U Švedskoj, zemlji poznatoj po tehnološkim inovacijama i brzom prihvatanju bezgotovinskih rešenja, sve veći broj građana plaća kafu, namirnice pa čak i vožnju vozom — doslovno rukom.
Sitni potkožni mikročipovi, veličine zrna pirinča, ugrađuju se između palca i kažiprsta, a u sebi nose lične identifikacione podatke, informacije o plaćanju i digitalne propusnice za radna mesta, teretane i javni prevoz.
Dok jedni ovo nazivaju “najpraktičnijim rešenjem ikada”, drugi upozoravaju na opasnosti po privatnost i rastuću zavisnost od tehnologije koja se doslovno nosi u telu.
Prema švedskim kompanijama koje razvijaju ove čipove, proces ugradnje traje svega nekoliko sekundi. Cena varira između 20 i 100 evra, a postavljanje je gotovo bezbolno — poput uboda, nešto većom iglom.
U pojedinim stokholmskim kafićima i lancima prodavnica, čitači koji prihvataju “plaćanje rukom” već su uobičajeni, a Švedske železnice su među prvima u Evropi testirale digitalne karte povezane sa ovim čipovima.
Primera ima sve više:
Kupovina kafe: stanovnici samo pređu rukom preko terminala, bez mobilnog telefona ili kartice.
Ulazak na posao: šefovi IT odeljenja kažu da zaposleni više ne gube kartice, a pristup zgradama je brži.
Teretane: sve je automatizovano — zaključavanje ormarića, check-in, čak i kupovina proteinskog napitka.
Vožnja vozom: kondukteri skeniraju ruku umesto karte ili QR koda.
Na ulicama Stokholma više nije neuobičajeno videti ljude koji jednostavno mahnu rukom preko čitača umesto da vade telefon iz džepa.
Iako zvuči kao naučna fantastika koja se razvija pred našim očima, stručnjaci upozoravaju da ovakva tehnologija otvara složena društvena i etička pitanja. Organizacije za digitalna prava pitaju: ko tačno ima pristup podacima u čipu? Da li se mogu pratiti kretanja korisnika? Šta ako se u budućnosti zahteva čip za pristup bolnicama, bankama ili javnim službama?
Neki Šveđani odbijaju da ugrade čip iz principa, tvrdeći da je “granica između praktičnosti i gubitka privatnosti postala previše tanka”.
Sam mikročip nema bateriju i ne može da prenosi podatke na daljinu bez čitača u neposrednoj blizini, ističu proizvođači. Međutim, stručnjaci upozoravaju da tehnologija napreduje, a sa njom i potencijalne zloupotrebe.
Za sada, čipovanje ostaje dobrovoljno i ograničeno na entuzijaste. Ali Švedska, zemlja u kojoj je novac u fizičkom obliku skoro nestao, možda upravo demonstrira kako će izgledati globalna budućnost plaćanja.
A najveće pitanje ostaje isto, i izaziva rasprave već godinama:
Da li biste vi ugradili čip u svoju ruku?
View this post on Instagram
Komentari (0)