Februar je drugi mesec u godini i u julijanskom i gregorijanskom kalendaru. Ima 28 dana u običnoj (prostoj) odnosno 29. dana u prestupnoj godini i jedini je mesec koji ima manje od 30 dana.
Dobio je ime od grčkog (Φεβρουαριος) i latinskog (februarius) što znači pročišćenje, pa je tako u Starom Rimu to bio mesec u kome su se vršila žrtvoprinošenja za očišćenje od grehova. Srbi i neki slovenski narodi zovu ga i “sretenjski mesec”, “veljača” ili “sečko”.
29. februar je datum koji se javlja svake četvrte godine i naziva se “skočnim, plelaznim ili dodatnim danom”. Dodaje se u kalendar u prelaznim godinama kao korektivna mera kako bi se uspostavila ravnoteža vremena i rotacije Zemlje oko Sunca. Naime, vreme koje je potebno našoj planeti da uradi jednu punu rotaciju oko Sunca (solarna godina) traje otprilike 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi, ali gregorijanski kalendar u godini ima 365 dana, pa se tako na našim kalendarima i časovnicima vreme menja u skladu sa Zemljom i njenim dobima. Ovih dodatnih nešto više od 5 sati upravo su razlog za to što postoje prestupne godine.
Zašto baš februar dobija dan više, a ne neki drugi mesec? Odgovor je u tome što ostali meseci u julijanskom kalendaru imaju 30 ili 31 dan. Međutim, februar je imao 30 dana za vreme vladavine Julija Cezara, kao i jul mesec koji je po njemu dobio ime, dok je avgust imao samo 29 dana. Kada je Cezar Avgust postao car on je dodao dva dana u “svom” mesecu, kako bi avgust bio isti kao jul, zbog toga je februar izgubio dane.
Rimski kalendar je imao 355 dana u godini sa još 22 dana u mesecu svake druge godine, sve dok Julije Cezar nije postao car i naredio svom astronomu Sozigenu da osmisli bolji sistem u prvom veku. Sozigen je odlučio da godina ima 365 dana sa dodatnim danom na svake četiri godine i tako je nastao februar sa 29 dana.
Međutim, nije svaka četvrta godina i prestupna. Prestupna godina je svaka godina koja je deljiva sa četiri, ali to ne važi za godine kada su obe deljive sa 100 i nedeljive sa 400 (na primer 2016, 2020, 2024. su prestupne). Godine koje označavaju kraj veka izdvojene su od ovog pravila. One moraju biti deljive sa 400 da bi bile prestupne godine. Dakle, 2000. i 2400. su prestupne godine, ali 2100. neće biti.
Svrha prestupnih godina jeste u usklađivanju kalendarske sa solarnom godinom, kako bi se prolećne ravnodnevnice dešavale “na vreme”. Međutim, čak ni dodatni dan u februaru svake četvrte godine ne može da osigura potpuno tačno usklađivanje, zbog čega se naučnici ponekad pozivaju na “prestupnu sekundu”. Prestupna sekunda je dodavanje jedne sekunde, što se povremeno primenjuje na koordinirano univerzalno vreme kako bi se smanjila razlika između preciznog vremena koje merimo satovima i nepreciznog solarnog vremena, koje varira zbog dugotrajnog usporavanja rotacije Zemlje. Prestupna sekunda je dodata na kraju juna prošle godine, neposredno pre ponoći u 23:59:60. Atomsko vreme je konstantno, ali se Zemljina rotacija postepeno usporava na oko 2000 sekundi dnevno.
Zanimljivo je da je moderni iranski kalendar solarni kalendar sa osam prestupnih dana umetnutim u 33-godišnjem ciklusu. Takođe, indijski nacionalni kalendar i kalendar Bangladeša uređuju svoje prestupne godine tako da je prestupni dan uvek blizu 29. februara po gregorijanskom kalendaru.
Evo još nekih zanimljivosti u vezi sa 29. februarom:
– u Velikoj Britaniji i Irskoj od 18. veka na današnji dan žene prose muškarce, ta se tradicija naziva “Dan mladoženja”;
– u Škotskoj se smatra da je prestupna godina loša za stoku i njihova izreka je da prestupna godina nikad nije dobra godina za ovce;
– u Italiji i Grčkoj se veruje da u prestupnoj godini ne treba donositi važne odluke, poput venčanja;
– u mnogim zemljama trgovci daju velike popuste baš na ovaj dan. Zato obratite pažnju, možda ćete moći da kupite baš ono što ste želeli po veoma povoljnoj ceni;
– osobe koje su rođene 29. februara imaju priličan problem sa proslavom svog rođendana, ali događa se i da neko umre baš na taj dan. Na svetu postoji oko 4 miliona ljudi koji su rođeni 29. februara. Verovatnoća da će se neko dete roditi baš na ovaj datum je 1:1.500. Ako bi osobe koje su došle na svet 29. februara slavile rođendan samo svake prestupne godine, onda bi se računalo da polaze u školu sa nepune dve godine, punoletstvo stiču sa četiri i po, a u zlatnim četrdesetim osećaju se kao desetogodišnjaci. Kada budu bake i deke, računa se da imaju svega 15 godina.
Svima koji danas slave divan dan, Objektiv.rs, želi srećan rođendan!
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)