Podaci Agencije za bezbednost saobraćaja ukazuju na zabrinjavajući trend: deca u Srbiji stradaju u saobraćaju skoro dvostruko češće u odnosu na evropski prosek. Iako se u javnosti odgovornost najčešće prebacuje na najmlađe kroz stalne savete o tome kako pravilno da prelaze ulicu, podaci iz 2024. godine pokazuju potpunu suprotnost. Te godine je život izgubilo šestnaestoro dece, a više od polovine njih nije imalo ni tri godine.
Nijedno od njih nije stradalo kao pešak zbog nepažnje, već su sva deca poginula kao putnici u vozilima kojima su upravljali odrasli, piše Zelena učionica.
Glavni uzrok ove statistike leži u neodgovornim navikama odraslih, pri čemu se sigurnosni pojas na zadnjem sedištu u Srbiji koristi tek u oko petini slučajeva. Zbog ovakvog stanja, planirani cilj prethodne državne strategije, da od 2020. godine nijedno dete ne izgubi život u saobraćaju — nije ostvaren, pa je isti zadatak pomeren na period do 2030. godine.
Zaštita dece ne može se zasnivati samo na edukaciji i apelima. Neophodne su korenite promene na više nivoa: od bezbednije infrastrukture i usporavanja saobraćaja oko škola i vrtića, do striktne i redovne kontrole brzine, upotrebe dečjih sedišta i vezivanja pojaseva.
Ograničenja brzine i zakonske kazne gube smisao ukoliko vozači znaju da je verovatnoća da budu kažnjeni mala, zbog čega kontrola mora postati pravilo, a ne retka praksa.
Pored strožeg nadzora, ključno je promeniti i opštu saobraćajnu kulturu u kojoj se opasni prekršaji, poput vožnje iznad ograničenja ili prevoženja nevezanog deteta na kratkim relacijama, često olako shvataju. Ako Srbija želi da postigne cilj bez stradale dece, bezbednost više ne sme da zavisi od dobre volje pojedinaca, već od dosledne primene i sprovođenja zakona na svim nivoima.
Komentari (0)