Piše: Dubravka Dobrašinović Ilić
O hrani za pse počela sam ozbiljnije da razmišljam ne zato što sam odjednom postala stručnjak za pseću ishranu, već zato što sa psima živim gotovo dvadeset godina i što sam kroz sve te godine shvatila koliko je hrana važna za njihov život, zdravlje i dugovečnost.
Dali, naš prvi pas, u poznim godinama imao je gastritis i jedino rešenje bile su gastrointestinal granule. Ima ih raznih, ali za male i osetljive pse zaista mogu da budu spas.
Vlasnici se mnogo razlikuju kada je u pitanju ono što stavljaju u činiju svojih ljubimaca. Čarli je moj drugi pas, oba psa su bišoni, a za sve ove godine razgovarala sam sa mnogim vlasnicima, ljudima koji rade u pet šopovima i veterinarima. Ne postoji jednostavan odgovor na pitanje koja je hrana najbolja, jer ono što jednom psu savršeno odgovara, drugom možda uopšte neće prijati.
Razgovarala sam i sa Sanjom iz pet šopa, gde godinama kupujem hranu. Jednostavno mi je objasnila ono što i sama često primećujem – ljudi uglavnom biraju prema svojim mogućnostima, ali i prema tome koliko su spremni da ulože u ishranu svog ljubimca.
Ima onih koji uopšte ne pitaju za cenu, jer im je najvažnije da njihov pas dobije ono što smatraju najboljim. Ali ima i ljudi koji gledaju svaki dinar, kupuju hranu na grame i pokušavaju da pronađu najbolji odnos između kvaliteta i cene. I jedno i drugo je naša stvarnost, jer živimo u vremenu kada mnoge porodice jedva uspevaju da prehrane sebe, pa nije lako svakom vlasniku da izdvoji nekoliko hiljada dinara za kilogram hrane.
A raspon cena je zaista veliki. Postoje jeftine granule, ali i one koje koštaju nekoliko hiljada dinara po kilogramu, pa se čovek s pravom pita da li je ono što je skuplje zaista i bolje.
Ja ne verujem da cenu treba posmatrati kao jedino merilo kvaliteta. Najvažnije je da hrana odgovara baš vašem psu – njegovom uzrastu, veličini, aktivnosti, zdravstvenom stanju i rasi.
Danas postoji veliki izbor hrane: hipoalergijska, gastrointestinalna, hrana za pse sa alergijama, kao i posebne dijete za različite zdravstvene probleme. Zato mislim da pitanje ne bi trebalo da bude: „Koje su najbolje granule?“, već mnogo pre: „Koje su najbolje granule za mog psa?“
Granule ili kuvana hrana – rasprava bez konačnog pobednika
Ovo je tema oko koje se među vlasnicima pasa vode gotovo beskrajne rasprave. Jedni tvrde da su granule nezdrave i da je jedino pravo rešenje kuvati psu meso, pirinač i druge namirnice, dok drugi smatraju da kvalitetna kompletna hrana predstavlja najbolje rešenje za svakodnevnu ishranu.
Kada je Čarli u pitanju, slepo slušam svog veterinara Nikolu. Smatram da se o zdravlju psa ne odlučuje na osnovu priča komšija, prijatelja ili društvenih mreža, već u razgovoru sa čovekom koji poznaje našeg psa i njegovo zdravstveno stanje.
Nikola smatra da su kvalitetne granule najbolje i najpraktičnije rešenje za svakodnevnu ishranu, a da povremeno može da se doda kuvano meso – junetina, teletina ili piletina – dok osnovna hrana ostaje izbalansirana.
Jednom mi je rekao nešto što sam zapamtila:
„Ako ga prebaciš sa granula na meso, nećeš ga više vratiti“.
I potpuno je u pravu. Pas veoma brzo shvati šta je ukusnije, a kada jednom otkrije da postoji nešto mnogo mirisnije i primamljivije od granula, vrlo brzo počinje da pregovara sa nama.
A Čarli je za pregovore doktor nauka.
