Posle duge dve decenije od hapšenja Slobodana Miloševića, Dragutin Milovanović Minja (63), nekadašnji član Glavnog odbora SPS, bliski saradnik i čovek od najvećeg poverenja bivšeg predsednika Jugoslavije, za Objektiv iznosi nepoznate detalje o životu ovog, za njega najvećeg sina srpskog naroda.
Milovanović otvoreno priča i o drugim članovima porodice Milošević, ali i najbližim Slobinim saradnicima. Bez zadrške govori i o onima koji su bivšeg predsednika, kako tvrdi, izdali. Odmah na početku razgovora Minja navodi da Milošević ni pred jednom dušmanskom silom nije povio glavu, a kamoli savio kičmu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Vlast koja ga je smenila, a koja je došla kao plaćenička NATO propagandna mašinerija, mnogo se ogrešila o svog predsednika, prodala ga i izdala, ali o tome će svoj sud istorija tek dati – ovako jednom rečenicom Milovanović sumira veliko nezadovoljstvo naroda i razočaranje u petooktobarsku vlast.
Dane pred hapšenje 1. aprila 2001. Milovanović ponovo proživljava pred nama, otvarajući za njega bolne rane, koje su i posle toliko vremena sveže.
– U vili „Mir” bio sam skoro dva meseca pre hapšenja. Sa prvim informacijama da mu je DOS spremio put za Hag, morao sam da budem uz svog predsednika sa nekoliko svojih drugova. Razgovarali smo, a narod je dolazio i okupljao se ispred vile. Morali smo tim ljudima da pokažemo da je Slobodan još tu, da je uz njih i da nije uhapšen, kao što je bilo javljeno u medijima. Imao sam tu čast da izlazim sa njim ispred vile i stajao odmah iza njega – govori Milovanović, pokazujući fotografije koje tome svedoče, pa nastavlja:
– Ljudi su ga grlili, uzvikivali „ne damo te”, a on im je srdačno odgovarao i hrabrio ih. Nije ni razmišljao gde će da završi, a znao je to vrlo dobro. Takav je bio Sloba. I u tom Hagu se on držao dostojanstveno, kao da to nije bio zatvor. Sam je spremao odbranu, jer za advokata nije hteo ni da čuje.
Piše: Goran Mitrović
Nastavak ove priče pročitajte u sutrašnjem izdanju štampanog Objektiva.
šta ćovek neće da čuje od ove lopuže...ostavio je svoje crnogorce na kosovo pa se se sada baškari u Beogradu....sve se vraća sve se plaća...
Upravo ljudi kao Minja Milovanović, Bogdan Kecman, Drgan Damjanović, Kosta Bulatović...su doveli svojim ponašanjem na Kosovu do tragedije deva naroda 1998 i 1999...slušao sam Minju na Happz...glumi kao Kosovac što zna da glumi...zna on vrlo dobrop šta su božurci radili po Kosovu 1990-99...nije im bilo dosta stanova...položaja plata...privilegija...sve borac do borca a kad je puklo prvi su pobegli...Minja se čak hvali sinož kako je njegov otac prodao kuću i plac za 300000 evra...sećam ga se kako je na sastancima glumatao srbendu, uvek bahat, pun mržnje ne prema albancima nego prema svakome ko bi mu rekao da nije u pravu...te on ide na Kosovo...te ima prijetelje albance...laže kad zine......neverovatno je da ti ljudi uopšte ne nameravaju da se izvine sopstvenom narodu za zlo koju su mu naneli...uostalo, pošteno rečeno ako su kosovski srbi slučali ovakve kao on i ostali SPS ovci...srbija nije ni zaslužila kosovo...