Institut za religijske poslove, poznatiji kao Vatikanska banka, najavio je da ove godine neće podneti izveštaj o poslovanju za 2020. zbog posledica pandemije. U 2019. godini ova banka ostvarila je dobit od 38 miliona evra, što je dvostruko više u odnosu na 2018. godinu.
Objektiv otkriva ZAVERU u Vatikanu! Nemac vodi UDAR na papu, reči o SILOVANJU mu neće oprostiti
Ovo je, inače, bio prvi finansijski izveštaj o misterioznim poslovima te banke, koja „leži” na milionima.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Stroga tajna
Prema godišnjem izveštaju koji je Vatikan objavio, predsednik upravnog odbora banke Žan Batist de Fransi rekao je da je 2019. bila „povoljna godina”, a da profit odražava „oprezan pristup u upravljanju institutom, imovinom i osnovnim troškovima.
Vatikan u PANICI: Od korone PREMINUO Papin doktor, proveravaju kad su poslednji put bili u kontaktu
U izveštaju stoji da je Vatikanska banka na kraju godine raspolagala imovinom u vrednosti od 5,1 milijardu evra, što uključuje depozite i ulaganja blizu 15.000 klijenata, uglavnom, kako stoji u zvaničnom izveštaju, pripadnika katoličkih verskih redova širom sveta, vatikanskih kancelarija i ostalog sveštenstva. Realnost je sasvim drugačija, ova banka je podeljena po regijama i zemljama, tako da podaci mnogo variraju.
Ima 15.000 klijenata
Podatak o zvaničnih 15.000 klijenata se odnosi na privatna lica koja imaju svoje ime i prezime. Interesantno je da niko ne zna koliko ima klijenata koji svoje račune kriju pod brojem, a njihov broj banka nikad nije i nikad neće objaviti.
OBRT u slučaju PAPE i vrele Brazilke: Vatikan se oglasio posle lajkovanja golišavih fotografija
Mnogi analitičari smatraju da se tu kriju veliki iznosi novca od raznih obaveštajnih službi iz „crnih fondova”, kao i pare od velikih kompanija širom sveta koje hoće da sklone novac od vlasti svojih država i tako ne plate porez, a onda kroz finansijske transakcije „operu” prljav novac i tako ga provuku u legalne tokove.
Veo misterije
Niko nema predstavu o tome šta sve Vatikanska banka drži u svom vlasništvu, kakvo je njeno finansijsko stanje i koje su joj bankarske aktivnosti. Sve to je potpuno tajno i poznato je samo papi i kardinalskoj komisiji koja je nadzire. Veo misterioznosti koji obavija ovu ustanovu je razlog zbog čega su mnogi uvereni da je to institucija koja drži pola sveta i tajno upravlja planetom ili barem to pokušava.
Pretpostavlja se, međutim, da postoje njene masovne investicije u bankama i trgovinskim korporacijama širom sveta, a posebno u Italiji. Premda većina ljudi misli da je Vatikanska banka neka hiljadugodišnja institucija, istina je da ona nije stara ni vek. Osnovana je 27. juna 1942, za vreme pape Pija XII, koji je tokom svog mandata ostao najpoznatiji po tome što je sklopio konkordat sa nacističkom Nemačkom, čime su uređeni odnosi Svete stolice i Trećeg rajha.
Smrt „božjeg bankara”
Kao još jedna od brojnih kontroverzi Vatikanske banke je i ta što su italijanske vlasti posle Drugog svetskog rata mnogo puta vodile borbu sa njom zbog pranja novca, ali nikada u tome nisu imale uspeha. Najveći politički i finansijski skandal u posleratnoj Italiji imao je upravo veze sa Vatikanskom bankom. Naime, 1982. predsednik ove konspirativne ustanove bio je nadbiskup Pol Marcinkus koji je dao pismenu podršku Banci Ambrozijano, kojom je tada predsedavao tzv. „božji bankar” Roberto Kalvi.
Iako se očekivalo da će doživeti kolaps, u tom trenutku je Vatikanska banka držala oko 10 odsto deonica Banke Ambrozijano. Kalvi, koji je bio član masonske lože „Propaganda Due”, osuđen je zbog kršenja italijanskih zakona, ali je zahvaljući lažnom pasošu pobegao iz Milana u Englesku.
Nekoliko dana kasnije pronađen je mrtav ispod londonskog mosta Blekfrajers. Ime tog mosta, „Crni fratri”, mnogi smatraju jasnim dokazom umešanosti Vatikanske banke u njegovu smrt.
Pišu: Goran Mitrović/Filip Radojičić
Ove i mnoge slične tekstove čitajte u štampanoim izdanju lista Objektiv.
Komentari (0)