Građani Srbije koji otplaćuju kredite vezane za EURIBOR zaštićeni su zakonskim mehanizmima koji ograničavaju mogućnost naglog rasta kamatnih stopa u slučaju značajnijeg povećanja referentnih evropskih kamata, saopštila je Narodna banka Srbije.
Mlađi istraživač u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Ana Vujović navela je, u okviru rubrike „Korisno je da znate“, da je centralna banka još u septembru 2023. godine ograničila kamatne stope na stambene kredite na 4,08 odsto kako bi ublažila posledice rasta EURIBOR-a po građane.
Po isteku te mere, krajem 2024. godine doneta je odluka kojom je propisano da se kod postojećih i novih kredita sa promenljivom kamatnom stopom ne može obračunavati kamata viša od pet odsto.
– Ta privremena mera kasnije je zamenjena Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, usvojenim u martu 2025. godine, kojim je trajno uređeno ograničenje kamatnih stopa kod stambenih kredita, ali i drugih kreditnih proizvoda namenjenih fizičkim licima – navela je Vujović.
Govoreći o budućem kretanju EURIBOR-a, ona je istakla da će ono prvenstveno zavisiti od odluka Evropske centralne banke o referentnim kamatnim stopama.
– U uslovima povećane geopolitičke neizvesnosti i uticaja energetskog šoka na ekonomiju evrozone teško je precizno proceniti buduće poteze ECB-a. Ipak, prema trenutnim tržišnim očekivanjima, verovatnije je povećanje nego smanjenje osnovnih kamatnih stopa – rekla je Vujović.
Ona je podsetila da se kod kredita sa promenljivom kamatnom stopom primenjuje unapred ugovorena referentna stopa EURIBOR-a, najčešće tromesečni ili šestomesečni EURIBOR.
Kamatna stopa na takve kredite sastoji se od fiksne marže banke, koja ostaje ista tokom celog perioda otplate, i promenljivog dela koji prati kretanje EURIBOR-a i usklađuje se u rokovima definisanim ugovorom.
Narodna banka Srbije podseća da EURIBOR predstavlja referentne kamatne stope na evropskom međubankarskom tržištu novca, odnosno kamate po kojima velike evropske banke međusobno pozajmljuju sredstva.
Te stope imaju značajnu ulogu i van bankarskog sektora, jer služe kao osnova za određivanje kamata na stambene i druge kredite, štedne proizvode i različite finansijske ugovore.
EURIBOR se obračunava i objavljuje svakog radnog dana u 11 časova na osnovu podataka koje dostavlja grupa evropskih banaka. Prilikom izračunavanja odbacuju se najviše i najniže prijavljene stope, dok se od preostalih vrednosti računa prosek koji predstavlja zvaničnu stopu EURIBOR-a.
Iz NBS podsećaju da ne postoji samo jedna stopa EURIBOR-a, već više referentnih stopa različite ročnosti – jednonedeljna, jednomesečna, tromesečna, šestomesečna i dvanaestomesečna.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)