Jedne noći u januaru 1991. godine Dijego Maradona – najveća fudbalska svetska zvezda (igrao za Napoli u tom momentu) – okušao je da u miru i tišini naruči dve prostitutke od poznanika napolitanske mafije.
Kada je obavio poziv, bio je izolovan, izmoren od slave i konstantne pažnje koju je imao, nemogućnosti da se kreće po Napulju bez medijske pažnje. Želeo je da pobegne od svega i beznadežno se navukao na kokain.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Jedna od dve dame noći koje je zvao, tražila je tom prilikom od njega da se javi njenom sinu, što je Dijego i uradio.
“Čovek je pokušao da od svega pobegne koristeći seks, drogu, alkohol, ali u sredini svega toga, imaš dete koje ga preko telefona pita o poslednjoj odigranoj utakmici. Ako stavite to u epizodu Sopranovih, mislićete da je smešno, ali rekli biste da je nemoguće da se desi u stvarnosti. Ali, desilo se. Takav je bio Dijegov život”, rekao je Asif Kapadija, režiser dokumentarca o Maradoni koji će se emitovati ove sedmice.
Ono što Maradona nije znao je činjenica da je policija prisluškivala taj poziv, a posle ga je koristila kada ga je optužila za posedovanje kokaina, koji je jednom prilikom ponudio i prostitutkama, stavljajući ga tako u promet. U aprilu iste godine, test krvi je pokazao tragove “belog praha” u njegovom organizmu, pa mu je zabranjeno da igra narednih 15 meseci. Tada je pobegao iz Italije u Argentinu i brzo je i tamo uhapšen zbog kokaina.
“Kad je stigao u Napulj, imao je svetlo u očima i veliki osmeh. Ali kada je napustio taj grad, bio je slomljen, oštećen i potpuno unakažen iznutra”, rekao je Kapadija.
Šokantan pad jedne takve veličine, najvećeg igrača svoje generacije, jedinog pravog pandana Mesiju i Ronaldu bio je logičan sled okolnosti.
Za razliku od njih, Maradona je bio veliki romantik, čovek koji je došao praktično od favele do vrha svemira. Bio je jedan od osmoro dece, rođen je 1960. u siromašnoj porodici u Buenos Airesu. Već od malih nogu pokazivao je fudbalsko znanje i umeće, pa je interesovanje za njim raslo sve više i više.
On je već sa 15 godina potpisao za Argentina Juniorse, a od plate koju je tamo zarađivao izdržavao je celu porodicu.
Brzo potom potpisao je za Boka Juniors, pre nego što ga je 1981. godine dovela Barselona. Tu su i počeli njegovi pravi problemi. Na meču finala Kupa kralja 1984. godine sa Atletik Bilbaom Maradona je učestvovao u skandaloznoj tuči, tokom koje je udario protivnika nogom u facu nokautiravši ga. Da stvari budu još gore, sve je uživo gledala španska kraljevska porodica.
Posle te epizode, samo je Napoli hteo da rizikuje i dovede ga. Činilo se da je to pad njegove karijere, ali čim ga je 80.000 ludih Napolitanaca dočekalo na stadionu, bilo je jasno da će tamo postati božanstvo. Bio im je potreban heroj i dobili su ga.
Mali, brz, jak na lopti, teško ga je bilo oboriti, blagosloven tehnikom i fudbalskom inteligencijom, postao je bog Napulja, sa kojim je odmah bio kandidat za najviša odličja.
Slična priča o njegovom uspehu kao u Napulju, dogodila se na Svetskom prvenstvu 1986. godine, kada je Maradona dao ona dva legendarna gola Englezima u pobedi od 2:1, kada su ga nazvali “božja ruka”.
Posle toga je postao nacionalni heroj svoje zemlje. Uspesi sa Napolijem samo su se nadovezali na ovaj uspeh. 1987. godine odveo ih je do prve titule, postigavši 10 pogodaka usput.
“Ako pričate loše o Maradoni, pričate loše i o Bogu”, rekao je jedan fan Napolija.
Ono što je bio problem, poistovećivanje sa bogom je loše uticalo na njegovu psihu.
Pošto mu je trebalo da se malo odvoji od te slave, počeo je da sarađuje sa poznatom napolitanskom mafijom “Kamorom”, koja mu je ponudila zaštitu od budnog oka javnosti i radoznalih navijača. Iako je bio oženjen za dugogodišnju devojku Klaudiju Vilafane u tom momentu, poznate su njegove afere, posebno sa Kristijanom Sinagrom, drugaricom njegovih sestara. Sigagra je rodila njegovog sina Dijega juniora 1987. godine, a uživo na televiziji je rekla da je to zapravo Maradonino dete.
“To što nije priznao sina, bila mu je prekretnica u životu. Na vrhu svoje slave i dostignuća, Maradona se osećao kao da nikad ne sme da pokaže slabost, pa je počeo da laže. Taj put ga je i vodio ka propasti”, rekao je autor već pomenutog filma o njemu.
Tek 2016. godine je priznao sina, a od tada je objavljeno da postoji još šestoro njegove dece za koju on nije znao.
Iako je na terenu sa Napolijem osvajao praktično sve, njegov uspeh se loše ogledao na mentalno stanje. Želeo je nešto tiši život, daleko od fudbala, a njegovi poroci bili su praktično jedini pravi izlaz.
“Čak i navijači Napolija pričali su o tome da bi trebalo da ga prodaju, jer bi mu to možda pomoglo u životu”, otkriva Kapadija.
Najstrašnije stvari desile su se tokom Svetskog prvenstva 1990. godine u Italiji. Argentina je pobedila Italiju na penale, Dijego je dao poslednji jedanaesterac, pa je zbog toga od heroja postao “persona non grata” u svojoj drugoj kući. A onda su počeli problemi sa zakonom, policijom, kokainom, prisluškivanjem telefona, prostitucijom. Svi ti problemi pratili su ga do samog kraja života.
Ranije ove godine postao je trener Himnasija la Plate nije hteo da odustane. Argentinci su ga i dalje voleli, bez obzira na sve.
“Odbio je da odustane, nikada neće da se penzioniše i otvori pab u Irskoj ili nešto tome slično. 30.000 ljudi mu je dolazilo na treninge, toliko je zemlja bila luda za njim”, zaključio je reditelj novog dokumentarca o njemu.
Komentari (0)