Robot je prvi put autonomno sastavio deo konstrukcije direktno u svemiru, bez pomoći astronauta. Sistem ASTRA, koji su razvili istraživači sa Kalteha uz finansiranje američke agencije DARPA, u niskoj Zemljinoj orbiti spojio je elemente buduće reflektorske antene. Umesto čoveka, robotska ruka sama uzima cevi i spojeve, postavlja ih na predviđeno mesto i povezuje u veće segmente. Demonstracija otvara mogućnost da se ogromne antene, teleskopi i solarne konstrukcije jednog dana grade tek nakon što materijal stigne u orbitu.
ASTRA, odnosno “Autonomous In-Space Tensioned Reflector Assembly”, nalazi se u svemiru već oko šest meseci. Sistem je zamišljen za sastavljanje reflektorske antene prečnika 1,4 metra, napravljene od kompozitnih cevi, aluminijumskih spojeva i veoma lagane reflektujuće površine. U orbitu je poneo dva unapred sastavljena segmenta, dok je treći robot napravio sam.
Robot radi, ljudi nadgledaju sa Zemlje
Potpuna autonomija ipak ne znači da ljudski tim nema nikakvu ulogu. Inženjeri sa Zemlje šalju komande računaru sistema i preko fotografija proveravaju rezultate, ali samu fizičku montažu obavlja robot. Kada nastane problem, tim koristi identičan rezervni sistem u laboratoriji, gde pokušava da ponovi kvar i pronađe rešenje koje zatim šalje uređaju u orbiti.
Takva komunikacija nije stalno dostupna. Istraživači imaju svega sedam ili osam kratkih perioda dnevno, od približno 15 minuta, tokom kojih mogu da komuniciraju sa sistemom. Uprkos tim ograničenjima i nizu tehničkih problema, ASTRA je uspešno sastavila treći segment noseće konstrukcije.
Zašto konstrukcije ne naprave jednostavno na Zemlji?
Problem predstavlja veličina raketa. Ogromni teleskopi, antene i solarni paneli moraju ili da stanu unutar teretnog prostora rakete, ili da se sklope na Zemlji, pa rasklope tek u orbiti. Kod konstrukcija koje dosežu stotine metara ili čak kilometre, takav pristup postaje veoma težak. DARPA zato istražuje treću mogućnost – da se u svemir pošalju materijali i robotski sistemi, a da konstrukcija nastane tek tamo.
ASTRA još nije završila čitavu antenu. Plan predviđa ukupno 11 segmenata, ali zbog tehničkih problema i vremenskih ograničenja istraživači ne očekuju završetak cele konstrukcije pre kraja misije u decembru. Ipak, tim smatra da je demonstracija već pokazala da autonomna montaža velikih struktura u orbiti ima realnu tehničku osnovu.
Ako se tehnologija dodatno razvije, slični roboti mogli bi jednog dana da sastavljaju ogromne svemirske teleskope, radio-antene i solarne elektrane koje bi bile mnogo veće od bilo čega što danas može da stane u jednu raketu. Prvi korak bio je mali, ali je prvi put pokazao da konstrukcija u svemiru više ne mora da zavisi od astronautskih ruku.
Komentari (0)