Sa svojim krupnim zelenim očima i vitkim telima, gulper ajkule izgledaju neobično i gotovo praistorijski. Naseljavaju okeane širom sveta, na dubinama od 200 do 1.500 metara, a mnoge njihove osobine i dalje su neistražene.
Danas, međutim, ova vrsta prolazi kroz ozbiljnu krizu. Tri četvrtine svih gulper ajkula nalazi se pod pretnjom istrebljenja, jer se intenzivno love zbog ulja iz jetre koje sadrži visoke količine skvalena, supstance koja se koristi u kozmetici zbog antioksidativnih i hidratantnih svojstava. Prema podacima Međunarodnog fonda za dobrobit životinja (IFAW), ulje ajkula prisutno je u brojnim proizvodima, od šminke, losiona posle brijanja i krema za sunčanje, do nikotinskih flastera i preparata protiv hemoroida, piše CNN.
Novi međunarodni propisi o trgovini, usvojeni 28. novembra na 20. konferenciji zemalja članica Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama (CITES), održanoj u Samarkandu u Uzbekistanu, mogli bi da preokrenu sudbinu ovih dubokomorskih ajkula. IFAW je taj potez ocenio kao “prelomni trenutak“ za očuvanje morskog sveta, jer je više od 70 vrsta ajkula i raža dobilo jače zaštitne mere u međunarodnoj trgovini.
Ajkule vrste gulper uvrštene su u Dodatak II CITES-a, što znači strožu kontrolu prometa i bolji monitoring, dok su kit-ajkule, okeanske beloperajne ajkule i raže prebačene u Aneks I, kojim se zabranjuje svaka komercijalna trgovina tim vrstama i njihovim proizvodima.
Direktor programa za zaštitu ajkula i raža u Društvu za očuvanje divljih životinja (WCS) Luk Vorvik rekao je u saopštenju da je odluka stigla u ključnom trenutku
– Ajkule i raže su druga najugroženija grupa vrsta na planeti, a mnogima ponestaje vremena… Današnje glasanje pruža im realnu šansu za oporavak – rekao je.
Ovaj potez posebno je važan za dubokomorske vrste koje su do sada uglavnom bile izvan regulatornog okvira. Iako je preko 145 vrsta ajkula i raža već bilo uvršteno u Aneks II, nijedna od njih nije bila dubokomorska.
Ipak, kako se dubokomorski ribolov širi zahvaljujući savremenijoj tehnologiji i sve manjim zalihama ribe u priobalnim područjima, ove vrste postaju sve ugroženije.
Prema studiji objavljenoj 2024. u časopisu Science, koja je analizirala status 521 vrste dubokomorskih ajkula i raža, skoro dve trećine ugroženih dubokomorskih ajkula koristi se za proizvodnju ulja iz jetre. Gulper ajkule, koje dostižu dužinu do dva metra, izuzetno su cenjene jer njihovo ulje sadrži više od 70 odsto skvalena, najviši procenat među svim porodicama ajkula. Zbog toga su im populacije u pojedinim regionima pale za više od 80 odsto.
Visoki padovi u brojnosti mogu imati katastrofalne posledice, posebno zato što gulper ajkule kasno sazrevaju i veoma sporo se razmnožavaju. Jedna naučna procena pokazuje da bi “tupoglava gulper ajkula“, nazvana tako zbog tromog izgleda kada se ulovi, kojoj je populacija u Australiji prelovljena, morala da se oporavlja čak 86 godina da bi dostigla samo 25 odsto svoje prvobitne brojnosti.
Met Kolis, direktor za politiku u IFAW-u, objasnio je da su ovi dramatični padovi zabeleženi u poslednjih 20 do 30 godina.
– To je posledica toga što je prepoznata vrednost ulja iz jetre ove vrste ajkula, ali i činjenice da su ribarske flote postale mnogo sofisticiranije i sposobne da ciljano love dubokomorske vrste. One se razmnožavaju više poput sisara nego bilo koje druge vrste riba. To ih čini izuzetno ranjivim na ribolovni pritisak – rekao je on za CNN.
Trgovina vredna desetine miliona dolara
Industrija koja stoji iza trgovine skvalenom procenjuje se na desetine miliona dolara. Prema podacima kompanije “Grand View Research”, globalno tržište skvalena vredelo je oko 150 miliona dolara u 2023. godini. Iako se oko 80 odsto skvalena dobija iz biljnih izvora, uglavnom maslinovog ulja, procenjuje se da je za jednu tonu skvalena potrebno oko 3.000 ajkula. I dalje ne postoje precizni podaci o količinama ajkuline jetre koje se godišnje plasiraju na tržište, ali je 2012. globalna potražnja bila oko 2.000 tona.
Kozmetička industrija najveći je potrošač skvalena, sa više od 70 odsto tržišnog udela. Pojedine kompanije, poput “Loreala” i “Unilevera” (u čijem vlasništvu su brendovi Dove, Vaseline i drugi), još 2008. prestale su da koriste ulje iz ajkuline jetre i prešle na biljne alternative. Ipak, deo proizvođača nije sledio taj primer. Prema globalnom istraživanju organizacije BLOOM iz 2015, koje je obuhvatilo 72 hidratantne kreme, 20 odsto proizvoda i dalje je sadržalo skvalen iz ajkula, pre svega kod azijskih brendova.
Kozmetička kuća “Biossance”, koja od osnivanja 2016. koristi skvalen iz šećerne trske, navela je u izjavi za CNN da moderni bioinženjering omogućava biljnim alternativama da u potpunosti zamene ulje iz jetre ajkula.
– Naši inovativni proizvodi pokazuju da održive alternative ne samo da postoje, već i daju bolje rezultate – poručili su iz kompanije.
Kolis ocenjuje da je pritisak na brendove da pređu na održive sastojke sve veći, ali da su trgovinske regulative i dalje najefikasniji mehanizam zaštite.
– CITES je jedan od retkih međunarodnih sporazuma koji ima ugrađen mehanizam za sprovođenje. Ako države nastave trgovinu velikim količinama bez održivih procena ili bez dokazivanja legalnog porekla, mogu im biti uvedene trgovinske sankcije. To je snažan podsticaj da države urede svoje ribarstvo ako žele da nastave trgovinu ovim vrstama – rekao je on.
“Biossance” je takođe naveo da je “regulisanje trgovine vrstama koje se koriste u kozmetičkoj industriji pravi korak ka zaštiti morske biodiverzitetske raznovrsnosti“ i da će nova odluka CITES-a “ubrzaćí prelazak na sastojke biljnog porekla“.
Tokom prethodne dve decenije, zabrinutost zbog drastičnog pada populacije gulper ajkula i predlozi da se uvrste u Aekss II CITES-a bili su redovna tema. Najnoviji predlog, koji je inicirala vlada Velike Britanije, ocenjuje da je uvrštavanje ove vrste odavno trebalo da bude sprovedeno i da je “neophodno regulisati međunarodnu trgovinu pre nego što populacije dodatno opadnu i postanu kandidati za Aneks I“.
Kako pojedine države, poput Maldiva, koje su zabranile izlov ove vrste 2010. nakon što je populacija pala za 97 odsto u svega 21 godinu, sada ponovo otvaraju mogućnost ribolova, međunarodna regulativa postaje još važnija, istakao je Kolis.
Odluka CITES-a mogla bi da bude ključna za očuvanje ovog roda ajkula pre nego što bude prekasno.
– One nisu kao druge ribe, ne oporavljaju se tom brzinom, ne razmnožavaju se tim tempom. Ne mogu da izdrže ovaj nivo eksploatacije – upozorio je Kolis.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)