Rusija bi teoretski mogla da iskoristi odredbe Povelje Ujedinjenih nacija kako bi opravdala eventualne udare na nemačke kompanije koje proizvode bespilotne letelice velikog dometa za Ukrajinu, smatra poslanik Evropskog parlamenta iz stranke “Savez Sare Vagenkneht“ (BSW) i bivši nemački diplomata Mihael fon der Šulenburg.
Šulenburg je to naveo u autorskoj kolumni objavljenoj na jednom ruskom sajtu, govoreći o takozvanoj odredbi o “neprijateljskim državama“ iz članova 53, 77 i 107 Povelje UN.
Ta odredba je nakon Drugog svetskog rata omogućavala bivšim saveznicima, među kojima su stalne članice Saveta bezbednosti UN, da preduzmu vojne akcije protiv bivših država “Osovine“, odnosno Nemačke i Japana, bez odobrenja Saveta bezbednosti, kako bi sprečili novu agresiju.
Berlin smatra da je odredba zastarela
Zvanični Berlin smatra da je ta norma zastarela i poziva se na rezoluciju Generalne skupštine UN iz 1995. godine, kao i na sporazum „dva plus četiri“ iz 1990. godine, kojim je uređeno konačno rešenje pitanja u vezi sa Nemačkom.
Ti dokumenti su, prema nemačkom tumačenju, potisnuli koncept “neprijateljske države“. Međutim, Šulenburg ukazuje da odredba formalno nikada nije uklonjena iz Povelje UN, dok rezolucija Generalne skupštine nema obavezujuću pravnu snagu.
– Verovatno ne postoji jednoznačan odgovor na ovo pitanje – naveo je Šulenburg govoreći o mogućnosti da se ta odredba primeni danas.
Prema njegovom mišljenju, Moskva bi mogla da tvrdi da je Nemačka narušila duh sporazuma „dva plus četiri“ zbog učešća u operaciji NATO protiv Jugoslavije, raspoređivanja nemačkih vojnika u Litvaniji, uspostavljanja struktura NATO na teritoriji bivše Istočne Nemačke, kao i vojne podrške Ukrajini.
Šulenburg upozorava na moguću eskalaciju
Šulenburg dopušta mogućnost da bi Rusija mogla pokušati da iskoristi ovu odredbu “za opravdavanje vojnih operacija protiv nemačkih preduzeća koja proizvode bespilotne letelice velikog dometa koje se isporučuju Ukrajini“, uz tvrdnju da je Nemačka faktički postala učesnik konfrontacije.
– Primena odredbe o “neprijateljskim državama“, ili čak pretnja njenom primenom, primorala bi Nemačku da se suoči sa duhovima prošlosti. Ostaje da se nagađa da li bi Nemačka u takvom scenariju mogla da računa na međunarodnu podršku – ocenio je poslanik Evropskog parlamenta.
On smatra da Berlin ne bi trebalo jednostavno da odbaci takvu mogućnost, već da bi trebalo da traži načine za deeskalaciju i obnovu dijaloga sa Moskvom.
Slična odredba odnosi se i na Japan
Teoretski, istu odredbu Povelje UN mogao bi da iskoristi i Kina za eventualni udar na Japan, sa kojim su njeni odnosi u poslednje vreme sve napetiji.
Ipak, da li bi Peking i Moskva zaista pokušali da se pozovu na ovu normu za eventualne akcije protiv Japana i Nemačke, prema analizi autora, u velikoj meri bi zavisilo od toga koliko bi Sjedinjene Američke Države bile spremne da zaštite Nemce i Japance u takvom scenariju, kao i od procene Pekinga i Moskve o tome koliko bi za njih bili kritični efekti poteza Tokija i Berlina.
U slučaju dalje eskalacije, navodi se, Moskva i Peking mogli bi ponovo da pomenu ovu odredbu Povelje UN, makar kao demonstraciju da situaciju smatraju izuzetno opasnom.
Podseća se da je početkom septembra zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev zapretio udarima na evropske zvaničnike koji putuju u Kijev, kao i na vojne objekte u Nemačkoj i sam Berlin.
U Moskvi su, takođe, optužbe da je Rusija umešana u napad na aerodrom u Lajpcigu ocenjene kao objava rata.
Komentari (0)