Zeleni travnjak je mnogo više od geometrije i 22 usijane glave. On je arena u kojoj se bezobzirno troši adrenalin, gde se strast meri pulsom, gde se radost i tragedija grle bez najave. Fudbal zna da bude pošten, ali i nepodnošljivo okrutan. U trenucima kad se magija igre iznenada prelomi, a beskompromisan sudar glava i kopački zameni mukom na tribinama, shvatimo koliko je ovaj sport krhak.
Izveštaji iz bolnica nikad ne zvuče romantično. Tenerife je jutros izdao saopštenje koje ledi krv u žilama: Hesus de Migel, tridesetogodišnji napadač kanarskog kluba, izgubio je životnu bitku. Posle žestokog sudara sa čuvarem mreže Andore Hesusom Onovom, usledio je stravičan pad, noć ispunjena grčevitom borbom lekara i tužan kraj u osam časova ujutru, piše Meridian sport.
Tragedija ovog momka samo je poslednji, mučni uvod u dugu knjigu užasa koja se decenijama ispisuje na terenima širom planete, dokazujući da fudbal s vremena na vreme uzima najsuroviji danak.
Istorija pamti i one koji su se vratili sa ivice, ali i one za koje nije bilo drugog pokušaja. Neki su stradali u sudaru sa protivnikom, neki su doživeli iznenadni zastoj srca, a u pojedinim slučajevima tragedija je počela udarcem u ogradu pored terena. Zbog toga situacija sa De Migelom otvara bolno pitanje koliko je fudbal zapravo ranjiv kad se dogodi nešto što niko ne može da predvidi.
Jedan od najranijih i najpoznatijih slučajeva dogodio se 1931. godine, na Old Firmu između Seltika i Rendžersa. Džon Tomson, mladi golman Seltika, krenuo je na loptu u trenutku kada mu je u susret dolazio Sem Ingliš. Sudar je bio koban: Tomson je zadobio tešku povredu lobanje i arterije, a nekoliko sati kasnije preminuo je u bolnici. Imao je samo 22 godine. Njegova smrt ostala je duboko urezana u istoriju škotskog fudbala, a ime mladog golmana decenijama se izgovara sa istim osećajem tuge i neverice.
U avgustu 2001. godine, ruski fudbal pogodila je tragedija koja je dugo ostala simbol opasnosti vazdušnih duela. Serhij Perhun (23), golman moskovskog CSKA, sudario se glavom sa napadačem Anžija Budunom Budunovim tokom utakmice u Mahačkali. U prvi mah povreda nije delovala kao nešto što bi moglo da odnese život, ali se Perhunovo stanje ubrzo dramatično pogoršalo. Pao je u komu i preminuo 10 dana kasnije, 28. avgusta. U tom sudaru stradao je i Budunov, koji je zadobio teške povrede glave, ali je preživeo.
U Španiji je u septembru 2025. godine preminuo Raul Ramirez, devetnaestogodišnji golman niželigaškog Kolindresa. Tokom utakmice protiv Revije iz Kamarga zadobio je udarac u glavu u sudaru sa protivničkim igračem. Doživeo je kardiorespiratorni zastoj na terenu, a potom još jedan tokom transporta u bolnicu u Santanderu. Lekari su se borili za njega, ali je dva dana kasnije izgubio život. Ramirez nije bio fudbalska zvezda, nije igrao pred milionima gledalaca, ali tragedija je bila ista kao i ona koja je pogodila Tenerife.
Slična sudbina zadesila je i Hosea Antonija Galjarda, golmana Malage. U decembru 1985. sudario se sa Baltazarom tokom utakmice protiv Selte. Prvi pregledi pokazali su povredu koja je delovala manje dramatično nego što se ispostavilo. Galjardovo stanje se narednih dana pogoršavalo, pa je pao u komu i preminuo 15. januara 1986. godine, u 26. godini.
