Neizvesne prognoze, ograničavanje lične slobode i veliki finansijski gubici su stresovi koji će pospešiti povećani rizik od psihijatrijskih bolesti povezanih sa COVID-19.
Izvanredne situacije poput pandemije i potresa koji su pogodili Hrvatsku neupitno utiču na mentalno zdravlje pojedinaca i zajednice u celini. Ranija istraživanja mentalnog zdravlja u slučaju prethodnih pandemija i katastrofa potvrdila su porast psihopatoloških simptoma u pogođenim zajednicama. Neupitan je porast depresivnih i anksioznih poremećaja.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Nove istraživačke metode u demografiji i javnom zdravstvu
Sve ove uočene pojave pokušali su izmeriti i u Hrvatskoj, zbog čega su se poslužili praćenjem digitalnih tragova, koji su glavni izvor inovacije u kontekstu digitalne demografije i javnog zdravstva.
Smatraju da analitički alat Google Trendsa može služiti kao koristan alternativni izvor podataka u demografiji i javnom zdravstvu i da može pružiti vrlo korisne uvide u prirodno kretanje stanovništva, spoljne migracije, ali i porast anksioznosti u društvu.
Alati Google Trendsa mogu “dohvatiti ono što se događa u umu korisnika na neinvazivan način”.
Uvereni su da ova metoda može dati neke korisne uvide u probleme mentalnog zdravlja hrvatskog stanovništva ili identifikovati tragove koji bi mogli uticati na mentalno zdravlje u određenom razdoblju. S metodološkim usavršavanjem ova bi se metoda tako mogla koristiti u smislu preventivnih mera, ali i kao proaktivni izvor i pravovremeni indikator učinaka zdravstvene politike na mentalno zdravlje stanovništva. Naročito s obzirom na to da su tradicionalne metode istraživanja dugotrajne i skupe.
Rezultati
Prva indicija pogoršanja mentalnog zdravlja stanovništva Hrvatske je veliki porast pretraživanja za pojmom “psihijatar”, “psiholog” i sl. Takođe su uočili porast pretraga za lekovima za smirenje poput Normabela i sl. Nedavno istraživanje psiholoških posledica pojedinaca u karantinu pokazalo je brojne negativne emocionalne ishode uključujući stres, depresiju, nesanicu, strah, zbunjenost itd., od kojih su neki postojali i nakon ukidanja karantina.
Emocionalna cena krize pokazala se posebno velikom za zdravstvene radnike. Osnovana povezanost između COVID-19 i mentalnog zdravlja je bila najjača za doba od 30 do 49 godina, posebno za žene, zanimanje medicinske sestre. Kada pogledamo rezultate najtraženijih pretraživanja u Hrvatskoj pre i nakon zaključavanja, ne iznenađuje da su se uobičajene dnevne teme i razbibrige poput utakmica i slično potpuno pomerile u smeru zdravstvenih i drugih problema.
Iako su potrebne dalje studije, preliminarni rezultati pokazuju izvodljivost korišćenja internetskih podataka za uspostavljanje neinvazivnih sistema nadzora stanja mentalnog zdravlja koji zaobilaze mnoge nedostatke postojećih istraživačkih metoda.
Porast porodičnog nasilja
Stručnjaci širom sveta prepoznaju takođe rizik od povećanja porodičnog nasilja tokom pandemije COVID-19. Ekonomski stres može dovesti do psihološkog stresa, lošeg mentalnog zdravlja i neprilagođenih strategija suočavanja, što je povezano s povećanim rizikom od porodičnog nasilja. Dodatan stres roditeljima donosi i zatvaranje škola.
Povećano nasilje u oporodici takođe je poraslo smanjenjem spoljne pomoći i mogućnostima da se sigurno napusti nasilna veza. Razna ograničenja i „lockdown“ mogu prisiliti partnera i decu da ostanu u nasilnom domu, a smanjuje se i spremnost i sposobnost potražiti pomoć tokom pandemije.
Izbijanjem pandemije u Hrvatskoj uočava se i snažan skok pretraživanja pojma “razvod braka”, a uočava se i porast problema vezanih za alkoholizam, budući da se pretražuju pojmovi koji bi mogli biti indicija povećanih problema s alkoholizmom i nasiljem poput “kako lečiti alkoholizam” i sl.
Komentari (0)