Kanađaninu Džefu Barkentrou doslovno je prekipelo pre 10 godina dok je živeo sa suprugom i ćerkama u gradu.
Ogromne gužve, nova tehnologija koja je po njemu ubijala ljudskost i otuđivala ga od prirode, sve to bilo je previše ne samo za Džefa već i suprugu Rouz koja je celog života maštala da ima farmu.
View this post on Instagram
Tako su se jednog popodneva pokupili, spakovali samo neophodne stvari u prikolicu i krenuli put nedođije. Ali bukvalno nedođije.
Za život su odabrali jedno područje na kojem žive skoro isključivo divlje životinje, kako bi na njihovom mesu ubuduće živeli. Prikolicu su parkirali na obodu šume, gledajući da im prvi ljudi odnosno komšije budu na maksimalnoj udaljenosti. S druge strane, civilizacija je bila blizu, pa su devojčice mogle u školu i peške za nekih sat vremena.
Džef je prvo obučio Rouz, a onda i ćerke Kristinu, Ebigejl, Juliju, Kezaju i Saru da love i pre svega, ubijaju životinje. Od malena su znale da rukuju puškama i pištoljima, a od 10. godine su aktivno išle s ocem u lov.
Džef i Rouz smatraju da je ovaj potez bio najbolji mogući jer su devojčice danas pametne, poštene, neiskvarene, neotrovane novom tehnologijom, a opet, dovoljno snalažljive da u školi sve što treba nauče.
View this post on Instagram
“Mnogi su nas osuđivali kad smo odlazili. Mislili su da ćemo se brzo vratiti u grad, ali evo već 10 godina uživamo u životu u prirodi. Ne vidim da ikom od nas nešto nedostaje od civilizacije. Sve imamo – hranu, vodu, jedan telefon, sve potrepštine. Ono što devojčice ulove, to imamo na meniju. Sve je to zdravo meso”, kaže Rouz Barkentrou.
I pored života u prirodi, mora se ići u grad, makar zbog lekova ili poseta lekaru.
View this post on Instagram
“Gledamo da im svaku temperaturu samostalno snižavamo, ali moram da kažem da se za ovih 10 godina i nisu nešto razboljevale. Za koronavirus smo čuli ali potpuno smo izolovani u prirodi i samim tim, zaštićeni. Čovek će se kad-tad vratiti prirodi. Mi već jesmo”, kaže Džef.
Komentari (0)