Pet sati ispred rerne zbog jagnjetine
Čarli bi, da se on pita, verovatno jeo sve što jedemo mi. Kada spremam jagnjetinu, teletinu ili neko drugo meso, on vrlo dobro zna da se nešto važno dešava u kuhinji i nema šanse da ga to ne zanima.
Jednom je tako stajao ispred rerne potpuno skoncentrisan, kao da čeka najvažniji događaj u svom životu. Pogledam ga i pitam:
„Čarli, šta radiš tu?“
On me pogleda svojim ozbiljnim, molećivim očima, kao da odgovara:
„Čekam da se ispeče jagnjetina.“
I tako je moj Čarli proveo skoro pet sati čekajući da se pečenje završi. Povremeno je gledao u mene, ali mnogo češće u rernu, kao da će svojim pogledom ubrzati pečenje.
Psi naše slabosti nauče mnogo brže nego što mi naučimo njihove navike. Tačno znaju kada treba da sednu pored stola, kada da spuste glavu i naprave onu tužnu facu zbog koje čovek pomisli da ga je baš danas najviše povredio u životu.
I onda kažemo:
„Dobro, samo malo.“
A to „samo malo“ vrlo često postane navika.
Ljubav prema psu nije isto što i davanje svega što on traži. Ponekad je najveća ljubav upravo kada kažemo:
„Ne, Čarli, ovo ne smeš da jedeš.“
Nije sve što je dobro za nas dobro i za psa
Postoje namirnice koje psima mogu ozbiljno da naškode i zato nikada ne treba polaziti od toga da je nešto bezbedno za psa samo zato što mi to jedemo.
Grožđe, neki orašasti plodovi, kuvane kosti, naročito sitne i lomljive pileće kosti, mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme – od gušenja do povreda digestivnog trakta. Tu su i masna, jako začinjena i ljuta jela, koja nikako ne bi trebalo da budu deo njihove svakodnevne ishrane.
Čarli bi, naravno, imao potpuno drugačiji spisak dozvoljenih namirnica. Na njemu bi verovatno pisalo samo jedno:
„Sve što mama jede.“
Srećom, on ne sastavlja jelovnik.
Kuvati psu nije lako, ali ni granule nisu loš izbor
Nemam ništa protiv ljudi koji kuvaju svojim psima. Verujem da pravilno osmišljena i izbalansirana domaća ishrana može biti odlična. Ali postoji velika razlika između planske ishrane i toga da psu svakog dana samo ubacimo malo mesa i pirinča u činiju i kažemo da je to dovoljno.
Za pravilno pripremljenu domaću ishranu potrebno je znanje, vreme, novac i organizacija. Nije realno očekivati da svaka porodica može svakog dana da kuva poseban obrok za psa.
Neko živi sam, u penziji je i pas mu je porodica, pa mu nije teško da kuva. Neko drugi radi, ima decu, obaveze i račune i jedva uspeva da organizuje sopstveni ručak. Za takve ljude kvalitetne granule predstavljaju sasvim razumno i praktično rešenje.
Postoji još jedna stvar o kojoj se malo razmišlja – šta kada putujemo ili psa ostavimo na čuvanju? Ako je navikao isključivo na kuvanu hranu, neko drugi mora svakog dana da mu priprema obroke. Sa kvalitetnom psećom hranom mnogo je lakše organizovati njegovu ishranu.
Zato mislim da ne treba osuđivati vlasnika koji bira granule, kao što ne treba osuđivati ni onoga ko svom psu kuva.
Važno je da pas bude zdrav i da dobija ono što mu je potrebno.
Zdravlje počinje i van činije
Kada govorimo o zdravlju psa, često se fokusiramo samo na hranu, a zaboravljamo da je briga o ljubimcu mnogo šira od onoga što se nalazi u njegovoj činiji.
Pas svakog dana mora da ima svežu i čistu vodu. Čarli je tu posebno zahtevan – neće da pije vodu koja dugo stoji, pa je menjam nekoliko puta dnevno. Činija mora da bude čista i redovno oprana, jer ni mi ne jedemo iz prljavog tanjira.
