U svetu u kojem se granice intime i identiteta sve više preispituju, postoje priče koje istovremeno iznenađuju i otvaraju nova pitanja o prirodi bliskosti. Jedna takva dolazi iz Velike Britanije i govori o ženi koja tvrdi da je emotivnu stabilnost i ljubav pronašla sa lusterom.
Amanda Liberty iz Liverpula, godinama otvoreno govori o svojoj privlačnosti prema određenim predmetima. Posebno mesto u njenom životu zauzima kristalni luster koji je naručila iz inostranstva i kojem je dala ime Lumiere. Kako kaže, vezu sa njim osetila je gotovo trenutno, čim je ugledala njegov oblik i svetlost. Osetila je nešto što opisuje kao zaljubljenost – osećaj mira, uzbuđenja i privlačnosti koji do tada nije doživela u odnosima sa ljudima.
Iako priznaje da je emotivno povezana i sa drugim lusterima, Amanda otvoreno govori da je njen odnos sa Lumiereom “primaran”. Vezu opisuje kao otvorenu, bez posesivnosti i ljubomore, ističući da joj takav odnos pruža slobodu i stabilnost kakvu ranije nije imala. Upravo zato želi da organizuje simboličnu ceremoniju venčanja kojom bi obeležila njihovu povezanost, iako je svesna da brak u pravnom smislu nije moguć.
Ono što dodatno privlači pažnju jeste način na koji govori o svakodnevnom životu sa svojim “partnerom”. Amanda priznaje da sa lusterom razgovara, da mu se obraća u trenucima kada je usamljena ili pod stresom i da joj prisustvo tog predmeta donosi osećaj sigurnosti. Kaže i da se uz njega oseća emotivno ispunjenije nego u prethodnim vezama sa ljudima, koje su često bile obeležene razočaranjima.
Njena ispovest postaje još intrigantnija kada otkrije da joj ova veza pomaže da se distancira od očekivanja okoline. Ne oseća pritisak da se prilagođava tuđim predstavama o tome kako ljubav treba da izgleda, niti da objašnjava svoje emocije onima koji ih ne razumeju.
Iako mnogi ovu priču doživljavaju kao neobičnu, pa čak i provokativnu, Amanda insistira da ne želi šokira javnost. Za nju je, kaže, najvažnije da živi u skladu sa sobom i da ljubav definiše onako kako je doživljava – kao osećaj povezanosti, a ne kao društvenu formu.
Njena priča, ma koliko neuobičajena bila, otvara pitanje koliko smo spremni da prihvatimo različite načine na koje ljudi traže bliskost, sigurnost i smisao u savremenom svetu.
Komentari (0)