Gotovo svaki roditelj želi da mu dete bude u boljem položaju nego što je on bio – pametnije, sigurnije i emocionalno stabilnije. Mnogi to vide kao merilo uspešnog roditeljstva, ali kod dece koja danas odrastaju primećen je zabrinjavajući zaokret. Iako su mlađe generacije poznate po empatiji, njihove kognitivne sposobnosti po prvi put u istoriji zaostaju za sposobnostima prethodnih generacija.
Kognitivni neuronaučnik Džared Kuni Horvat, bivši nastavnik koji se bavi proučavanjem ljudskog učenja, obratio se američkom Kongresu kako bi ukazao na probleme u kognitivnom razvoju dece.
– Tužna činjenica sa kojom se naša generacija mora suočiti jeste da su naša deca kognitivno manje sposobna nego što smo mi bili u njihovim godinama. Otkako standardizujemo i merimo kognitivni razvoj, još od kraja 19. veka, svaka generacija je nadmašivala prethodnu, i to je upravo ono što želimo. Želimo bistriju decu – rekao je Horvat, prenosi portal Upworthy.
On objašnjava da je do sada svaka nova generacija provodila više vremena u školovanju od prethodne, što je doprinosilo rastu kognitivnih sposobnosti. Generacija Z nije izuzetak kada je reč o dužini školovanja, ali je prva koja ne beleži očekivani napredak.
Prema Horvatu, glavni razlog tog pada je uvođenje ekrana u učionice, proces koji je započeo oko 2010. godine.
– U 80 zemalja, kada se pogleda statistika, čim se digitalna tehnologija masovno uvede u škole, rezultati značajno opadaju. Do te mere da deca koja u školi koriste računare oko pet sati dnevno za učenje postižu rezultate niže za više od dve trećine standardne devijacije u odnosu na decu koja retko ili nikada ne koriste tehnologiju u nastavi – naveo je Horvat.
U većini slučajeva, pad uspeha nije doveo do boljih nastavnih strategija. Umesto toga, standardizovani testovi su prilagođeni nižim očekivanjima i kraćem rasponu pažnje. Upravo protiv takvog pristupa su se prosvetni radnici, naučnici i istraživači obratili zakonodavcima, upozoravajući da on ne daje rezultate.
Ipak, nisu sve zemlje izabrale put snižavanja kriterijuma. Danska je krenula u suprotnom smeru kada je shvatila da njeni učenici zaostaju.
Televizija France24 nedavno je razgovarala sa prosvetnim radnicima u Danskoj, koja je uvela, kako se navodi, radikalan pristup obrazovanju. Od početka školske 2025/2026. godine, učenici u Danskoj ne samo da moraju da predaju mobilne telefone, već su iz učionica uklonjeni i tableti, laptopovi i računari. Digitalno učenje više nije dominantno tokom školskog dana.
Fizički udžbenici, radne sveske i pisani zadaci vraćeni su u nastavu, a rezultati su, prema navodima, nedvosmisleni – čak i sami učenici primećuju poboljšanja.
– Najveći problem je bio to što smo se rešili knjiga i prešli na ekrane. Primetili smo da mnoga deca imaju poteškoće sa koncentracijom, jer je veoma lako sa tri prsta preći na drugi ekran i, na primer, igrati video-igricu tokom časa – rekao je za France24 nastavnik engleskog jezika iz Kopenhagena, Islam Dijab.
Umesto da računari budu deo svakog časa, u Danskoj se sada koriste retko i pod strogim nadzorom. Jedna učenica navela je da joj prija što nema vreme pred ekranom u školi, jer voli da čita i piše.
Problem, međutim, nije bio samo u rasponu pažnje. Deca su, prema istraživanjima, razvijala i niže samopouzdanje, kao i probleme sa mentalnim zdravljem zbog prekomernog korišćenja digitalnih uređaja.
Podaci o negativnom uticaju ekrana na mozak tinejdžera podstakli su šire promene u Danskoj, i van školskih učionica. Aktivnosti posle nastave drastično ograničavaju ili potpuno eliminišu upotrebu elektronike, a uveden je i nacionalni „Dan bez telefona“, koji podstiče građane da na jedan dan odlože svoje uređaje.
Lekar i stručnjak za digitalno zdravlje Imran Rašid pokrenuo je i inicijativu da se zabrani korišćenje društvenih mreža deci mlađoj od 15 godina. Pokret „bez telefona“ u Danskoj postao je nacionalni napor da se, kako navode, ispravi kurs pre nego što još jedna generacija oseti dugoročne posledice.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)