Čarli spava u mom krevetu, pa se njegova posteljina redovno pere. Kupam ga jednom nedeljno, šišamo ga otprilike na dva meseca, a češljanje se podrazumeva.
Moram da priznam da tu često grešim. Meni je najlepši kada je potpuno kovrdžav, pa nekada odložim češljanje. Ali činjenica je da bišon mora redovno da se češlja, bez obzira na to šta se meni više dopada.
Jer ono što je nama lepo ne mora uvek da bude ono što je dobro za psa.
Ljubav nije preterano hranjenje
Koliko će naš pas živeti ne zavisi samo od genetike. Mnogo toga zavisi od nas – kako ga hranimo, koliko se kreće, da li redovno ide kod veterinara, da li ima svežu vodu i koliko vremena provodi sa nama.
Čarli izlazi najmanje dva puta dnevno, a kada možemo, šetamo ga i tri puta. Kada su velike vrućine, ne izvodim ga usred dana samo zato što „mora da prošeta“. I životinja mora da bude zaštićena od ekstremnih temperatura.
Čarli, inače, voli 23 stepena. I zimi i leti.
Neko će reći da je razmažen. Ja mislim da je samo navikao na život u kući i na svoje uslove.
Čarli ima brata koji živi kod jedne starije gospođe. Njih šestoro iz legla bili su vitki psi, ali njegov brat danas ima oko 20 kilograma, dok Čarli ima pet i po.
Kada smo videli bišona od 20 kilograma, prvo smo se šokirali. To više nije simpatična buckastost, već ozbiljan zdravstveni problem.
Gojaznost kod pasa opterećuje zglobove, srce i disanje i značajno smanjuje kvalitet života. Zato višak kilograma ne treba posmatrati kao estetski problem, već kao pitanje zdravlja.
I tu se ponovo vraćamo na hranu.
Nije poenta da kupimo najskuplje granule, niti najjeftinije. Nije poenta ni da svakog dana kuvamo ako to ne možemo. Poenta je da znamo šta našem psu treba, da razgovaramo sa veterinarom, da ne menjamo hranu bez potrebe i da ne pretvorimo ljubav u preterano hranjenje.
Jer pas ne meri našu ljubav količinom hrane koju mu sipamo u činiju.
On je meri vremenom koje provodimo sa njim, šetnjama, maženjem, igrom, pažnjom i sigurnošću.
Zato, ako zaista želite da vaš pas bude zdrav, hranite ga odgovorno, a ne iz sažaljenja. Prošetajte ga kada traži hranu, pomazite ga kada traži pažnju, igrajte se sa njim, češljajte ga, vodite ga kod veterinara i budite uz njega.
I naučite da kažete „ne“ onda kada on kaže „daj“.
Jer ljubav prema psu nije u tome da mu damo sve što poželi.
Ljubav je kada mu damo ono što mu je potrebno da bi što duže ostao zdrav, srećan i pored nas.
A Čarli će i dalje stajati pored rerne kada pečem jagnjetinu, gledati me svojim velikim, molećivim očima i čekati svojih pet sati da se pečenje završi, jer očigledno još nije odustao od ideje da baš njemu pripada najbolji komad.
Ja ću ga pogledati i ponovo pitati:
„Čarli, šta radiš tu?“
A on će, potpuno miran i siguran u sebe, kao da se ništa nije promenilo, odgovoriti:
„Čekam da se ispeče jagnjetina.“
I šta čovek da mu kaže na to?
Može da mu objasni da granule nisu loše, da mora da čuva zdravlje i da neće dobiti sve što poželi.
Ali on će i dalje sedeti ispred rerne i čekati.
Jer on je Čarli.
A Čarli, kao i svaki pas koji zna da je voljen, pokušava da manipuliše mojim emocijama. I moram priznati – prilično mu dobro ide.
Zabranjeno prenošenje teksta u celosti ili delova teksta bez navođenja izvora i linkovanja portala Objektiv.rs
Komentari (0)