Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić danas je, nakon sastanka sa specijalnim predstavnikom Generalnog sekretara za smanjenje rizika od katastrofa i šefom Kancelarije Generalnog sekretarijata UN za smanjenje rizika od katastrofa (UNDRR) Kamalom Kišorom, da je smanjenje rizika od katastrofa i razvoj sistema za upravljanje u vanrednim situacijama od izuzetnog značaja za Srbiju, kao i da naša zemlja u ovoj oblasti već deceniju i po razvija saradnju sa Ujedinjenim nacijama.
“Za nas je tema smanjenja rizika od katastrofa, uopšte, kao i nacionalni sistem za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje u vanrednim situacijama, izuzetno važna tema kojom se Ministarstvo unutrašnjih poslova bavi dugi niz godina. Baš na današnji dan, pre 15 godina, održan je sastanak koji je započeo našu saradnju sa ovim telom Ujedinjenih nacija”, rekao je ministar danas u Palati Srbija, a saopštio je MUP.
Dačić je podsetio da je Ministarstvo unutrašnjih poslova nacionalna kontakt tačka za pitanje smanjenja rizika od katastrofa u sistemu UN, kao i da Srbija sprovodi Sendajski okvir za smanjenje rizika od katastrofa 2015-2030, kroz razvoj nacionalnog sistema za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama.
“Veoma je bitno uspostaviti odgovarajući zakonodavni i institucionalni okvir. Taj okvir se pravi bilo zakonom o vanrednim situacijama, bilo nacionalnom strategijom, i mi smo radili i jedno i drugo”, izjavio je ministar.
Govoreći o nacionalnoj platformi za smanjenje rizika od katastrofa, ministar je istakao da ona predstavlja mehanizam za koordinaciju i smernice za smanjenje rizika od katastrofa, koji obuhvata i javni i privatni sektor i civilno društvo, uključujući sve zainteresovane strane u okviru države, kao nacionalno, strateško i stručno telo na najvišem nivou.
On je ukazao i na značaj prevencije i jačanja kapaciteta za reagovanje u vanrednim situacijama, kao i na saradnju sa lokalnim samoupravama.
“Republički štab za vanredne situacije sprovodi aktivnosti smanjenja rizika od katastrofa kroz sprovođenje preventivnih mera, ali i mera za podizanje kapaciteta za odgovarajući odgovor. Mi smo radili u više segmenata sa lokalnim zajednicama. Imamo više od 70 lokalnih zajednica koje su učestvovale u inicijativi Učinimo gradove otpornima”, rekao je Dačić i dodao da će se nastaviti sa zajedničkim projektima, posebno onim od regionalnog značaja koji, kako je rekao, govore o jačanju prekogranične saradnje i kapaciteta za smanjenje rizika od katastrofa i sistema ranog upozoravanja na Zapadnom Balkanu.
Dačić je istakao da je na osnovu procene rizika od katastrofa 2019. godine izdvojeno 11 glavnih opasnosti, dodavši da je u tom pogledu 161 jedinica lokalne samouprave izradila procenu rizika od katastrofa, dok su 154 jedinice lokalne samouprave izradile plan zaštite i spasavanja.
On je dodao da se, imajući u vidu promenu klime, svake godine nalazimo pred velikim iskušenjima, podsetivši da je Sektor za vanredne situacije prošle godine imao rekordan broj intervencija, više od 39.000, dok će ove godine taj broj, kako je rekao, biti i veći.
“Te intervencije su najvećim delom ove godine bile zbog požara na otvorenom. Neki od tih požara su i dalje aktivni, što podrazumeva zahtev za jačanje kapaciteta našeg Sektora, bilo da je reč o ljudstvu, opremi ili o implementaciji novih tehnologija koje se koriste u preveniranju i savladavanju svih ekstremnih vremenskih nepogoda, katastrofa i da koristimo iskustvo Ujedinjenih nacija”, rekao je Dačić.
Šef Kancelarije Generalnog sekretarijata UN za smanjenje rizika od katastrofa Kišor, koji boravi u poseti Srbiji, istakao je da Srbija predstavlja inspiraciju za region i šire kada je u pitanju smanjenje rizika od katastrofa, jer temeljno radi na analizi rizika od katastrofa i planira i postupa u skladu sa tim.
“Ovo što se dešava u Srbiji, kada je u pitanju smanjenje rizika od katastrofa, inspiracija je za region i šire. U tom smislu, pristup koji ima Srbija, a koji podrazumeva registar rizika od katastrofa, gde se rizici analiziraju, na osnovu kojih se planira i postupa, predstavlja rezultat koji treba pohvaliti. Ovaj pristup koji ima Srbija, pomoći će nam da razumemo rizike pre nego što oni postanu katastrofe, da se ojača sistem ranog upozoravanja, donose informisane odluke i gradi otporna infrastruktura”, rekao je Kišor.
Istakavši da je evropski kontinent najbrže zagreva i da su nedavne temperature prestigle sve dosadašnje rekorde, Kišor je naglasio da pored jakih službi za odgovor na katastrofe i jačanje infrastrukture u odgovoru na katastrofe, mora snažno da se investira i u prevenciju.
“Nalazimo se u trenutku kada rastuće temperature fundamentalno menjaju rizik po okolinu u celom svetu. Evropa se najbrže zagreva od svih kontinenata, a nedavne temperature su uspele da pobede sve dosadašnje rekorde. Ekstremne temperature, suša i požari više nisu retke pojave, već sve češći rizik po okolinu koje države moraju da planiraju u budućnosti. Ovo nas dovodi do jednostavne ali važne poruke, a to je da ne možemo da odgovorimo na rastuće rizike od katastrofa ukoliko, pored jakih službi za vanredne situacije i kapaciteta za pružanje pomoći u vanrednim situacijama, koje su naravno ključne, ne upotpunimo snažnim investiranjem u prevenciju”, naglasio je Kišor.
Dodao je da UN, zajedno sa svojim agencijama UNDP i UNDRR sve više rade na promeni pristupa od reaktivnom ka preventivnom.
Kišor je poručio i da je najefikasniji pristup taj u kojem se sprečava da požari postanu katastrofe i u tom smislu, pozdravio je odličnu saradnju MUP Srbije sa svim UN agencijama i napore koje Srbija ulaže u sprovođenje Sendajskog okvira za smanjenje rizika od katastrofa.
“Radujemo se nastavku i unapređenju saradnje u pripremljenosti, prevenciji i otpornosti u skladu sa Sendajskim okvirom. Naš zajednički cilj sa Vladom Srbije je da ulažemo pre nego što dođe do katastrofa, kako ne bismo plaćali mnogo veću cenu otklanjanja posledica tih katastrofa”, zaključio je Kišor.
Komentari (0)