Niz novih naučnih studija objavljenih tokom 2025. godine pruža sve jasniju sliku o rizicima ranog pristupa pametnim telefonima i intenzivne upotrebe ekrana po mentalno zdravlje i razvoj adolescenata. Istraživanja ukazuju na povezanost sa lošijim snom, povećanim rizikom od gojaznosti, slabijim kognitivnim sposobnostima, kao i porastom depresije, anksioznosti i suicidalnih misli, prenosi Washington post.
Ran Barzilaj, istraživač sa Univerziteta Pensilvanije i dečji psihijatar u Dečjoj bolnici u Filadelfiji, sproveo je analizu na više od 10.500 dece u 21 istraživačkom centru širom Sjedinjenih Američkih Država. Rezultati su pokazali da su deca koja su prvi pametni telefon dobila sa 12 godina, u poređenju sa onima koji su ga dobili sa 13, imala više od 60 odsto veći rizik od lošeg sna i više od 40 odsto veći rizik od gojaznosti.
– To nije nešto što se može ignorisati – rekao je Barzilaj.
On je naveo da su ga ovi rezultati naveli da promeni ličnu odluku, pa dok je njegovo dvoje starije dece dobilo telefone pre 12. godine, najmlađe dete ih za sada neće dobiti.
Godinama je rasprava o uticaju pametnih telefona i društvenih mreža na mlade bila obeležena protivrečnim i često anegdotalnim dokazima. Roditelji, nastavnici i lekari upozoravali su na pad koncentracije, slabije školske uspehe i porast psihičkih problema, ali su naučni dokazi dugo bili neujednačeni.
Taj obrazac se promenio u drugoj polovini 2025. godine, kada su velike longitudinalne studije sve češće počele da dolaze do sličnih zaključaka, što je ranije bila retkost.
Podaci iz velike američke studije Adolescent Brain and Cognitive Development (ABCD), koja prati gotovo 12.000 dece rođene između 2005. i 2009. godine, omogućili su naučnicima detaljan uvid u razvoj adolescenata.
Jedno istraživanje objavljeno u časopisu JAMA pokazalo je da deca sa većim i rastućim korišćenjem društvenih mreža postižu slabije rezultate u zadacima koji mere pamćenje, vokabular, brzinu obrade informacija i razumevanje pročitanog. Iako su razlike bile relativno male, bile su dosledne.
Vođa studije, Džejson Nagata sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku, naveo je da se ti rezultati mogu uporediti sa padom uspeha „sa petice na četvorku“. Posebno je istakao da su čak i deca koja društvene mreže koriste oko sat vremena dnevno imala lošije kognitivne rezultate od onih koji ih uopšte ne koriste.
Druga studija, objavljena u časopisu Pediatrics, povezala je korišćenje društvenih mreža sa porastom simptoma nepažnje, za razliku od igranja video-igara ili gledanja televizije.
Mentalno zdravlje i obrasci zavisnosti
Naučnici ističu da nije presudna samo količina vremena provedenog pred ekranom, već i način korišćenja. Istraživanje objavljeno u JAMA u junu pravilo je razliku između ukupnog vremena provedenog na internetu i takozvanog zavisničkog korišćenja, koje podrazumeva nemir bez uređaja i nemogućnost smanjenja upotrebe.
Ukupno vreme provedeno na internetu nije bilo direktno povezano sa rizikom od suicida, ali su adolescenti sa rastućim zavisničkim obrascima imali dva do tri puta veći rizik od suicidalnih misli i ponašanja.
Barzilajeva studija, objavljena u decembru u časopisu Pediatrics, pokazala je da uzrast u kojem dete dobije prvi pametni telefon ima dugoročan uticaj na njegovu dobrobit. Slične rezultate donelo je i međunarodno istraživanje objavljeno u julu, prema kojem je dobijanje telefona pre 13. godine povezano sa lošijim mentalnim zdravljem u ranoj odrasloj dobi, naročito kod devojčica.
Rasprava se sve više seli iz naučnih krugova u sferu javnih politika. Australija je ovog meseca postala prva zemlja na svetu koja je zabranila društvene mreže deci mlađoj od 16 godina, a slične mere najavila je i Malezija. U Sjedinjenim Američkim Državama pojedine savezne države već su uvele ograničenja, dok bivši gradonačelnik Čikaga Ram Emanuel društvene mreže naziva javnozdravstvenom krizom.
Kako roditelji mogu da reaguju
Stručnjaci upozoravaju da same zabrane nisu najučinkovitije rešenje. Dženifer Kacenštajn, dečja neuropsihološkinja sa Univerziteta Džons Hopkins, ističe da deca često oponašaju ponašanje roditelja, naročito kada je reč o korišćenju telefona u večernjim satima.
Istraživanja pokazuju da postepeno smanjenje vremena pred ekranom, čak i za jedan sat dnevno, može imati dugoročno pozitivan efekat na kvalitet života, bolji san i mentalno zdravlje.
Barzilaj naglašava da cilj ovih istraživanja nije optuživanje roditelja.
– Deca su ranije dobijala pametne telefone u veoma ranom uzrastu jer nismo znali dovoljno. Sada znamo – rekao je on.
On je svom devetogodišnjem sinu objasnio zašto još neće dobiti telefon.
– Ovo radimo kako bismo te zaštitili. Imaš ceo život za tehnologiju. Želimo da je uvodimo odgovorno i u skladu sa tvojim zdravljem – poručio je Barzilaj.
Komentari (0)