Izdavaćka kuća “Sumatra” pripremila je pravu poslasticu za ljubitelje pisane reči.
Pred čitaocima su u dva toma priče i pesme (“Otkrovenje staroslovenskih priča”) i roman (“Burleska gospodina Peruna boga groma”) Rastka Petrovića iz njegovog poratnog perioda (1919-1928).
Iako je svoje obrazovanje sticao u pariskim bibliotekam i galerijama, Rastko, inače rođeni brat naše čuvene slikarke Nadežde Petrović, zanimao se za mitsku prošlost i arhetipske predstave, čije tragove je pronalazio i proučavao u narodnim umotvorinama.
Njegov prvi i prema mišljenju mnogih najoriginalniji roman srpske avangardne književnosti “Burleska gospodina Peruna boga groma” izlazi 1921.
Reč je o humorističkom štivu koje obiluje mitovima, bajkama, predanjima, apokrifima i gde se dionizijski Perun, bog groma, druži sa Svetim Petrom i Van Gogom.
Da, u Rastkovom svetu se najpoznatiji flamanski slikar druži sa Perunom i starim Slovenima, jer šta ima prirodnije od toga, a odmah zatim 1922. izlazi njegova prva i jedina zbirka pesama “Otkrovenje”.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
I dok je kritika bila skeptična i s neodobravanjem gledala na Rastkovu poetiku, pohvale su stizale od Crnjanskog, Andrića, Vinavera, Ristića i Isidore Sekulić.
Kritičari i pisci naklonjeni tradicionalnoj literaturi su roman dočekali nna nož, a sa druge strane, Ivo Andrić je smatrao da su stranice Petrovićevog romana “pune rasta, pokreta, plođenja, znoja, igre, patnje želje i smeha”.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Stanislav Vinaver navodi da je bio “neizmerno srećan” kad je dobio rukopis “Burleske”:
“Iznenada sam došao do nečeg što nisam umeo sam da zamislim, a što sam slutio. Ja sam bio uveren da i mi (pa i baš mi) možemo i moramo stvoriti veliku poeziju, svetsku, kosmičku. Ne nekakvu otužnu i bljutavu imitaciju slučajnih tuđinskih odsjaja, već nešto prisno naše, vezano za naš jezik i naše živce“, dodavši na kraju da je “sav Beograd kupovao knjigu da se smeje i da vrište. Bila je to jeres u svetu dobronamernih grešnika”.
Komentari (0)