Ako izuzmemo Vladana Milojevića koji je sa Crvenom zvezdom ostvario četiri pobede u Ligi šampiona, od 2018. do 2024. godine, Marko Nikolić je prvi srpski trener na klupi stranog tima koji je trijumfovao u najelitnijem evropskom fudbalskom takmičenju posle 15 godina.
Marko Nikolić je pobedom AEK-a nad LASK-om od 1:0 postao prvi srpski trener posle gotovo decenije i po koji je sa stranim klubom slavio u glavnoj fazi Lige šampiona.
Trijumf atinskog kluba ima težinu veću od osvojena tri boda – iako jedna pobeda sama po sebi ne može da promeni širu sliku, ipak, pokazala je da u Srbiji i dalje ima trenera sposobnih za uspeh na najvećoj evropskoj sceni.
Na semaforu stadiona u Atini ostaće zapisano AEK – LASK 1:0, a u istoriji srpskog fudbala da je Marko Nikolić prekinuo dugo čekanje.
Gol Razvana Marina iz slobodnog udarca doneo je AEK-u pobedu na povratku u Ligu šampiona, ali i Nikoliću prvi trijumf u glavnoj fazi najkvalitetnijeg evropskog klupskog takmičenja.
Srpski stručnjak je u Ligi šampiona debitovao još u sezoni 2020/21, kada je predvodio moskovsku Lokomotivu u grupi sa Bajernom, Atletiko Madridom i Salcburgom.
Lokomotiva tada nije uspela da pobedi, iako je dva puta ostala neporažena protiv madridskog kluba.
Šest godina kasnije, Nikolić je sa AEK-om dočekao pobedu koja mu je nedostajala i otvorio novo poglavlje karijere.
Od Jovanovićevog čuda do Nikolićeve pobede
Poslednji srpski trener koji je pre Nikolića pobedio u Ligi šampiona na klupi inostranog kluba bio je Ivan Jovanović.
Njegov APOEL je u sezoni 2011/12 priredio jedno od najvećih iznenađenja u istoriji takmičenja.
Kiparski tim je u grupi savladao Zenit i Porto, zauzeo prvo mesto, a zatim u Nikoziji pobedio Olimpik iz Liona sa 1:0 i posle izvođenja jedanaesteraca izborio istorijski plasman u četvrtfinale.
Od proleća 2012. godine do Nikolićevog trijumfa u Atini nijedan srpski trener nije pobedio u glavnoj fazi Lige šampiona predvodeći strani klub.
U međuvremenu je Vladan Milojević sa Crvenom zvezdom ostvario velike evropske pobede – protiv Liverpula (2018), Olimpijakosa (2019), Štutgarta (2024) i Jang bojsa (2024).
Treba ovde ubrojati i Slavišu Jokanovića i Aleksandra Stanojevića.
Jokanović je u sezoni 2015/16. uveo Makabi iz Tel Aviva u grupnu fazu Lige šampiona. Međutim, Makabi je izgubio svih šest utakmica, pa Jokanović veliki uspeh iz kvalifikacija nije uspeo da kruniše pobedom u grupnoj fazi.
Kao Vladan Milojević, i Stanojević je vodio domaćim tim u Ligi šampiona – Partizan (2010/2011). Međutim, i on je zabeležio svih šest poraza.
Nekada pravilo, danas redak prizor
Bilo je vremena kada su srpski treneri u velikim evropskim klubovima bili uobičajena pojava.
Radomir Antić je pobeđivao u Ligi šampiona sa Atletiko Madridom i Barselonom. Sa “jorgandžijama” je u sezoni 1996/97 stigao do četvrtfinala, dok je na klupi katalonskog kluba 2003. godine upisao nekoliko pobeda, a onda ispao od Juventusa u četvrtfinalu.
Dušan Bajević je krajem devedesetih predvodio Olimpijakos u najuspešnijem evropskom periodu kluba iz Pireja.
Njegov tim je pobeđivao Porto, Ajaks, zagrebačku Kroaciju i Molde, a u sezoni 1998/99 stigao je do četvrtfinala, u kojem ga je zaustavio Juventus.
Još dublje u prošlosti nalazi se najveći uspeh srpske trenerske škole – titula prvaka Evrope koju je Ljupko Petrović osvojio sa Crvenom zvezdom 1991. godine. Doduše, i on na klupi domaće ekipe.
Okolnosti su se u međuvremenu značajno promenile. Finansijska i takmičarska moć srpskog klupskog fudbala je oslabila, pa domaći stručnjaci sve teže dolaze do prilike da se dokažu, pogotovo, u Ligi šampiona i tako privuku pažnju najbogatijih klubova.
Istovremeno, evropsko trenersko tržište postalo je zatvorenije i usmereno ka stručnjacima koji su već radili u pet najjačih liga.
Klubovi sve češće biraju trenere iz sopstvenog sistema ili pripadnike nove generacije koji su iskustvo sticali kao pomoćnici u velikim timovima.
Srpski stručnjaci zato uglavnom priliku dobijaju u istočnom delu Evrope, Aziji i na Bliskom istoku, daleko od najveće evropske scene.
Nije, dakle, nestalo trenersko znanje, već put do elitnih klupa više nije onako prohodan kao u vreme Vujadina Boškova, Radomira Antića, Dušana Bajevića ili Ivana Jovanovića.
Zbog toga pobeda Marka Nikolića ne može sama da promeni položaj srpskih trenera u Evropi, ali pokazuje da ovdašnja struka i dalje ima predstavnike sposobne da pripreme ekipu za najviši takmičarski nivo.
Ukoliko AEK nastavi da beleži dobre rezultate, Nikolićev primer mogao bi ponovo da otvori deo evropskog tržišta i za druge srpske stručnjake.
Nikolićev put do evropske elite
Marko Nikolić je do Lige šampiona stigao putem kojim se srpski treneri sve ređe kreću – strpljivo, kroz različite fudbalske sredine i rezultate ostvarene van granica Srbije.
Osvajao je trofeje sa Partizanom, mađarskim Videotonom i ruskim klubovima, a dolaskom u AEK dobio je priliku da se ponovo oproba u evropskoj eliti.
Pobeda nad LASK-om tek je prvi korak u dugoj sezoni i sama po sebi ne garantuje veliki evropski pohod.
Ipak, i pre ove pobede samo je pitanje vremena kada će Marko Nikolić, verovatno najbolji srpski trener u ovom trenutku, preuzeti neki klub iz pet najjačkih liga na svetu.
Srpski treneri sa pobedama u Ligi šampiona/Kupu šampiona
Marko Nikolić (AEK)
Vladan Milojević (Crvena zvezda)
Ivan Jovanović (APOEL)
Dušan Bajević (Olimpijakos)
Radomir Antić (Barselona, Atletiko Madrid)
Ljupko Petrović (Crvena zvezda)
Miljan Miljanić (Crvena zvezda, Real Madrid)
Vujadin Boškov (Real Madrid, Sampdorija)
Branko Zebec (Hamburger)
Velibor Vasović (Crvena zvezda)
Milovan Ćirić (Crvena zvezda)
Miloš Milutinović (Partizan)
Gojko Zec (Crvena zvezda)
Marko Valok (Partizan)
Branko Stanković (Crvena zvezda)
Komentari (0)