Odluka o raspisivanju izbora, koju je potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, stupila je danas na snagu objavljivanjem u Službenom glasniku, čime počinju da teku rokovi za vršenje izbornih radnji.
Narodni poslanici se, prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, biraju u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici, primenom proporcionalnog izbornog sistema, glasanjem za izborne liste i raspodelom poslaničkih mandata srazmerno broju glasova koje su dobile izborne liste.
Izbore sprovodi Republička izborna komisija.
Izborne liste kandidata za narodne poslanike mogu da podnesu registrovane političke stranke, koalicije političkih stranaka i grupe građana.
Izborna lista se podnosi neposredno Republičkoj izbornoj komisiji u pisanom i elektronskom obliku na propisanom obrascu najkasnije 20 dana pre dana glasanja.
Uz izbornu listu, svaki podnosilac je dužan da dostavi i zakonom propisanu dokumentaciju, kao i najmanje 10.000 sudski overenih pisanih izjava birača da podržavaju tu izbornu listu na obrascu koji propisuje RIK.
Za izbornu listu nacionalne manjine podnosilac liste treba da dostavi 5.000 overenih izjava birača da podržavaju tu izbornu listu.
Na izbornoj listi može da bude najviše 250 kandidata, koliko se i bira narodnih poslanika, a na listi mora biti najmanje 40 odsto pripadnika manje zastupljenog pola, tako da među svakih pet kandidata po redosledu na listi (prvih pet mesta, drugih pet mesta i tako do kraja) moraju biti tri pripadnika jednog i dva pripadnika drugog pola.
Nazivi izbornih lista se na glasačkom listiću navode prema redosledu utvrđenom na zbirnoj izbornoj listi, odnosno prema redosledu kojim su ispunile uslove za njihovo proglašenje od strane RIK-a.
Republička izborna komisija dužna je da donese odluku o izbornoj listi u roku od 48 časova od njenog podnošenja, a izborne liste se proglašavaju po redosledu ispunjavanja uslova za proglašenje.
Pravo da bira narodne poslanike i da bude biran za narodnog poslanika imaju punoletni državljani Republike Srbije nad kojima nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nisu potpuno lišeni poslovne sposobnosti.
Ostvarivanje izbornog prava je apsolutno slobodno, što znači da je svaki birač slobodan da odluči hoće li glasati i kako će glasati.
Svakom biraču se najkasnije pet dana pre dana glasanja dostavlja poziv za glasanje koji sadrži: dan i vreme glasanja, broj i adresu biračkog mesta i broj pod kojim je birač upisan u izvod iz biračkog spiska, a ovaj poziv birač nije dužan da donese na biračko mesto.
Na dan glasanja biračka mesta se otvaraju u 7.00 časova, a zatvaraju u 20.00 časova i u toku tog vremena biračko mesto mora biti neprekidno otvoreno.
Glasanje se obavlja na biračkim mestima u Republici Srbiji, kao i na biračkim mestima u inostranstvu (po pravilu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije).
Birač glasa na biračkom mestu u zemlji prema prijavljenom prebivalištu, s tim da postoji mogućnost da, umesto u mestu prebivališta, birač glasa u mestu privremenog boravišta, o čemu mora da obavesti opštinu boravišta najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog spiska, odnosno 20 dana pre dana glasanja.
Birač može da glasa samo za jednu izbornu listu sa glasačkog listića, a glasa se zaokruženjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa.
Rezultate izbora objavljuje Republička izborna komisija u roku od 96 časova od časa završetka glasanja, a rezultati izbora se objavljuju u “Službenom glasniku” i na veb-prezentaciji RIK-a.
Svakoj izbornoj listi pripada broj mandata koji je srazmeran broju dobijenih glasova.
U raspodeli poslaničkih mandata učestvuju samo izborne liste koje su prešle tzv. izborni cenzus, odnosno dobile najmanje tri odsto glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali.
Izuzetak su izborne liste političkih stranaka nacionalnih manjina, koje u raspodeli poslaničkih mandata učestvuju bez obzira na broj glasova koje su dobile.
Mandati se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika (tzv. D`Ontov sistem), tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do 250.
Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima 250 najvećih količnika.
Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko se najvećih količnika koji joj pripadaju nalazi među 250 najvećih.
Poslanički mandati se dodeljuju kandidatima sa izborne liste prema njihovom redosledu, počev od prvog kandidata sa liste.
Republička izborna komisija dodeljuje poslaničke mandate najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora, nakon čega sačinjava izveštaj o sprovedenim izborima koji podnosi Narodnoj skupštini.
Na osnovu izveštaja RIK-a o sprovedenim izborima, potvrđivanje mandata narodnih poslanika vrši se na prvoj sednici Narodne skupštine, koju saziva predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva, tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja rezultata izbora.
Potvrđivanjem mandata najmanje dve trećine narodnih poslanika konstituisan je novi saziv Narodne skupštine, čime prestaje mandat prethodnog saziva.
Kako je predviđeno Ustavom, mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skupštine koja ju je izabrala, odnosno mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana raspuštanjem Narodne skupštine.
Prema Zakonu o Vladi, Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo tekuće poslove i ne može da predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donosi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.
Ona ne može da postavlja državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Republike Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora.
Komentari (0)