“Ponosan sam na momke, ostavili su živote na terenu!”
Ovako je Dejan Stanković rezimirao revanš u Milanu, revanš koji umalo da postane istorijski za ekipu sa Marakane.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ipak i pored “neuspeha” napravljen je fenomenalan uspeh. Odigrati 180 minuta na istom, čak i većem nivou od kluba koji se bori za titulu Serije A zaista jeste uspeh.
Ali, vratimo se godinu dana unazad i dana kada je Dejan Stanković nasledio tim od Vladana Milojevića.
Mnogi su bili skeptični, smatrali su da veliki igrač teško može da bude i veliki trener. Pričalo se čak i o tome da je Zvezdan Terzić namerno odabrao “jako ime” za novog trenera, kako bi navijači brže preboleli odlazak Milojevića, koji je za vreme u Zvezdi napravio od nje ono što mnogi pre njega nisu uspeli.
Činilo se da je samo Dejan Stanković verovao u sebe. Počeo je svoju trenersku karijeru na mestu gde se ostvario kao igrač i došlo je vreme da se na neki način oduži klubu.
Titula mu je bila nadohvat ruke, imao je formiran tim, ali Stanković se bacio na posao kao da počinje od nule. Jednog po jednog igrača koji su bili na izlaznim vratima je vraćao u formu, dao im novu šansu, verovao u njih, a rezultat toga je sinoćni remi na “San Siru”.
Mirko Ivanić, Milan Gajić, Nemanja Milunović, Milan Pavkov… Sve su to fudbaleri koji su imali svoj crni period na Marakani.
Ivanić je došao kao ogromno pojačanje, ali po dolasku kao da su mu se noge zavezale i praktično više od godinu dana nije ništa pokazao. Onda je eksplodirao, a detonacije te eksplozije i dalje odjekuju. Od igrača na čiji su se račun sprdali gotovo svi navijači, postao je vođa ekipe i neko od koga umnogome zavisi igra ekipe. Golovi i asistencije pričaju sami za sebe.
Gajić i Milunović su takođe bili na marginama ekipe. Mladi desni bek čak nije bio registrovan za Ligu šampiona, iako je stigao kao ogromno pojačanje, a Milunović je svojim kiksevima na velikim utakmicama, “pogurao” Pankova na svoju poziciju, pa je i odlazak sa Marakane bio izvestan.
Međutim, Stanković je i njih “vratio” u život i podario im novu šansu, koju su oni maksimalno iskoristili. Gajić je postao nezamenljiv na desnom boku, dok je Milunović bio najbolji štoper grupne faze Lige Evrope. I ceo taj proces trajao je šest meseci. Toliko je Stankoviću bilo dovoljno da Zvezda ponovo dobije kvalitet na terenu.
Šta reći o Pavkovu? Bljesnuo protiv Liverpula, odigrao još nekoliko sjajnih mečeva, pa nestao. I on je kao i njegovi prethodnici bio blizu odlaska, čak su se pominjale i neke cifre, ali nešto mu nije dalo da napusti Beograd. I bolje što je tako.
Nakon zimskih priprema vratio je samopouzdanje, počeo je da igra sve bolje. Postigao pogodak u Pazaru, a nagrada za dobar rad stigla je u nadoknadi prvog meča sa Milanom. Ponovo gol i ponovo evropski velikan. I u revanšu je imao par lepih poteza, pre svih ono odlaganje lopte glavom za Kataija, pa potom i stopostotna šansa…
Nije Dejan Stanković neko ko je pao sa Marsa i stigao na klupu Crvene zvezde. Kroz sve ovo je i on prolazio, od trnja do zvezda, pa nazad. I tako u krug. On je pravi čovek za Zvezdu i ona je prava za njega.
Igrači i navijači mu veruju, a on im to poverenje vraća na pravi način. Borbom prsa u prsa i bez straha, a tako jedan klub mora da igra, pogotovo što je to Crvena zvezda, evropski velikan koji mic po mic dolazi tamo gde mu je mesto.
Piše: Nikola Husein
Ovako su “Delije” pozdravile Gobeljića posle Milana: Doček koji je malo ko očekivao! (FOTO+VIDEO)
Komentari (0)