Krivična dela u okviru porodičnog nasilja druga su po učlestalosti u Srbiji, odmah nakon krađa, pokazuju podaci iz izveštaja o punoletnim počiniocima krivičnih dela Republičkog zavoda za statistiku. Dok većina krivičnih dela ima trend opadanja od 2015. do 2019. godine, broj prijavljenih, ali i osuđenih porodičnih nasilnika sve više raste. Tako je tokom prošle godine bilo više od 10.000 prijava okarakterisanih kao dela “protiv braka i porodice“.
Pored ovog podatka posebno zabrinjavaju još dve činjenice – da žene vrlo često nakon što prijave nasilnika odustaju od daljeg gonjenja, pa većina njih i ne biva osuđena i druga, da oni koje stigne ruka pravde, najčešće dobijaju tek uslovnu kaznu.”.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Stručnjaci već godinama upozoravaju na činjenicu da su nasilnici uglavnom i povratnici, a kao utrok tome ne odbacuju činjenicu da nasilnici često ostaju nedovoljno kažnjenji, kao i da ne haju previše za kazne “zabrane prilaska”.
Kriminolog Božidar Spasić smatra da je pordično nasilje jedno od najkomplikovanijh krivičnih dela jer se radi o jednoj ćeliji društva kakava je porodica.
„U devedeset odsto slučajeva žene koje prijavljuju nasilje, na kraju da bi sačuvale porodicu odustaju od tužbi“, kaže Spasić.
Govoreći o porastu nasilja, Spasić kaže da se pored uslovnih kazni javlja i problem što kazne koje podrazumevaju zabranu prilaska nisu dugog veka i da se u tom slučaju ne postavlja pitanje kazne već dužine njenog trajanja, kao i da bi trajna zabrana prilaska bila jedno od rešenja. Takođe, navodi Spasić, nasilnici su često povratnici, a da model na koji bi se i tokom izvršavanja kazne, ali i kasije pratili ne postoji.
„Onoga kome je zabranjen prilazak treba na neki način obeležiti, da nosi neku narukvicu, i na taj način da može da se prati“.
Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće kaže da bi bilo dobro kada bi se kažnjavanje zabrane prilaska oštro kažnjavalo, takođe podvlačeći da su nasilnici uglavnom povratnici.
„Znate, ima nasilnika koji sačekaju da im ta zabrana prilaska istekne, pa onda ponovo rade isto, a ima i onih koji bez problema prekrše zabranu i odmah nastavljaju da prave problem ženi i porodici“.
Komentarišući to što je uslovna kazna još uvek najčešća u sudskoj praksi, Stanojević kaže da je to veliki problem, navodeći da razlog koji stoji u obrazloženju takvih kazni i glasi da je bitno da taj neko radi i izdržava porodicu, nije dovoljan da bi nasilnik bio na slobodi. Ona je navela primer gde je nasilnik detetu polomio ključnu kost, a onda je pušten na uslovnu kaznu uz obrazloženje da je “otac troje maloletne dece”.
Piše : Milica Vojtek
Komentari (0)