Budimpešta je nekada bila poznata kao “grad samoubica”, a Mađari su pokušali da reše ovu sitauciju na veoma bizaran način. Tridesetih godina XX veka stopa samoubistava u Budimpešti je bila izrazito visoka.
Mnogi navode da su se Mađari i dalje suočavali sa posledicama Prvog svetskog rata. Velika Depresija i ekonomska kriza takođe mogu biti neki od razloga.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Jedan od najčešćih načina da Mađari oduzmu sebi život bio je skok sa mosta. Upravo zbog toga, policijske brodske patrole uvek su bile u pripravnosti.
Sa druge strane, tvrdilo se da je okidač samoubistava bila pesma “Gloomy Sunda”“ u kojoj muškarac želi da se ubije jer je izgubio ljubav svog života. “Anđeli te nikada neće vratiti. Da li će biti ljuti, ukoliko ti se pridružim?” Bilo je spekulacija da je ova pesma zabranjena na mađarskim radio stanicama.
Pesmu „Gloomy Sunday” (poznatu i kao „Mađarska samoubilačka pesma”), pomenutu gore, komponovao je Šereš Režo i objavio 1933. godine. Postala je poznata kada ju je Bili Holidej obradila, osam godina kasnije.
Postoji nekoliko urbanih legendi o ovoj pesmi jer je broj samoubistava u Mađarskoj dostigao svoj vrhunac 30-ih godina što je štampa povezivala upravo sa ovom pesmom. Takođe postoje i priče o radio mrežama koje su zabranile emitovanje ove pesme, ali to je učinio samo BBC sa verzijom Bili Holidej koja je smatrana „štetnom za ratni moral”. Evo originalne verzije:
Svetom su počele da se šire glasine da je Budimpešta “grad samoubica”, tako da se hitno moralo reagovati. Hipnotista Binco i profesor Dženo smislili su čudan način kako da reše ovaj problem.
Oni su osnovali tzv. “Klub smejanja”. Verovali su da mogu naučiti ljude da se “keze”, te da će zbog toga biti srećniji. Kurs je koštao 500 dolara i trajao je šest nedelja.
Na primerima poznatih ličnosti pokazivano je kako se treba osmehivati, a naravno tu je bio i čuveni osmeh Mona Lize. Ljudi su nosili kartice na kojima je nacrtan osmeh, kako bi se na njega navikli.
Osnivači kluba su se nadali da će na ovaj način Budimpešta postati “grad osmeha”.
Nikada nije potvrđeno da je ova priča istinita, a mnogi su verovali da su je izmislili. Novinari američkog lista “Life”. Da li je izmišljena priča ili ne i dalje se spekuliše, ali svakako je jedna o najbizarnijih u istoriji.
Komentari (0)