Još jedan fudbaler koji je stradao posle duela bio je Akli Fairuz iz Indonezije. Godine 2014, dok je igrao za Persiradžu, dobio je udarac nogom u stomak od golmana protivničke ekipe. Fairuz je proveo šest dana u bolnici, ali je preminuo od povreda unutrašnjih organa. Taj slučaj je bio još jedan trenutak u kojem je sportski kontakt imao posledice koje niko nije mogao da vrati unazad.
Nisu sve tragedije počinjale sudarom ili grubim startom. Neki od najpotresnijih događaja u istoriji fudbala dogodili su se bez ikakvog kontakta, dok je igrač trčao, stajao ili čekao da se igra nastavi. Godine 1969. napadač Rome Đulijano Takola preminuo je u svlačionici u Kaljariju. Osam godina kasnije, Renato Kuri, fudbaler Peruđe, srušio se tokom utakmice protiv Juventusa. Imao je 24 godine. Njegovo ime danas nosi stadion Peruđe.
Godine 2003. svet je gledao kako se Mark Vivijen Foe ruši tokom polufinala Kupa konfederacija između Kameruna i Kolumbije. Pokušaji reanimacije nisu uspeli. Sledeće godine, u januaru 2004, portugalski fudbal pogodila je smrt Mikloša Fehera. Igrač Benfike pao je na teren tokom utakmice protiv Gimaraeša, nekoliko trenutaka pošto mu je sudija pokazao žuti karton. Feher je imao samo 24 godine.
U avgustu 2007. godine, fudbalski svet je zanemeo kada se Antonio Puerta srušio tokom utakmice Sevilje. Uspeo je da napusti teren uz pomoć saigrača, ali je ubrzo doživeo nove srčane zastoje. Preminuo je nekoliko dana kasnije, sa 22 godine. Italija je 2012. oplakivala Pjermarija Morozinija, koji se srušio tokom utakmice Livorna i Peskare.
U poslednjih nekoliko godina tragedije su pogodile i mlade fudbalere koji su tek pokušavali da naprave prvi ozbiljan korak u karijeri. Kineski defanzivac Guo Điasuan zadobio je tešku povredu glave tokom trening-utakmice u Španiji u februaru 2025. godine. Bio je deo Bajernovog programa World Squad, a posle povrede je prebačen u Kinu. Preminuo je u martu, neposredno pred svoj 19. rođendan. Bajern je potvrdio njegovu smrt i odao počast mladom fudbaleru.
Bili Vigar, nekadašnji fudbaler Arsenalove akademije, preminuo je u septembru 2025. godine pošto je zadobio tešku povredu mozga tokom utakmice za Čičester. Napadač je udario u betonski zid uz teren. Njegova smrt pokrenula je raspravu o bezbednosti igrališta i zaštiti prostora oko aut-linija. Fudbalski savez Engleske pokrenuo je proveru, a kasnije je uvedena zabrana čvrstih barijera uz teren u nižim rangovima, uz obavezu uklanjanja ili odgovarajuće zaštite postojećih zidova.
🔵⚪️ | Golpe fortísimo de Owono sobre Jesús de Miguel que hace que salten todas las alarmas. 🇪🇸👀
🙏🏼 Pronta recuperación a Jesús y que todo quede en un susto
🏟️ Tenerife – Andorra https://t.co/NXopIJ7p9H
— Laliga News (@laligaa_neews) November 2, 2026
Smrt Hesusa de Migela zato ne može da se posmatra kao tragedija Tenerifa i njegove porodice. Ona je udarac za sport, još jedan podsetnik da je iza dresa čovek. Čovek koji ima porodicu, prijatelje, planove i život koji se ne završava sa poslednjim sudijskim zviždukom.
Biće novih utakmica, golova, proslava i poraza. Međutim, u trenucima poput ovog, kad se sve zaustavi i kad stadion utihne, postaje jasno koliko je sve drugo manje bitno. Lopta može da sačeka. Ljudski život ne može.
Komentari (0)