Mnogi vlasnici mačaka primetili su čudan obrazac: ljubimac gotovo redovno legne baš na deo tela koji ih boli. Iza ove naizgled slučajne navike, krije se kombinacija stvarne nauke i teorija, koje još uvek nisu u potpunosti dokazane.
Zašto mačke “ciljaju” bolna mesta
Mačke imaju izuzetno razvijenu osetljivost na telesnu toplotu i sitne promene u pokretima tela. Upaljena ili povređena mesta na telu, obično su toplija od okolnog tkiva, pa je moguće da mačke jednostavno prate taj toplotni signa,l kada se približavaju određenom delu tela svog vlasnika.
Frekvencija predenja – odakle potiče priča o “isceljenju”
Predenje domaće mačke kreće se u rasponu od otprilike 25 do 150 herca. Ovaj podatak potiče iz istraživanja bioakustičarke Elizabet fon Mugental sa Instituta za komunikaciju faune u Severnoj Karolini, koja je krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih merila zvuk predenja kod čak 44 mačje vrste, od domaćih mačaka do geparda i puma.
Ono što je tu priču učinilo posebno zanimljivom, jeste da se raspon od 25 do 150 Hz delimično poklapa sa frekvencijama koje se u ortopediji i fizikalnoj medicini koriste u terapijama vibracijama – postupcima za koje postoje naznake da mogu podsticati gustinu kostiju, zarastanje preloma i opuštanje mišića. Otuda i popularna podela koja kruži internetom:
25–50 Hz – povezuje se sa regeneracijom i jačanjem kostiju
50–100 Hz – dovodi se u vezu sa smanjenjem otoka i zapaljenja
100–150 Hz – povezuje se sa oporavkom mišića i mekih tkiva
Gde nauka staje, a gde počinje pretpostavka
Važno je naglasiti da ova podela pre svega opisuje poklapanje frekvencija, a ne dokazan uzročno-posledični efekat kod ljudi. Veći deo istraživanja o vibracijama i gustini kostiju rađen je pomoću posebnih vibracionih platformi u kontrolisanim uslovima – slična istraživanja korišćena su, na primer, u pokušajima da se spreči gubitak koštane mase kod astronauta u bestežinskom stanju. Direktnih kliničkih dokaza da predenje mačke leči prelome ili ubrzava zarastanje rana kod ljudi – nema.
Postoje i istraživanja rađena na miševima koja pokazuju da vibracije u rasponu sličnom mačjem predenju mogu ubrzati zarastanje kostiju kod glodara, ali autori tih studija sami naglašavaju da to još uvek nije dokazano kod ljudi i da je potrebno dodatno istraživanje.
Efekat na srce i stres
Znatno čvršće utemeljen je nalaz da osobe koje imaju mačku, imaju bolje kardiovaskularno zdravlje. Desetogodišnja studija Instituta za moždani udar Univerziteta Minesota, sprovedena na više od 4.000 ispitanika, pokazala je da su vlasnici mačaka imali za oko 30 do 40 odsto niži rizik od smrti usled srčanog udara, u odnosu na ljude koji nikada nisu imali mačku.
Vodeći istraživač te studije, dr Adnan Kureši, objasnio je da postoji dugogodišnja povezanost između psihičkog stresa, anksioznosti i srčanih incidenata, te da druženje sa kućnim ljubimcima verovatno pomaže u ublažavanju upravo tih faktora. Sam autor je, međutim, upozorio da je reč o povezanosti, a ne dokazanoj uzročnosti – moguće je da ljudi skloni mačkama imaju i drugačije, manje stresne osobine ličnosti ili životni stil, nezavisno od samog prisustva životinje.
Mačka nije “tajni doktor”, ali njeno prisustvo ima merljiv uticaj
Kontakt sa mačkom – milovanje, blizina i zvuk predenja dovodi se u vezu sa smanjenjem nivoa kortizola, hormona stresa, kao i sa opuštanjem i osećajem smirenosti. Ovakvi efekti mogu posredno uticati na krvni pritisak i opšte stanje nervnog sistema, bez obzira na to da li postoji direktan “isceliteljski” mehanizam u samim vibracijama predenja.
Komentari (0)