Iako ih trenutno ima manje nego u junu, nauka i epidemiološki podaci upozoravaju da najveći opasnost od komaraca preti sada – kraj avgusta i početak septembra su najopasniji period godine. Razlog nije njihova brojnost, već činjenica da visoke temperature pretvaraju preživele komarce u brze prenosioce opasnih zaraza.
Izgleda paradoksalno, ali što je suša veća i temperatura viša od 30 stepeni, a upravo su takvi vremenski uslovi u Srbiji, rizik od zaraze virusom Zapadnog Nila drastično raste.
Najnoviji podaci Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” potvrđuju da je u našoj zemlji registrovano 11 zvaničnih slučajeva obolevanja, pri čemu čak 10 pacijenata ima teški, neuroinvazivni oblik bolesti – meningitis ili encefalitis.
Nema ih na stotine, ali je svaki ubod opasniji
Entomološka istraživanja objašnjavaju da ekstremne vrućine, iznad 32 stepena, i dugotrajna suša isušuju bare, kanale i rečne rukavce koji su prirodna staništa rečnih komaraca. Zbog toga opšta populacija ovih insekata na otvorenom deluje smanjeno. Međutim, zdravstvena opasnost tada zapravo tek počinje.
Najpre, zbog ubrzanog razmnožavanja virusa u samom insektu. Da bi komarac preneo virus Zapadnog Nila na čoveka, virus mora iz njegovog stomaka da stigne do pljuvačnih žlezda. Na temperaturi od 20 stepeni za taj proces potrebno je do tri sedmice. Međutim, na temperaturama iznad 30 stepeni, taj period se skraćuje na svega 4 do 7 dana.
Uz to, visoke temperature ubrzavaju metabolizam komaraca. Ženke znatno brže vare krvni obrok, što znači da češće traže novog domaćina i ubadaju u kraćem vremenskom intervalu.
Konačno, dok rečni komarci umiru od suše, gradski domaći komarac (Culex pipiens) i u Srbiji sve prisutniji azijski tigrasti komarac (Aedes albopictus) povlače se u urbane prostore – šahtove, oluke, podrumske prostorije i saksije koje ljudi zalivaju. Na taj način “bliži” su ljudima, a posebno je opasan domaći komarac, koji je glavni prenosilac virusa Zapadnog Nila.
Gde je sve u Srbiji registrovan virus
Na aktuelnu opasnost već je upozorila prof. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta “Batut”.
– Groznica Zapadnog Nila je tipično sezonsko oboljenje koje se prenosi ubodom zaraženog komarca. Zvanični nadzor nad virusom traje od juna do novembra, ali se najveći broj obolelih u Srbiji redovno beleži tokom avgusta i septembra. Visoke spoljne temperature direktno pogoduju bržoj infekciji samih komaraca, zbog čega je u drugoj polovini leta procenat zaraženih jedinki u populaciji na vrhuncu – rekla je ona.
Poslednji izveštaj “Batuta” pokazuje da je virus Zapadnog Nila potvrđen kod pacijenata na teritoriji Srednjobanatskog, Južnobanatskog, Južnobačkog, Zapadnobačkog i Šumadijskog okruga, te na teritoriji Grada Beograda.
Prosečna starost 11 obolelih je 66,2 godine, čime se potvrđuje upozorenje epidemiologa da starije osobe i hronični bolesnici imaju najveći rizik od razvoja meningitisa i encefalitisa, koji zahtevaju hospitalizaciju.
Istovremeno, virus hara i Evropom – u deset zemalja EU registrovano je preko 600 slučajeva, a najkritičnija situacija je u Italiji i Grčkoj, dok se novi slučajevi beleže i u komšiluku, u Severnoj Makedoniji i Rumuniji.
Simptomi groznice Zapadnog Nila
Simptomi bolesti nastaju 3 do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca i kod 80 odsto zaraženih infekcija protiče bez simptoma. Oko 20 odsto inficiranih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu groznice, glavobolje, mučnine i povraćanja, dok se ređe javljaju otoci limfnih žlezda i pojava osipa na koži.
Kod jednog obolelog na 150 inficiranih dolazi do razvoja teške kliničke slike sa znacima upale mozga (encefalitis) ili upale moždanica i kičmene moždine (meningitis).
– Tada u kliničkoj slici, pored groznice i glavobolje, dolazi do pojave ukočenosti vrata, stupora, dezorjentacije, kome, tremora, konvulzija, mišićne slabosti i paralize. Ovi simptomi mogu da traju nekoliko nedelja, sa mogućim trajnim neurološkim oštećenjima – objasnila je ranije za “Blic zdravlje” primarijus dr Slavica Maris, specijalista epidemiologije i načelnica Jedinice za zarazne bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje.
Opasnost vreba i od azijskog komarca, koji prenosi dengu i čikungunju
Na žalost, rizik ne vreba samo od ove bolesti, već i od denga i čikungunja groznice koje na ljude prenosi azijski tigrasti komarac (aedes albopictus), koji je kao invazivna vrsta prisutan već nekoliko godina u Srbiji. Poput gradskog domaćeg, i on se pri ovakvim vremenskim uslovima povlači u urbane sredine, a za razmnožavanje mu je potrebno minimalno ustajale vode, u oluku ili saksiji, gde ženka polaže stotinu jaja.
Srećom,denga i čikungunja virusna infekcija do sada nisu registrovane u našoj zemlji. S druge strane, s obzirom na sve brojniju populaciju azijskog, dobro je znati kako ga razlikovati od domaćeg komarca.
– Domaći komarac, koji prenosi virus Zapadnog Nila, je svetlo žut, ima sporiji let i čuje se kad leti. Za razliku od njega, azijski tigrasti komarac je sitniji, tamno crn i sjajni sa belim šarama, i ima brži let koji se ne čuje. Dok je domaći komarac najaktivniji u ranu zoru i kasno uveče, azijski vreba tokom celog dana – objasnio je Dario Aćimović, menadžer za odnose s javnošću u novosadskom preduzeću Ciklonizacija”.
Učestala zaprašivanja komaraca
Borba protiv komaraca širom Srbije traje praktično od početka juna – akcijama zaprašivanja, najpre legala, a potom i odraslih jedinki.
Na području glavnog grada te akcije su učestale, a ekipe “Gradske čistoće” će i sutra zaprašivati komarce na lokacijama Zabran, Zabrežje, Plitvička uz Banjički potok, Banjička šuma, Centralno groblje, Ušće i Skela.
Tretmani, koji su po najavama planirani i za naredni period, sprovediće se isključivo ukoliko vremenski uslovi budu dozvolili, a to podrazumeva odsustvo kiše, optimalne temperature i snagu vetra.
Kako se zaštititi tokom tropskih dana
Zbog pika rizika od zaražavanja virusom Zapadnog Nila tokom tropskih dana u ovom periodu, lekari i epidemiolozi savetuju rigoroznu primenu ličnih mera zaštite i to sve do kraja septembra:
Repelenti: Koristite preparate na bazi DEET-a ili Ikaridina prilikom svakog izlaska napolje.
Garderoba: U sumrak i zoru, kada su domaći komaraci najaktivniji, nosite komotnu odeću dugih rukava i svetlih boja – komarci lako ubadaju kroz pripijene helanke ili majice.
Isušivanje mikrostaništa: Jednom nedeljno obavezno ispraznite tanjiriće ispod saksija, kofe, stare gume ili bilo kakve posude u svom dvorištu ili na terasi.
Mreže i klima: Postavite komarnike i boravite u klimatizovanim prostorijama, jer komarci izbegavaju hladan i suv vazduh.
Komentari (0)