Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić stigao je u 10 časova u Inovaciono–edukativni park Centra za razminiranje Republike Srbije u Velikoj Moštanici.
Vučić je prisustvovao i i prezentaciji rada deminera na projektima čišćenja od neeksplodiranih ubojnih sredstava.
Centar za razminiranje Republike Srbije i Sjedinjene Američke Države organizuju događaj povodom najave dodatnih 5,1 milion američkih dolara za finansiranje aktivnosti uništavanja konvencionalnog naoružanja (CWD) u Srbiji, uključujući čišćenje površina zagađenih neeksplodiranim ubojnim sredstvima (NUS) i nastavak aktivnosti razminiranja.
Vučića su dočekali direktor centra Bojan Glamočlija i otpravnik poslova ambasade SAD u Beogradu Aleksandar Titolo, direktor organizacije ITF za jačanje bezbednosti ljudi iz Slovenije, partner za sprovođenje projekta, ambasador Tomaž Lovrenčič, kao i predsednik opštine Rakovica Miloš Simić.
Obraćanje predsednika Vučića
Predsednik se na početku zahvalio Vladi SAD na donaciji od 5,1 milion dolara što ukupno čini 34 miliona dolara namenjenih razminiranju. Zahvalio se i otpravniku poslova u Ambasadi SAD Aleksandru Titolu, te naglasio:
– Za nas je Strateški dijalog sa SAD prekretnica, hvala na donaciji od 5,1 milion dolara za razminiranje
– Nadam se da bismo u spetembru mogli da završimo čitavu priču oko NIS, a teško bismo to mogli bez OFAK-a, rekao je Vučić koji je izrazio optimizam u produbljivanju i unapređenju saradnje sa SAD u brojnim drugim oblastima.
– Ovo danas što radimo je važan posao, i zahvalan sam i Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država i njihovoj vladi na donaciji od 5,1 milion dolara, ukupno više od 34 miliona dolara za našu zemlju za razminiranje. I ono što je opšte poznato, prošlost da menjamo ne možemo, na nju ne možemo da utičemo, ali ono na šta možemo da utičemo jeste budućnost. I drago mi je što je Aleksandar Titolo govorio o nečemu što jeste moja tema za danas, i ne mogu previše reči da koristim da bih opisao značaj strateškog dijaloga između Sjedinjenih Država i Srbije, ali za nas to nesumnjivo jeste prekretnica i nešto od velikih i važnih stvari. Za ljude koji misle da su to stvari koje se samo nama dopadaju, ili koje se samo Amerikancima dopadaju, ne, u okviru strateškog dijaloga mi razvijamo ono o čemu je i Aleks govorio, a to je međusobno poštovanje, razumevanje, da čujemo i slušamo jedni druge.
– I posle nelakih godina, i ’99. i 2008, pred nama je vreme i uspostavljanje jedne nove ere u odnosima Srbije i Sjedinjenih Država. Mislim da je to važno, mislim da je to veoma dobro, i mislim da sa optimizmom možemo da gledamo na razvoj tih odnosa. Kada to kažem ja, kao poznati pesimista, onda mi, verujte, to ima veliki značaj za našu zemlju. I kada govorim o tome, ne govorim samo o Centru za razminiranje, ne govorim samo ni o poziciji Kfora na KiM; govorim o svim važnim pitanjima. Po prvi put mi se čini, i optimista sam, i nadam se da bismo u septembru mogli da završimo celu priču oko Naftne industrije Srbije. I to bez izvesnog razumevanja i OFAK i američke strane, teško da bismo mogli, bez većih posledica, do ovog trenutka da držimo pod kontrolom ili da se približavamo kraju.
