Pre više desetina hiljada godina, tokom perioda kada su anatomski moderni ljudi naseljavali delove Evrope i Azije u kojima su živeli neandertalci, dolazilo je do mešanja populacija, ali dominantno u jednom smeru – muški neandertalci imali su potomstvo sa ženama koje su bile preci savremenog čoveka, pokazalo je novo genetsko istraživanje.
Studija, objavljena u časopisu Science, ukazuje da zbog takvog obrasca u današnjem ljudskom genomu nedostaju segmenti neandertalske DNK na X hromozomu, dok su neandertalci imali veći udeo DNK modernog čoveka upravo na tom hromozomu.
Prema navodima lista The Guardian, naučnici ocenjuju da rezultati upućuju na polnu pristrasnost u praistorijskim kontaktima između dve vrste.
Autor istraživanja, Aleksandar Plat, izjavio je da je uočen obrazac koji pokazuje da se protok gena pretežno odvijao između neandertalskih muškaraca i žena anatomski modernog tipa.
Preci savremenih ljudi i neandertalci razdvojili su se pre oko 600.000 godina, ali su se tokom migracija iz Afrike ka severu povremeno susretali i razmenjivali genetski materijal. Danas osobe neafričkog porekla nose nekoliko procenata neandertalske DNK, dok je kod populacija afričkog porekla taj udeo znatno manji.
Analiza je pokazala da X hromozomi neandertalaca sadrže oko 62 odsto više DNK modernog čoveka u odnosu na njihove ostale hromozome, dok je kod savremenih ljudi raspodela obrnuta. Budući da žene imaju dva X hromozoma, a muškarci jedan, rezultati sugerišu da su muški neandertalci češće imali potomstvo sa ženama ljudske vrste nego obrnuto.
Plat je naveo da je najjednostavnije objašnjenje ovakvog obrasca povezano sa preferencijama u parenju, naglasivši da nalazi ne znače da su pojedini neandertalci ili žene moderne vrste bili “privlačniji“, već da je jedan smer mešanja populacija bio učestaliji ili evolutivno održiviji od drugog.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)