Na prostranim poljima Turske, tokom letnjih meseci, odvija se proces koji vekovima gotovo da nije promenjen. Hiljade zrelih paradajza pažljivo se seku ručno, posipaju solju i raspoređuju u pravilne redove kako bi danima bili izloženi jakom suncu. Tako nastaje jedan od najprepoznatljivijih sastojaka mediteranske kuhinje – sušeni paradajz.
Nakon berbe, biraju se samo potpuno zreli i mesnati plodovi. Svaki paradajz se ručno prepolovi, blago posoli i postavlja na velike otvorene površine namenjene sušenju. Tokom nekoliko dana, pod visokim letnjim temperaturama koje često prelaze 35 stepeni Celzijusa, paradajz postepeno gubi vlagu. Istovremeno se koncentrišu prirodni šećeri, pa plod dobija intenzivniji ukus, bogatu aromu i karakterističnu umami notu, po kojoj je ovaj proizvod poznat širom sveta.
Sušenje paradajza i dalje ručno
Proces zahteva stalni nadzor. Radnici svakodnevno obilaze polja, proveravaju stanje plodova i po potrebi ih okreću kako bi se ravnomerno osušili. Uprkos razvoju moderne prehrambene industrije, veliki deo proizvodnje u Turskoj i danas se oslanja na ručni rad, zbog čega je proizvodnja sušenog paradajza izuzetno zahtevna.
Turska se danas ubraja među najveće svetske proizvođače i izvoznike sušenog paradajza. Najveći deo proizvodnje dolazi iz egejskog regiona, posebno iz provincija Izmir, Manisa i Ajdin, gde klimatski uslovi, mnogo sunčanih dana, niska vlažnost vazduha i visoke temperature,stvaraju idealno okruženje za prirodno sušenje. Svake godine iz ove zemlje izvoze se hiljade tona sušenog paradajza, koji završava na tržištima širom Evrope, Severne Amerike i Bliskog istoka.
Čuva se u maslinovom ulju
Sušeni paradajz postao je nezaobilazan sastojak savremene gastronomije. Koristi se u pripremi testenina, pica, salata, sendviča, rižota, sosova i raznih mediteranskih specijaliteta. Često se nakon sušenja čuva u maslinovom ulju uz dodatak belog luka, bosiljka, origana ili ruzmarina, čime dobija još bogatiji ukus.
Pored kulinarske vrednosti, sušeni paradajz predstavlja i značajan izvozni proizvod za Tursku, ali i izvor prihoda za hiljade sezonskih radnika koji tokom leta provode sate na otvorenom, radeći na visokim temperaturama. Njihov trud omogućava da jednostavan svež paradajz, zahvaljujući suncu i tradicionalnom načinu obrade, postane jedan od najcenjenijih sastojaka mediteranske kuhinje.
View this post on Instagram
Komentari (0)