Naučnici su opisali novu vrstu divlje mačke koja je gotovo čitavu deceniju živela u rezervatu u Boliviji, a njeno postojanje predstavljeno je kao prvo otkriće nove žive vrste divlje mačke u više od 100 godina. Mačka je dobila naučni naziv Leopardus tilcayo, a istraživači su do zaključka došli kombinovanjem genetskih i ekoloških analiza.
Nova vrsta bila je praktično “pod nosom” naučnika još od 2017. godine. Jedinka poznata pod nadimkom Tigrino stara je deset godina i živi u utočištu za divlje životinje Senda Verde, u bolivijskom regionu Junga, području planinskih šuma koje se prostiru između Anda i basena Amazona.
Tigrino je svojevremeno dospeo u utočište nakon što ga je jedna porodica pronašla i pokušala da ga pripitomi. Međutim, ispostavilo se da je reč o životinji koja pripada do sada neprepoznatoj vrsti.
Mala mačka, veliko naučno otkriće
Leopardus tilcayo dugačka je svega 46 centimetara, od glave do početka repa, a teška oko 1,4 kilograma. To je čini manjom od prosečne domaće mačke.
Veliki međunarodni tim istraživača i stručnjaka za zaštitu prirode opisao je ovu vrstu, kao i njene srodnike poznate kao “tigrove mačke“, u radu objavljenom u časopisu Current Biology.
Naučnici su analizirali kompletne genome 38 jedinki iz roda Leopardus. Među njima je bilo 30 savremenih mačaka, uključujući 12 ranije objavljenih genoma, kao i osam muzejskih primeraka.
Za poređenje su analizirane i dve udaljenije srodne vrste – džungarska mačka (Felis chaus) i puma (Puma concolor).
„Tigrino“ pripada grupi koja se smatrala jednom vrstom
Osim Leopardus tilcayo, ostale “tigraste mačke“ poznate su nauci više od jednog veka. Njihov taksonomski predstavnik, oncila (Leopardus tigrinus), opisana je još 1775. godine.
Istraživanje je pokazalo da se grupa koju su naučnici ranije posmatrali kao jednu široko rasprostranjenu vrstu zapravo sastoji od pet zasebnih vrsta, od kojih je svaka verovatno prilagođena različitim životnim sredinama.
Prema rezultatima istraživanja, najstarije razdvajanje među “tigrovim mačkama“ dogodilo se pre više od 2,3 miliona godina, nakon Velike američke biotičke razmene – perioda tokom kojeg su se vrste Severne i Južne Amerike širile između dva kontinenta nakon formiranja Panamske prevlake.
Istraživači su identifikovali i novu podvrstu, Leopardus tigrinus antisuyo iz Perua. Od vrste L. tilcayo razlikuje se po kraćem krznu, manje bujnom repu i drugačijim šarama na telu.
Populacija opala i do 80 odsto
Istraživači navode da su populacije „tigrovih mačaka“ dugoročno beležile pad, koji je u nekim slučajevima dostizao i 80 odsto tokom prethodna dva geološka perioda.
Ipak, nijedan od novih uzoraka nije pokazao visok stepen parenja u srodstvu, koji je zabeležen kod nekih drugih izolovanih ili ugroženih populacija.
– Zaista ne znamo koliko ovih mačaka još živi u divljini – rekla je Paola Nogales-Askaruns, stručnjakinja za zaštitu prirode koju podržava National Geographic i koautorka studije, koja je učestvovala u identifikovanju L. tilcayo u utočištu.
Ime dobila po lokalnom nazivu ove vrste
Poseban značaj otkrića je i u tome što naziv Leopardus tilcayo nije izveden iz imena naučnika koji ju je otkrio. Naziv potiče od lokalnog imena koje su ovoj maloj mački generacijama davale zajednice koje žive u šumama bolivijskog Junga.
Tigrino je, u međuvremenu, postao svojevrsni ambasador zaštite prirode.
– Tigrino je za samo nekoliko dana postao ambasador zaštite prirode. On je tako mala životinja, a postao je nešto toliko važno – rekao je Marselo Levi, suosnivač utočišta Senda Verde u kojem Tigrino živi.
Istraživači navode da njihov rad pokazuje koliko genomske analize mogu biti važne za razlikovanje međusobno sličnih vrsta i razumevanje njihovih specifičnih potreba.
Svaka od pet vrsta „tigrovih mačaka“ zahteva drugačiji pristup zaštiti, što bi, prema zaključku naučnika, moglo da zahteva velike promene u postojećim strategijama očuvanja, određivanju prioriteta i proceni pretnji kako bi se obezbedio njihov dugoročni opstanak.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)