– Sa druge strane. Za mene je važno da naglasim i to da smo otvoreni za saradnju u svim drugim oblastima, od energetske, uključujući i saradnju po najvažnijim pitanjima, dakle od nafte, gasa, nuklearne energije, i tu nam tek predstoje razgovori, do svih ostalih oblasti. I izvesno je da ću i prilikom posete redovnom godišnjem zasedanju Ujedinjenih nacija imati više razgovora i sa američkim biznismenima i političarima, u želji i u nadi da dalje unapređujemo našu saradnju i da učinimo važne stvari za naše dve zemlje. Takođe, kada pričamo o razminiranju, to je pitanje sigurnosti za naše građane; to nije pitanje doniranja novca za neki tamo centar. Mi danas zapošljavamo 22 ljudi, zapošljavali smo pre samo nekoliko godina 4 ljudi u ovom centru.
– Postojao je tek kao neka vrsta veze između stranih vlada, ITF-a i privatnih kompanija koje bi vršile razminiranje. Danas to postaje sve ozbiljniji centar, i rekao bih, sa sve ozbiljnijim nadležnostima, mogućnostima, cenjen i poštovan u svetu. I to takođe ne bismo mogli da uradimo da nije bilo podrške naših partnera.
Hvala i ITF-u, hvala i Vladi Sjedinjenih Država. Istovremeno, kada o ovome govorim, mi moramo da obezbedimo. Ako nismo bili svi mi zajedno, i jedni i drugi i treći, svi, ako nismo bili u situaciji da obezbedimo i osiguramo bezbedan život ljudima pre mnogo godina, danas i sutra to moramo da budemo.
– Da garantujemo svakom detetu siguran prolazak i kroz šumu, i pored reke, i kroz polja i livade, a ne da naiđe na bilo koju zaostalu minu i bombu iz Drugog svetskog rata, iz vremena agresije iz ’99. i svega drugog. Dakle, za nas je važna ova saradnja.
O Kosovu i Metohiji
– To nije pitanje samo naših nacionalnih interesa, to je pitanje bezbednosti ljudi. Pre svega, to je pitanje života ljudi, njihovog opstanka na severu Kosova i Metohije. Ja to nisam krio, i zahvalan sam i Aleksandru i mnogim američkim zvaničnicima sa kojima sam razgovarao o toj temi, koji su želeli da čuju naše mišljenje i koji su saslušali ono što mi imamo po tom pitanju da kažemo. Naravno, naš odnos prema Kosovu i Metohiji je drugačiji od odnosa koji imaju Sjedinjene Američke Države, ali sam im ja zahvalan na tome što su poslednjih nekoliko meseci, rekao bih i godinu dana, u više navrata dali smo sve od sebe da sprečimo stvaranje daljih tenzija.
– Ja bih rekao i nešto više, ali ne želim da njih dovodim u težu situaciju, i ja sam im na tome zahvalan. Želim zbog naših građana da kažem nešto, ako mogu, iako me to niste pitali. Posao nas koji se bavimo državom, koji smo dobili poverenje naroda, je da gradimo bolje, a ne lošije odnose. Nemamo mi pravo da zaboravljamo šta je bilo u prošlosti, ni mi ni oni, ali imamo obavezu da gradimo drugačiju i bolju budućnost.
– A onaj ko misli da nam je potrebna budućnost sa lošijim odnosima sa Sjedinjenim Državama, taj ne zaslužuje da vodi državu. I ja sam zahvalan američkoj strani na prilici da otpočnemo strateški dijalog, i to će svakako biti i jeste jedna od tema, kao i sve drugo. Ja nemam alternativu, nemam izbor, ja moram da se borim za poziciju našeg naroda, i zato, kao što sam i rekao, siguran sam da je gospodin Titolo već preneo u Vašington i moje reči i moja zalaganja, ali ću biti spreman ukoliko stvari ne krenu po dobrom, da zamolim razgovore i na svim nivoima u Sjedinjenim Državama kako bih, koliko god je to moguće, uticao na veću bezbednost i sigurnost pripadnika našeg naroda na severu Kosova i Metohije.
– Da li će Evropska unija u tome da učestvuje ili ne, ne znam; nadam se da, i voleo bih da to bude da, i bio bih im beskrajno zahvalan. Ako ne, moja je obaveza za one koji imaju najveći uticaj na Prištinu, bez ikakve sumnje, a to su Sjedinjene Države, da njih molim i da se borim za naš narod, za naše građane, rekao je Vučić.
