Nakon maratonskog samita, lideri Evropske unije postigli su dogovor o planu finansiranja Ukrajine zasnovanom na zajedničkom zaduživanju EU, iako su tri države odbile da mu se pridruže. To, međutim, nije bilo rešenje za koje se zalagala većina članica Unije, koje su preferirale korišćenje zamrznute ruske imovine za podršku ratnim naporima Kijeva.
Evo ko je izašao kao pobednik, a ko kao gubitnik sa ovog ključnog samita za Evropu, prema analizi briselskog portala Politico.
Pobednici
Bart De Vever
Belgijski premijer demonstrirao je primer odlučnog otpora ideji korišćenja ruske imovine, kojoj se protivio od samog početka. Veći deo vremena bio je jedini koji je blokirao taj plan, sve dok Italija i još neke zemlje nisu, kasno tokom dana, izrazile sumnje.
Njegova ključna taktika bila je da, nakon višenedeljnog protivljenja upotrebi zamrznute imovine, za koju je tvrdio da bi Belgiju izložila ozbiljnim rizicima od ruske odmazde, njegov tim pristane na celodnevne pregovore sa zvaničnicima Evropske komisije, da bi potom izneo zahtev za “neograničenu“ podršku drugih država članica.
To je za mnoge bilo neprihvatljivo i učinilo je plan B, zajedničko zaduživanje, jedinom realnom opcijom, koju malo ko želi, ali većina može da prihvati.
Đorđa Meloni
Prava kreatorka ishoda samita, italijanska premijerka diktirala je tempo pregovora o trgovinskom sporazumu EU–Merkosur i precizno tempirala svoju intervenciju oko finansiranja Ukrajine.
Nakon višenedeljnog povlačenja u senku, dok je Belgija vodila bitku protiv korišćenja zamrznute ruske imovine, Meloni je dozvolila drugima da iscrpe sve opcije, a zatim se uključila diskretnim pritiskom kasno uveče, kada je plan o reparacionom kreditu već bio propao.
Diplomate EU rekle su za Politico da Meloni tokom prvog dela samita uopšte nije uzimala reč, ali je na kraju upravo ona zaključila dogovor.
Antonio Košta
Ako je postizanje dogovora bilo teško, postizanje dogovora u jednom danu delovalo je gotovo nemoguće.
Ipak, to je uvek bio Koštin cilj, da samiti EU traju samo jedan dan. Dok je većina lidera računala na produžetak sastanka na drugi dan ili čak vikend, Košta je uspeo da sve završi.
Nije se u potpunosti opredelio ni za jednu opciju, zadržao je distancu od sukoba i ipak postigao dogovor.
Svi akteri uključeni u rat
Koliko god to zvučalo neobično, jer rat, svi glavni akteri uključeni u rat u Ukrajini dobili su nešto.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dobio je potrebna sredstva, što mu je bilo najvažnije. Evropa je ispunila obećanje o podršci Ukrajini. Zamrznuta imovina Rusije neće biti iskorišćena protiv nje. Američki predsednik Donald Tramp i dalje zadržava mogućnost da tu imovinu iskoristi kao “polugu” u eventualnim budućim mirovnim pregovorima, smatra Politico.
Gubitnici
Fridrih Merc
Teško je setiti se manje uspešnog samita EU za nemačkog kancelara.
U roku od nekoliko sati, Merc je pretrpeo dva velika poraza: odlaganje sporazuma sa Merkosurom i, još značajnije, rušenje plana o korišćenju zamrznute ruske imovine koji je snažno zagovarao.
Nedelјama su Nemačka i njeni nordijski saveznici tvrdili da su zamrznuta sredstva jedina opcija, uz argument da je zajedničko zaduživanje nemoguće zbog zahteva za jednoglasnošću i mađarskog veta.
Ishod je pokazao suprotno: zajedničko zaduživanje uz izuzeće tri zemlje. Podsetnik da u Briselu, prema Politicu, “nemoguće“ često znači samo da još nema političke volje.
Merc je snažno lobirao, putovao u Brisel kako bi pomogao Ursuli fon der Lajen u pritisku na De Vevera i pisao više tekstova o prednostima korišćenja zamrznute imovine. Činjenica da reparacioni krediti nisu formalno odbačeni i da će se tehnički rad nastaviti, slaba je uteha.
Ursula fon der Lajen
Predsednica Evropske komisije doživela je poraz zajedno sa Mercom u pokušaju da zajedničko zaduživanje ostane van razmatranja, iako je njen tim pripremio alternativna rešenja.
Na kraju je u govoru u Strazburu u sredu otvorila vrata zajedničkom dugu, ali prekasno da bi preuzela zasluge za postignuti dogovor. Do tada je zamah već bio promenjen, a drugi su usmeravali ishod.
Mete Frederiksen (i Nordijci)
Danska premijerka uglavnom se držala po strani u onome što je predstavljeno kao nemački predvođena borba, ali je Frederiksen, čija zemlja predsedava Savetom EU, zajedno sa širim nordijskim blokom tiho podržavala narativ o “jedinoj mogućoj opciji“.
Ponovo se pojavila poznata podela: fiskalno restriktivne zemlje naspram zajedničkog zaduživanja, ovoga puta kroz spor o načinu korišćenja zamrznute ruske imovine.
Na kraju je jedan tabor jasno pobedio. Lideri su se saglasili da krenu ka zajedničkom zaduživanju kako bi se pokrile finansijske potrebe Ukrajine u naredne dve godine, potiskujući alternativne šeme koje su nedeljama dominirale raspravom.
Mađarska, Slovačka i Češka
Ova trojka je obezbedila kratkoročnu, uglavnom finansijsku pobedu, izbegavši direktne obaveze slanja novca Ukrajini.
Međutim, ta pobeda bi mogla imati visoku cenu. Novac će svakako stići, a ovakav potez ih dodatno približava izopštenom statusu unutar EU. Da li će uslediti posledice od strane ostatka Unije, ostaje da se vidi, navodi Politico.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)