Kliniku za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” je tokom vanrednog zvalo 4.600 građana na posebnu, Nacionalnu liniju za pružanje psihosocijalne pomoći tokom pandemije Covid 19, rečeno je Objektivu u ovoj ustanovi. Neki pozivi ostavili su posebno jak utisak na psihologe i podsetili nas kroz kakve muke prolaze usamljeni stariji ljudi.
“Poziv od jedne starije gospođe koja živi sama u selu u kome nije bilo komšija u blizini i njen strah da neće imati ko da joj pomogne. Ipak, kroz razgovor smo uspeli da nađemo nekoliko rešenja njene situacije i to što se naknadno javila da nam kaže da je dobro i da je zbrinuta je ostavio utisak”, rečeno je iz ove institucije za Objektiv.
Iz Klinike su nam takođe rekli da su psiholozi primili veliki broj poziva ljudi ranjivih kategorija.
“Zvali su roditelji dece sa posebnim potrebama, starije osobe koje nemaju bliske članove porodice, kao i generalno vulnerabilnije osobe”, kažu nam stručnjaci.
Novonastala situacija najteže je padala obolelima i njihovim porodicama, kao i medicinskom osoblju koje je radilo u Kovid bolnicama.
“Strah za sopstveni i život i zdravlje bližnjih je ono što je najteže padalo građanima. S druge strane, narušavanje rutine na koji su građani navikli i adaptacija na nove uslove života su bili posbeni izazovi za sve nas. Srećom, većina ljudi raspolaže adaptivnim kapacitetima i opremljenа je adekvatnim strategijama za prevazilaženje životnih teškoća i stresnih situacija”, kažu iz “Laze Lazarevića”.
Lekari i medicinski tehničari su se na taj način svakodnevno sustretali sa različitim problemima koje su naši građani imali. Ponekad je i običan razgovor bio dovoljan da prebrode usamljenost.
“Klinika Laza Lazarević je već imala SOS liniju za pomoć pacijentima i ranije u funkciji, ali je od početka vanrednog stanja zbog povećanog obima poziva otvorena još jedna telefonska linija. Pomoć su pružali stručnjaci iz Klinike koji svakodnevno rade taj posao i nije im teško pala nova obaveza”, kaže za Objektiv Dragan Novičić, medicinski tehničar.
Dodaje da je povećanje poziva uslovljeno globalnim strahom koji je prožeo društvo zbog pandemije, ali i merama vanrednog stanja, koje su dovele do određenog nivoa izolacije.
“Nije prijatno biti ni u izolaciji, dolazi do brige za egzistenciju. Mnogobrojni strahovi su u ovakvim situacijama normalna strvar. Važno je da ih ne preuveličavamo, a da ih doživljavamo”, kaže Novičić.
Jasan je u stavu da strahovi mogu biti i neka vrsta zaštite, ali i oprezan kada o njima govori.
“Svaki strah je konstruktivan dok mi njega kontrolišemo. Kada se u većoj meri pojavljuje, onda je važno na vreme potražiti pomoć. Zbog toga je i otvoren veći broj telefonskih linija. Kada ljudi razreše svoje dileme, onda mogu da se priviknu na novonastalu situaciju”, kaže Novičić.
Ljudi koji imaju od ranije izražene probleme sa strahom čak lakše podnose ovakve krizne situacije od ljudi koji se ranije nisu suočavali sa ovim problemima. Osobe koje su već vežbale mehanizme odbrane od straha mogu efektnije sebi da pomognu za vreme epidemije i u periodu uvoženja restriktivnih mera. Mešutim, baš tim osobama teže pada kad ponovo treba da se socijalizuju, odnosno da ostvare kontakte. Tada se preporučuje konsultovanje stručnjaka iz oblasti psihijatrije koji bi procenili zdravsveno stanje i pomogli ukoliko je pomoć potrebna.
Kako nam je rečeno, zvali su građani gotovo svih starosnih kategorija. Najmlađa osoba koja je zvala imala je 16, nastarija 92 godine. Prosečno najviše poziva je bilo od građana u starosnoj kategoriji od 40-50 godina, koji su uglavnom imali teškoće vezane za adaptaciju na nove uslove života, drugačiju organizaciju svakodnevne rutine i načine kako da organizuju porodični život u novim uslovima.
Autor: Jelena Bojić Obradović
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)