O Hrvatskoj
– Što se tiče naše hrvatske braće, da ne bude zabune pod znacima navoda, ja njih poštujem i neću da govorim ništa o njima, ne mislim ni da su hrabri ni kukavice nego samo običan narod kao mi, rekao je Vučić poručivši da nisu razumeli da sliku sa Galbrajtom.
– Velika su sila, jaka sila, regionalna sila a s obzirom da su sklopili savez sa Prištinom i Tiranom, mi smo to shvatili kao ozbiljnu pretnju, rekao je Vučić.
O Univerzitetu SPC
– Zaboravlja se da naša Srpska crkva i danas ima jednu od najvećih biblioteka, da su naši sveštenici, posebno vladike, neki od najobrazovanijih ljudi koje imamo u Srbiji. Nekoliko njih mogu da pomenem, sa znanjem najviše stranih jezika, filozofije, istorije, mnogih drugih nauka, naučnih disciplina. Samo ne znam što im toliko smeta kandilo. U svakom slučaju, ja verujem da će taj univerzitet značajno da doprinese unapređenju znanja i obrazovanja u našoj zemlji. Govorim o Univerzitetu Srpske pravoslavne crkve. Imaće punu podršku države, i verujem da će, u skladu sa ugovorom, memorandumima i svim ostalim dokumentima koji su potpisani, doprineti većem znanju, većoj odgovornosti, ozbiljnosti i radu mladih ljudi u budućnosti.
– Ne bih da komentarišem one koji mrze knjigu, a u prethodnih godinu i po dana videli smo da mrze i klupe i zidove naših univerziteta, naših fakulteta, kako su ih zdušno i stručno uništavali, tako nisu bili uništeni ni tokom Prvog ni tokom Drugog svetskog rata. Samo da to imate u vidu. Otiđite danas da vidite na šta liči i Pravni fakultet u Beogradu i mnogi drugi fakulteti, prosto da vas bude sramota, od grafita do hiljadu drugih stvari kojima nije mesto na fakultetu, do politike i pravljenja političkih odbora za izbore, što je i Ustavom i zakonom i zakonima ove zemlje zabranjeno.
Obilazak poligona i rad deminera
– Srećan sam što je Kopaonik očišćen, rekao je predsednik u obilasku poligona ukazujući na problem i sa avionskim bombama, te potrebu razminiranja u Rakovici.
Upoznao se i rukovao sa deminerima, te pogledao ubojna sredstva koja su pronađena na području beogradskog naselja Rakovica kad su ljudi gradili privatne kuće.
View this post on Instagram
– Važno je da je Kopaonik očišćen a moramo da očistimo i Bujanovac, rekao je Vučić upitavši koje su bombe najopasnije na šta mu je rečeno da su to kasetne koje su bile na Kopaoniku i Sjenici kao i u Bujanovcu.
Demineri su mu rekli da je bezbednost deminera na prvom mestu i da je najvažnije da se živi vrate svojim kućama.
Prezentacija u Centru za razminiranje
Na samom početku, predsednik je upoznat sa programom rada Centra.
– Na ovom slajdu prikazana je trenutna situacija kada je u pitanju kontaminacija minama i eksplozivnim ostacima rata na teritoriji Republike Srbije. Kada je reč o kasetnoj municiji, civilna područja koja su nam bila poznata kao kontaminirana su očišćena, dok su u Bujanovcu novim izviđanjem otkrivena dodatna minski sumnjiva područja.
– Kada govorimo o NUS-u, na zemljištu trenutno je obuhvaćeno više od 15,5 miliona kvadratnih metara, na različitim lokacijama, među kojima su Paraćin, Kraljevo, Kragujevac, Vranje, Leskovac, Novi Pazar, Rakovica.
– Pored toga, avionske bombe i rakete predstavljaju problem na više od 150 lokacija širom Srbije; postoji i problem potopljene nemačke ratne flote iz Drugog svetskog rata, kao i podvodnog NUS-a.
