Čovek koji je tražio gliste u blizini Stokholma napravio je neverovatno: pronašao je riznicu od čak 20.000 srebrnih novčića pomešanih s biserima, privescima i srebrnim prstenjem.
Riznica potiče iz ranog srednjeg veka i teška je oko šest kilograma, navodi se u saopštenju Upravnog odbora okruga Stokholm.
Čovek koji je blago pronašao u blizini svoje vikendice prijavio je nalaz lokalnim vlastima. Arheolozi sada ispituju dragocenosti koje su bile smeštene u bakarni kotao, koji je s vremenom gotovo potpuno propao.
– Ovo je verovatno jedno od najvećih srebrnih blaga iz ranog srednjeg veka ikada pronađenih u Švedskoj. Još uvek ne znamo tačan broj novčića, ali mislim da bi ih moglo biti i više od dvadeset hiljada – rekla je Sofija Anderson, kustoskinja pri Upravnom odboru okruga Stokholm, prenosi Live Science.
Preliminarna analiza pokazala je da većina srebrnih novčića potiče iz XII veka. Na nekima je urezan natpis “KANUTUS“, latinsko ime za Knuta, što znači da su kovani za vreme vladavine švedskog kralja Knuta Eriksona (1173–1195).
Neki novčići su izuzetno retki, među njima i nekoliko “biskupskih novčića“ koje su kovali moćni biskupi. Oni prikazuju biskupa s pastirskim štapom, simbolom njegove crkvene vlasti.
– Ovo je potpuno jedinstven nalaz — nemamo nijednu drugu srednjovekovnu riznicu pronađenu u Stokholmu. A uz to, čini se da je i izuzetno velika, što je zaista uzbudljivo – rekla je Lin Anerbek, direktorka Srednjovekovnog muzeja u Stokholmu, za list Dagens Nyheter.
View this post on Instagram
Stokholm krajem XII veka još nije postojao — zvanično je osnovan 1252. godine i do kraja XIII veka prerastao u najveći grad u Švedskoj.
Što se tiče razloga zašto je blago bilo zakopano, kraj XII veka bio je “nemirno vreme“, jer su Šveđani tada pokušavali da kolonizuju delove Finske, navela je Anerbek.
– Verujemo da su mnogi tada skrivali svoje bogatstvo kako bi ga sačuvali u okviru porodice. Činjenica da je srebro pomešano s biserima i drugim predmetima sugeriše da je reč o ličnom bogatstvu koje je bilo sakriveno – dodala je.
Istraživanje nalazišta još traje. Upravni odbor okruga Stokholm će sada prijaviti otkriće Nacionalnom odboru za kulturnu baštinu, koji će odlučiti da li će država isplatiti nagradu pronalazaču.
– Nalazač je postupio potpuno ispravno kada je kontaktirao naše službe. Prema Zakonu o zaštiti kulturnog nasleđa, svako ko pronađe drevno srebrno blago ili zakopano nalazište dužan je da ga ponudi državi otkupom uz naknadu – rekla je Anderson.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)