Ljutnja na druge zato što ne nose maske, strah od gubitka novca i zabrinutost da će epidemija korone trajati još četiri, pet godina, samo su neki od razloga zbog kojih je čak 5.000 ljudi okrenulo broj telefona 19833 za psihosocijalnu podršku osobama koje se suočavaju sa problemima vezanim za kovid-19.
Linija je počela ponovo da radi pre nedelju dana, dnevno ima oko 25 poziva i u većem broju se javljaju žene. Profesija kojoj je psihološka pomoć najpotrebnija, jesu zdravstveni radnici, potvrđuju za Objektiv iz Saveza društava psihoterapeuta Srbije.
Mnogi su već zaraženi
Mnogo ljudi koji traže pomoč psihologa nalazi se u izolaciji ili ima simptome kovida, kaže za naš portal Uroš Pavlović, predsednik Asocijacije edukativnih praksi.
“Među psihoterapeutima koji razgovaraju sa ljudima, sada ima onih koji su preležali kovid, zbog čega je mnogima lakše kada sa njima razgovaraju. Isto tako, među onima koji pozivaju, sve je više ljudi koji su zaraženi”, kaže Uroš Pavlović.
Bes zbog nepoštovanja mera
Za razliku od marta i aprila, kada su se pozivi pretvorili samo u probleme kao što su manjak druženja i bliskosti, sada je situacija donekle obrnuta.
“Tokom perioda vanrednog stanja, ljudi su bili usamljeni ili su imali mnogo porodičnih problema. Tu se javljao bes zbog izolacije, tuga i samoća. Sada je situacije obrnuta, sve je više onih koji se plaše drugih ljudi i koji su ljuti kada neko ne poštuje mere, koje njima ulivaju sigurnost i umanjuju strah”, kaže naš sagovornik.
“Epidemija se nikada neće završiti”
Najčešće je prisutna zdrava doza straha, kada je neko u okolini zaražen, kaže Uroš Pavlović.
“Tada nas pitaju šta da radimo, kako da se ponašamo. Mnogo je ljudi koji imaju realne probleme, rizik od finansijske propasti i gubitka posla. Moramo na sve načine da obodrimo ljude ili čak, sa njima razmatramo neke nove ideje. Ima onih koji su čuli da epidemija trajati četiri godine, da niko neće preživeti… To su situacije u kojima moramo da im vratimo realnu sliku trenutne situacije”, kaže psihoterapeut.
Od anonimnosti do objave knjige
Često se dešava da su pozivi anonimni, jer je većini ljudi neprijatno da govori o svojim strahovima pod punim imenom i prezimenom.
“Neki ne govore ni odakle zovu niti koliko imaju godina. Ima tu raznih situacija, ali svima nam je neprijatelj i strah svima isti. Jedna devojčica mlađa od 18 godina, koja je imala lošu situaciju u kući zbog cele situacije, rešila je da se izbori sa strahovima tako što je napisala knjigu o ovom periodu, u kojoj smo mesto zauzeli i mi psiholozi, koji smo joj pomagali tokom ovog perioda”, kaže Uroš Pavlović.
Piše: Aleksandra Vasić
Preuzimanje teksta ili delova teksta dozvoljeno isključivo uz navođenje izvora i linka ka stranici Objektiv.rs
Komentari (0)