– Identifikovano je 12 sumnjivih lokacija na Savi i Dunavu. Važno je napomenuti da je centar zadužen za razminiranje i čišćenje civilnih područja, dok su vojna područja i objekti u nadležnosti Vojske Srbije. Nakon pregleda trenutne situacije, na ovom slajdu prelazimo na rezultate rada Centra za razminiranje.
– Centar za razminiranje realizovao je 299 projekata deminiranja i ukupno očistio površinu preko 64 miliona metara kvadratnih, ukupno uništio preko 54. 000 mina i eksplozivnih ostataka rata. Centar za razminiranje, u skladu sa svojim nadležnostima, pored izrade projektne dokumentacije, sprovodi kontrolu kvaliteta i izdaje uverenje o razminiranju, rečeno je u prezentaciji sa slajdovima.
– Danas bismo želeli da vas bliže upoznamo sa aktivnostima i rezultatima na projektima koje su Sjedinjene Američke Države finansirale u Republici Srbiji. Svojim sredstvima SAD je podržala 80 projekata; od tog broja, 77 projekata je realizovano, 2 su trenutno u toku, a 1 projekat je u planu za otvaranje u oktobru mesecu.
– Ukupna površina očišćena od kontaminacije iznosi preko 13 miliona metara kvadratnih. Kroz ove projekte pronađeno je i uništeno ukupno 5. 347 različitih eksplozivnih ubojnih sredstava. Na grafikonu su prikazani završeni projekti prema vrsti kontaminacije: kasetna municija, mine i različite vrste NUS-a. Ovo su merljivi rezultati koji direktno doprinose poboljšanju ekonomskog i socijalnog života u pogođenim zajednicama. Predstavljaju konkretan doprinos podrške procesu humanitarnog razminiranja u Srbiji. Trenutno imamo otvorena 2 projekta čišćenja od NUS-a na teritoriji opštine Rakovica. Tokom bombardovanja SRJ od strane NATO-a 1999. godine, pogođeno je vojno skladište u Rakovici, kada su se u skladištu ubojna sredstva iz vojnog skladišta razletela po okolnom zemljištu.
– Municija i druga bojeva sredstva, usled bombardovanja i požara koja nisu eksplodirala, rasuta su po lokaciji i nalaze se u zemlji. U toku izgradnje kuća u naselju, građani su često prijavljivali pronađena neeksplodirana ubojna sredstva. Ukupno zagađena površina na teritoriji opštine Rakovica, prema procenama, je bila oko 182 hektara.
– Centar za razminiranje izradio je projekte za čišćenje i predmetnu površinu podelio na 5 projekata. U 2026. godini su završene tenderske procedure za finansiranje 3 projekta, od kojih su 2 već u toku.
O Centru za razminiranje
Kako se navodi u zvaničnim podacima Stejt departmenta koji su dostavljeni medijima, SAD su pružile Srbiji pomoć za razminiranje i bezbednost skladišta naoružanja sa više od 34 miliona dolara.
Zaključno sa martom 2026. godine, više od 18 miliona kvadratnih metara teritorije Srbije i dalje je potencijalno kontaminirano eksplozivnim sredstvima.
SAD su do danas pomogle Srbiji da ukloni i svu poznatu kontaminaciju kasetnom municijom na civilnim područjima i oslobodi više od 12 miliona kvadratnih metara zemljišta za bezbednu prodoktivnu upotrebu.
Takođe, SAD je pomagala Srbiji da ojača kapacitet Srbije za razminiranje i uklanjanje neeksplodiranih ubojnih sredstava kroz Centar za razminiranje i unapredi bezbednost na četiri lokacije za skladištenje naoružanja kako bi se srpečilo nezakonito preusmeravanje naoružanja teroristima i transnacionalnim mrežama.
Srbija je dobila pomoć od Sjedinjenih država i da uništi 700 tona nestabilne municije koja je predstavljala rizik od slučajne eksplozije i ugrožavala obližnje zajednice.
Komentari (0)