Miodrag Radonjić podržao da se Lečić SKLONI iz predstave, sad poručuje: Ne branim ga, niti NAPADAM

Miodrag Radonjić, najprepoznatljiviji po ulozi Baće u filmu i seriji „Južni vetar”, čiji nastavak se očekuje u septembru, nije zapostavio ni pozorište, pa će 15. aprila u BDP biti premijerno izvedena predstava „Baal”, reditelja Dijega de Brea, u kojoj Radonjić ima jednu od vodećih uloga.

Pored poslovnih uspeha, Miodrag je pre nekoliko meseci dobio i najvažniju životnu ulogu kada je postao otac, a on i njegova izabranica Milica su nasledniku dali ime Sava.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Na društvenim mrežama vas mnogi nazivaju kraljem transformacija, da li je to deo talenta ili to ipak može da se nauči na akademiji?

“Na akademiji se uči oblast „Lik”, gde se detaljno obrađuje kako da se prenese neki karakter. Na koji način će glumac doneti karakter, to je već individualna stvar. Pavle Vuisić, recimo, nije imao neke bog zna kakve fizičke transformacije, ali je on uvek donosio novi lik koji je bio naslonjen na njega lično, što je u stvari neophodno. Gluma ne postoji bez tebe, ne možeš da budeš neko drugi, ti si ti. Samo upotrebljavaš određene procese da budiš neki tuđi karakter u sebi. Što se tiče fizičke transformacije, to veoma cenim i volim da vidim, ali nije neophodno”.

U poslednjih desetak godina imali ste 25 uloga u filmovima i serijama, u Rusiji i u Srbiji. Koje su najveće razlike između srpske i ruske filmske industrije?

“Glavna razlika je ekonomska. Oni imaju više novca i onda to sve izgleda drugačije. Na primer, kod nas na snimanju nekog niskobudžetnog filma glumci u pauzama sede na stolicama na rasklapanje, a tamo sede u jednom vagončiću koji mi zovemo trejler. Pri snimanju kaskaderskih scena je, takođe, velika razlika, oni imaju sajle koje te dižu, spuštaju, povlače, na primer kada padne bomba, sajla te povuče, pa ćeš ti da skočiš, a kod nas kada padne bomba ti sam skočiš, pa to pokušavamo da što bolje dočaramo kroz montažu”.

Nakon filma „Dara iz Jasenovca” mnogi su pričali o talentu devojčice Biljane Čekić.  Da li mislite da bi glumci trebalo da joj pomognu da postane profesionalac?

“To je put koji ne može biti isplaniran, tako je sa umetnošću. Mi ne znamo kako će se njen talenat razvijati kada bude bila zrelija. Ne znamo da li će ona uopšte poželeti da se time bavi kada bude imala 18 godina, kada bude imala drugu svest o životu”.

Da li ste vi odmalena želeli da se bavite glumom?

“Nisam. Međutim, od malih nogu sam bio šoumen i želeo sam da skupljam pažnju i da se uvek nešto dešava”.

Šta je to što može da rasplače čuvenog Baću?

“Emotivnost bilo koje prirode, dobar film ili serija, ali i situacije u privatnom životu. Dešavalo mi se da me neko povredi do te mere da osetim da mi se zbog toga plače”.

Oglasio se Miodrag Radonjić: Evo šta je rekao o IZBACIVANJU Branislava Lečića iz predstave

Nedavno ste postali otac, kako ste se osećali kada ste prvi put ugledali svog sina?

“Plakao sam od sreće kada mi se sin rodio. Taj osećaj koji sam tada imao ne mogu da verbalizujem, ali svako ko to oseti može da razume to što ja sada ne umem da objasnim. On je još uvek beba, ali je potpuno svoj”.

S obzirom da ste bili jedan od glumaca koji su potpisali da Branislav Lečić ne igra u predstavi „Kad su cvetale tikve”, šta mislite o toj situaciji i optužbama na njegov račun?

“Ne želim uopšte da se bavim time, da li je neko kriv ili nije i na koji način. Za to postoje institucije, a ja nisam ni sudija ni pravnik. Pisalo se da kolege žele da ga izbace iz predstave „Kad su cvetale tikve”, ali to nije tačno, već da ne igra sada, dok on ne reši svoje privatne stvari. Pa kada se to sve razreši, onda da se eventualno vrati da igra predstavu, u kojoj se, između ostalog, dešava silovanje. To je bio razlog. Samo sam to podržao, a nikoga nisam napadao ili branio”.

Mila Marinović