao u Atletiko Madridu, ali prejaka konkurencija među napadačima mu nije ostavljala prostor za bilo kakvu šansu.
Jeste bio na terenu na Kup mečevima, međutim, nije se nešto proslavio, da bi ga Dijego Simeone “preselio” na novu pozajmicu u ekipu Kadiza.
Ipak, ni tamo nije standardan, pa ga skoro sigurno već od leta čeka novi klub i novo dokazivanje da još uvek može da napravi nešto u svojoj karijeri.
Falćineli oduševljen: Ovo mi je prva titula u karijeri, Stanković nas je mnogo naučio!
Komentari (0)