Kada govorimo o starenju, većina ljudi najpre pomisli na bore, sedu kosu ili promene na telu. Međutim, nauka pokazuje da godine koje pišu u ličnoj karti ne moraju nužno da odgovaraju stvarnom stanju našeg mozga.
U zavisnosti od zdravlja, životnih navika i brojnih drugih ličnih karakteristika, mozak može da bude figurativno mlađi ili stariji od osobe kojoj pripada.
Naučnici su istražili pokazatelje koji mogu da ukažu na to da mozak stari brže nego što bi bilo optimalno. Neki od znakova na prvi pogled deluju potpuno bezazleno, ali mogu da budu važan signal da je vreme da obratite više pažnje na svoje kognitivno zdravlje.
Cinizam može da bude upozorenje
Finski naučnici sproveli su zanimljivo istraživanje koje je pokazalo da veoma cinične starije osobe imaju veću stopu kognitivnog opadanja. Osim toga, rezultati su pokazali i da umiru ranije od svojih manje ciničnih vršnjaka.
Jedan od mogućih razloga za to mogao bi da bude stres. Poznato je da kortizol, hormon stresa, može da ima veoma nepovoljan uticaj na mozak i da otežava jasno razmišljanje.
Ukoliko primetite da često reagujete cinično prema ljudima ili situacijama, stručnjaci savetuju da pokušate da prepoznate trenutke kada se takav način razmišljanja javlja i da svesno pokušate da promenite ugao posmatranja.
Cinik je osoba koja pokazuje ravnodušnost i prema dobrom i prema lošem. Za takve ljude često se kaže da se svemu podsmevaju, što može da govori o veoma bezobzirnom ponašanju. Cinizam se povezuje i sa drskošću, nepristojnošću i protivljenjem društvenim normama i okvirima.
Teško vam je da održite pažnju
Svima se dešava da izgube koncentraciju kada su uzbuđeni, zabrinuti ili pod velikim pritiskom. Ipak, ako vam je veoma teško da ostanete fokusirani na bilo koji zadatak, možda bi trebalo da razgovarate sa lekarom.
Istraživački tim sa Univerziteta Južne Kalifornije otkrio je da rasejanost može da bude jedan od znakova kognitivnog starenja.
Kognitivno starenje podrazumeva smanjenje sposobnosti da primećujemo, istražujemo, analiziramo, zaključujemo i rešavamo probleme i zadatke sa kojima se svakodnevno susrećemo.
Ono što posebno privlači pažnju jeste činjenica da ova pojava može da se javi i kod osoba koje imaju oko 30 godina. Takođe, može da bude jedan od pokazatelja potencijalne Alchajmerove bolesti.
Iako se najčešće javlja kod starijih ljudi, osobe koje pod stresom imaju ozbiljne probleme sa fokusiranjem mogu da imaju korist od kognitivnog testiranja. Takva procena može da pomogne da se otkrije postoji li predispozicija za kognitivni pad.
Stručnjaci navode da vežbanje mozga može da bude korisno. Slagalice, mozgalice i različite igre mogu da pomognu u razvoju i jačanju veština koncentracije.
Problemi sa pamćenjem nisu uvek očigledni
Druženje sa prijateljima često može da otkrije stvari koje sami ne primećujemo. Ukoliko se dešava da više puta bez razloga ispravljate druge ljude ili oni počnu da primećuju promene u vašem ponašanju, njihove komentare ne bi trebalo ignorisati.
Tomas R. Vidik, saradnik Američke akademije za neurologiju koji radi na klinici “Elkhart”, ukazao je na zanimljivu pojavu kod osoba koje imaju probleme sa pamćenjem.
Kako je objasnio, pacijenti sa poremećajima pamćenja vrlo često ne prepoznaju da problem postoji. Uvereni su da je sa njima sve u redu.
Zbog toga je, prema njegovim rečima, veoma važno obratiti pažnju na ono što govore prijatelji i članovi porodice.
Ako su primetili da imate poteškoće sa pamćenjem, to može da bude znak da je vreme da potražite stručno mišljenje.
Stalno ste umorni tokom dana
Pospanost tokom dana jedan je od važnih pokazatelja koji su primećeni u više istraživanja, uključujući i studiju starenja “Klinike Mejo”.
Takvo stanje ne znači samo da mozak tokom noći ne dobija dovoljno regenerativnog odmora. Ono može da izazove i fizičke promene u mozgu koje se povezuju sa starenjem.
Profesor neurologije na “Klinici Mejo” u Floridi, Nil Graf-Redford, istakao je da san predstavlja veoma važnu zaštitu za mozak.
Istraživanja su pokazala da apneja tokom spavanja može da dovede do smanjenja hipokampusa, dela mozga koji ima ključnu ulogu u učenju i pamćenju.
Apneja za vreme spavanja izaziva nedostatak kiseonika, a to može da ošteti mozak. Ipak, istraživanja su pokazala i da adekvatno lečenje ovog poremećaja može da vrati stanje u normalu.
Za očuvanje zdravlja mozga potrebno je između sedam i po i osam sati kvalitetnog sna svake noći.
Apneja predstavlja kratkotrajni prekid disanja tokom sna koji traje duže od tri, a kraće od deset sekundi.
Važno je reagovati na vreme
Mozak ne mora da stari istim tempom kao ostatak tela, ali određeni znaci mogu da ukažu na to da mu je potrebna dodatna pažnja. Učestala rasejanost, problemi sa pamćenjem, izražena dnevna pospanost ili dugotrajan ciničan pogled na svet mogu da budu signali koje ne bi trebalo zanemariti. Prepoznavanje problema na vreme može da pomogne u očuvanju kognitivnih sposobnosti i kvalitetnijem starenju.
Komentari (0)