Nije bilo lako lekarima i onima koji su se tako predstavljali pre 100 godina. Nije bilo moderne nauke, morale su se tražiti nove metode lečenja.
Bilo je raznoraznih grozota od ideja, ali i onih koje su tako zvučale, ali su davale rezultat. Od nekih su lekari ipak odustajali jer je bilo previše smrtnih slučajeva.
Ovo su najjezivije medicinske prakse ikada zapisane na stranicama istorije:
Lobotomija
Početkom 20. veka doktori su bili potpuno nepripremljeni za lečenje pacijenata obolelih od mentalnih bolesti koji su u to vreme preplavljivali bolnice.
Jedan od tretmana koji je postao popularan tridesetih godina prošlog veka je lobotomija, odstranjivanje delova mozga kako bi se suzbili depresivni simptomi.
Terapija elektrošokovima
Nama poznati kao elektrokonvulzivna terapija (ECT), tretmani elektrošokom su prvi put korišćeni četrdesetih godina prošlog veka kao alternativa za lobotomiju, i to za lečenje raznih oblika depresije i manija, a najčešće se primenjivala u lečenju histerije.
Elektrokonvulzivna terapija je bila oštro kritikovana u javnosti zbog pretpostavke da povećava rizik od samoubistva kod pacijenata koji su lečeni na ovaj način. Jedan od njih je i Ernest Hemingvej.
Trepanacija
Trepanacija je hirurška metoda koja je podrazumevala bušenje lobanje kako bi se olakšao pritisak u mozgu, a koristila se u lečenju epilepsije, mentalnih poremećaja i migrene. To je takođe bio uobičajeni zahvat pri fizičkim povredama glave, kao što su fraktura lobanje, jaki udarci u glavu i sl.
Seks sa devicom za lečenje sifilisa
Zastrašujući mit da se neko ko je “inficiran društvenom bolešću” može izlečiti putem seksualnog odnosa, datira još iz 16. veka. Tada je uvedena praksa da se muškarci leče od sifilisa i gonoreje na taj način što će imati seksualni odnos sa devicom.
Na žalost, sa ovim bizarnim sujeverjem se nastavilo u nekim delovima razvijenog sveta, naročito u Africi.
Namerna infekcija malarijom
Ranije je bio običaj da se deca izlažu namernoj infekciji kako bi stekla imunitet. Jedan takav slučaj predstavljao je dovođenje zaraženih od sifilisa u kontakt sa osobama koje boluju od malarije.
Verovalo se da groznica izazvana malarijom može da izleči sifilis, a onda bi se lečila malarija, pomoću nekih drugih, takođe zastrašujućih tretmana.
Radijum
Otkriće radijuma je dovelo do nastanka cele industrije proizvoda baziranih na radijumu, kao i mnogobrojnih alternativnih lekova. Čak se pojavila i reklama koja je promovisala prednosti pripremanja i konzumiranja radioaktivne vode, koja se pila kod kuće za lečenje raznih oboljenja.
Injekcije od parafinskog voska
U ranoj verziji botoksa, lečnici su u 19. veku koristili injekcije od parafinskog voska kako bi peglali bore i povećali grudi.
Ali vosak se vremenom učvršćavao i pretvarao u guste, bolne parafinske grudve. Kada su shvatili šta su zapravo uradili, naučnici su veoma brzo izbacili parafinske injekcije iz upotrebe.
Dijeta uz pomoć pijavica
Dijeta uz pomoć pijavica je početkom 20. veka bila metoda za gubljenje telesne težine koja se oslanjala na nepouzdanu praksu unošenja pijavica u telo u nadi da će one pojesti hranu koju je osoba prethodno konzumirala.
Puštanje krvi
Doktori iz srednjevekovnog perioda verovali su u četiri vrste “ličnosti (temperamenta)”: sangvinik, kolerik, melanholik i flegmatik. Oni su verovali da bi nedostatak bilo kog od ova četiri temperamenta doveo do narušavanja čovekovog zdravlja.
U medicinskoj nauci srednjeg veka raširilo se shvatanje da su bolesni ljudi imali suviše krvi koja je izazivala disharomniju među njihovim temperamentima. Smatralo se da je jedini način lečenja bio ispuštanje krvi. To se radilo na dva načina: ili pomoću pijavica ili sečenjem delova tela.
Lečenje mrtvim miševima
Mrtvi miševi su korišćeni u medicinske svrhe još od doba drevnog Egipta, gde bi se mešali sa drugim sastojcima i koristili za ublažavanje zubobolje.
Kasnije su u Engleskoj, za vreme Elizabete I lečene su bradavice na taj način što su se mrtvi miševi sekli na pola i stavljali na mesta sa bradavicama.
Terapija svetlošću
Lečenje tuberkuloze helioterapijom podrazumevalo je izlaganje bolesnika jakom izvoru svetlosti, najčešće jakoj lampi. Ovakva praksa bila je vezana za teoriju da će lampa simulirati sunce i tako podstaći povećanu proizvodnju vitamina D, koji pomaže u borbi protiv infekcija.
Životinjski izmet
Životinjski izmet se dugo koristio za lečenje različitih bolesti i za pravljenje mnogih lekova, čak do kasnog 19. veka.
U viktorijansko doba postojao je lek za smanjenje bola u grlu koji je sadržao isušeni izmet psa, a drevni Egipćani su koristili izmet magarca, krave, psa, gazele ili muve u brojne medicinske svrhe.
Komentari (0)